250px|мини|Положај Републике Српске на територији Европског тржишта Спољнотрговинска политика и спољнотрговинска размена у аграру Републике Српске у погледу вођења спољнотрговинске политике, а самим тим и мера у домену спољнотрговинске заштите, је на нивоу Босне и Херцеговине. У складу са тим Република Српска нема ниједан орган надлежан по питању спољне трговине и заштите домаће аграрне производње од више субвенционисаног и прекомерног увоза, као ни системе за увођење различитих мера које имају за циљ изједначавање услова на тржишту.

Опште информације Примарна пољопривредна производња је блиско повезана са прерађивачком индустријом, која се у Републици Српској у значајној мери ослања на сировине увозног порекла, због чега је спољнотрговински биланс пољопривредно-прехрамбених производа Републике Српске неповољан.

И извоз, као и увоз агроиндустријског сектора Републике Српске су расли у периоду од 2014. до 2018. година, био је подложан променама, па је тако: до 2017. године извоз је растао брже од увоза, тако да се дефицит смањивао, од 2017. године дефицит извоза се поново повећао и на крају 2018. године је био 589 милиона КМ, односно на нивоу приближном оном са почетка наведеног периода.

Из напред наведеног може се извести закључак да у погледу спољнотрговинске размене агроиндустријских производа није било значајнијих промена и да је Република Српска и на почетку 2020-их година остала високо зависна од увоза хране, са ниском покривеношћу увоза извозом (од 28% до 42%).

Висока зависност од увоза хране створила је додатну забринутост у време пандемије изазване ковидом 19, нарочито у периоду када је међународна трговина била потпуно обустављена, односно отежана.

Предлог мера Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске је са становишта унапређења спољнотрговинског пословања и заштите домаће производње надлежном министарству на нивоу Босне и Херцеговине указивало на неколико кључних могућности попут: * разматрања увођења прелевмана: привремених забрана увоза, царинских оптерећења сезонских заштитних мјра успостављање ПТИС (пољопривредног тржишно-информационог система) на основу ког би се омогућило ефективно евидентирање и праћење кретања конкурентних роба, и тиме испуниле норме и захтеви с циљем активације постојећих одлука Одлука о мјерама заштите домаће производње од прекомјерног увоза и Одлука о поступку и начину утврђивања антидампиншке и компензаторне дажбине).

Међутим, на упућене иницијативе од стране Владе Републике Српске и МПШВ Републике Српске с циљем решавања кључних питања у области спољнотрговинског пословања и заштите домаће пољопривредне производње, МВТиЕО Босне и Херцеговине није реаговало.

Учешће Републике Српске у укупној размени БиХ Учешће Републике Српске у укупној размени Босне и Херцеговине је било је: око 1/3 у извозу нешто више од 1/4 у увозу, док је учeшће у дефициту било око 24%. На нивоу Босне и Херцеговине извоз агроиндустријских производа у укупном извозу је имао учешће од 7,4% до 10%, док је увоз био у распону од 15,9% до 18,6%.

Када је у питању спољна трговина агроиндустријским производима Босне и Херцеговине их је у периоду од 2014. до 2018. године: увозила између 2,7 и 3,1 милијарде КМ, извозила између 662 милиона KM до 1,1 милијарде КМ. Учешће агроиндустрије РС у укупном извозу на нивоу БиХ је био у распону од 2,5% до 3,6% посматрано у вредносном смислу, док се увоз кретао од 5% до 5,3%. + Спољнотрговинска размена Републике Српске агроиндустријским производима за перод од 2014. до 2018. (хиљ. КМ) 2014. 2015. 2016. 2017. 20181. Извоз агроиндустријског сектора РС 224.150 263.677 346.894 370.617 311.3962. Увоз агроиндустријског сектора РС 793.995 816.079 828.635 896.261 899.554 3. Биланс агроиндустријског сектора РС -569.846 -552.402 -481.741 -525.644 -588.1584. Покривеност увоза извозом (%) 28,23 32,31 41,86 41,35 34,625. Укупна БДП 8.887.307 9.205.038 9.630.569 10.077.017 10.679.6126. Учешће извоза агроиндустрије у БДП (%) 2,52 2,86 3,60 3,68 2,927. Учешће увоза агроиндустрије у БДП (%) 8,93 8,87 8,60 8,89 8,42

Структура извоза мини|251x251пиксел|Млеко и млечни производи спадају међу највеће извозне артикле РС

Доминантно учешће у структури извоза агроиндустријских производа Републике Српске, у периоду од 2014. до 2018. године имало је јестиво воће и производи од јестивог воћа и производи на бази житарица.. Ове две групе производа чине скоро 1/4 вредности извоза агроиндустрије Републике Српске.

Поред производа биљног порекла, значајно учешће у структури извоза имају и млеко и други млечни производи.

Десет група производа са највећим учешћем чине 81% укупног извоза Републике Српске, што у новчаној вредности у просеку износи око 245 милиона КМ. У начелу низак је степен извоза производа анималног порекла, само око 23% од укупног извоза.

Структура увоза мини|250x250пиксел|Месо је један од највећих увозних артикала РС Из структуре увоза у Републике Српске видљиво је да се највише увозе житарице остаци и отпаци од прехрамбене индустрије, припремљена храна за животиње као и месо. Ове три групе чине 35% укупног увоза агроиндустријских производа.

Десет група производа са највећим учешћем у укупном увозу чине око 77% укупног увоза Републике Српске, што је у новчаној вредности у просеку било око 651 милион КМ. У Републику Српску се увозе производи који се недовољно или уопште не производе у њој, као и производи веће фазе прераде који имају и већу цену на тржишту.

Либерализација спољне трговине Либерализација спољне трговине и осцилације у обиму производње агроиндустријских производа имали су утицај и на кретање покривености увоза извозом. Кретање извоза и увоза агроиндустријских производа је имало симултано кретање, односно како је растао извоз, тако се повећавао и увоз, али са различитим интензитетом, што условљава и промене у укупном дефициту.

Република Српска има високо учешће агроиндустријских производа у спољнотрговинској размени, што указује на отвореност аграрног сектора. Општа слика је да постоји висока увозна зависност и константан дефицит, посматрано на укупном нивоу. Посебно је ниска заступљеност анималних производа у извозу, а нарочито меса и прерађевина од меса. Структура извоза и увоза указује и на неповољну производну структуру. Република Српска углавном увози производе веће фазе прераде, а извози производе нижег степена прераде, што се посебно уочава код анималних производа.

Референце

Категорија:Привреда Републике Српске