Златна потковица (, ), је секундарни регион јужног Онтарија у Канади, који лежи на западном крају језера Онтарио, са спољним границама које се протежу на југ до језера Ири и на север до језера Скугог и језера Симко. Оово подручје обухвата област Великог Торонта и суседне општине вишег нивоа са значајним урбаним агломерацијама. Регион је најгушће насељени и најиндустријализованији део у Канади, са популацијом од 7.759.635 људи у свом језгру и 9.765.188 на ширем подручју, што чини да „Златна потковица” има преко 20 процената становништва Канаде и више од 54 процента становништва Онтарија. „Златна потковица” је део коридора града Квебека до Виндзора, који је и сам део мегалополиса Великих језера.
Језгро „Златне потковице” почиње од Нијагариних водопада на источном крају Нијагариног полуострва и протеже се на запад, обавијајући се око западног краја језера Онтарио у Хамилтону, а затим скрећући на североисток до Торонта (на северозападној обали језера Онтарио), пре него што је коначно завршава у Кларингтону у регији Дурхам. Термин „Велика Златна потковица” (Greater Golden Horseshoe) се користи да опише шири регион који се протеже у унутрашњост од центра до области воденог пута Трент-Северн, као што је Питерборо, на североистоку, до Барија и језера Симко на северу, и до области Гранд ривера, укључујући центре као што су Брантфорд, регион Ватерлоа и Гвелф на западу. Подручје проширеног региона покрива приближно , од чега је или приближно 22 процента површине покривено еколошки заштићеним „зеленим појасом”. Велика златна потковица чини врат полуострва Онтарио.
Етимологија thumb|left|Западни део језера Онтарио. Регион је добио име по свом облику потковице. Део имена потковица, (имена региона) потиче од карактеристичног облика регије у облику потковице на западном крају језера Онтарио. Златни део се историјски приписује богатству и просперитету региона, према канадском Оксфордском речнику.
Фразу Златна потковица први је употребио председник „Вестингхаус електрик корпоратион” Херберт Х. Р. у говору у Хамилтонској привредној комори 12. јануара 1954:
Аутор говора, који је заправо написао фразу, био је Чарлс Хантер Макбејн, извршни помоћник пет председника Вестингхауса, укључујући Рога.
Дефиниција „Златна потковица” је призната као географски регион од 1950-их, али је тек 13. јула 2004. године у извештају покрајинског Министарства за обнову јавне инфраструктуре под насловом Места за раст скован термин „Велика златна потковица”, проширујући границе на запад, до региона Ватерло, северно од округа Бари/Симко и североисточно до округа и града Питербороа. Следеће издање објављено 16. фебруара 2005. додатно је проширило појам, додајући округе Брант, Халдиманд и Нортамберленд у сада квази-административни регион. Регион Велике златне потковице је званично означен у Уредби Онтарија 416/05 према Закону о местима за развој. Ознака Велика златна потковица је добила правни значај у погледу опорезивања. У априлу 2017. године Влада Онтарија је објавила планове да уведе 15 одсто пореза на шпекулацију грађана који не станују у области (НРСТ), грађанима који немају канадско држављанство, грађанима који немају стално боравиште у Канади и предузећима који нису из Канада (са изузецима или попустима за избеглице, квалификоване студенте и одређене људе који раде у Онтарију)) и купују стамбене некретнине које садрже једну до шест јединица у Великој златној потковици (ГГХ).
Покрајинска транзитна управа Метролинк такође користи термин Велика златна потковица. Дефиниција Метролинк-а је у складу са оригиналном дефиницијом Плејс то гро из 2004. године. Међутим, град и округ Питерборо нису укључени.
Етничка демографија + Етничке групе у Великој златној потковици 2016 Етничка група Популација % Европљани 5.088.240 Јужна Азија 1.068.520 Источна Азија 787.365 Африканци 523.230 Југоисточна Азија 391.870 Блиски исток 271.595 Амерички староседеоци 198.140 Латинска Америка 165.700 Остали 202.945 Тотална популација (2016) 9.245.438
Референце
Спољашње везе Град водопада
Категорија:Географија Канаде Категорија:Региони Канаде Категорија:Онтарио