"Pavillon Ledoyen", у парку у источном делу Јелисејских поља у 8. арондисману, један је од најстаријих ресторана у Паризу. Његова дуга историја поставља га на Јелисејска поља пре улепшавања улице.

У двоспратном павиљону са вртовима, Ledoyen се сматра једним од најбољих гурманских ресторана у Паризу и има три Мишелинове звезде. Зграда је у власништву града Париза. Њиме управља компанија "Carré des Champs Elysées".

Историја Првобитно, 1779. године, то је била врло мала гостионица по имену Au Dauphin. Била је близу данашњег Трга Конкорд (некада Трг Луј XV). У то време то је била сеоска гостионица на периферији Париза и краве су пасле у пољима напољу. Дана 4. августа 1791. године, Пјер-Мишел Ледоајен, син угоститеља, изнајмио га је и основао формални ресторан. лево|мини| Ручак скандинавских уметника у Cafe Ledoyen, Хуго Биргер, 1886. Ледоајен, перач судова у својој младости, је 1814. преименовао ресторан по себи, а дуги низ година био је у власништву Дезмазура. Године 1842, архитекта Жак Хиторф, одговоран за развој вртова Јелисејских поља, пренео је ресторан на садашњу локацију. Шест година касније поправљен је и реновиран након пожара.

Данас су зидови зграде у власништву града Париза. Добио је статус три Мишелинове звездице под Кристијаном Ле Скером од 2002.

Њиме управља Јаник Алено, који је у својој првој години постигао три Мишелинове звезде.

Архитектура и опрема десно|мини| Дајанину фонтану, поред Ledoyen, саградио је 1840. године Жак Хиторф, а украсио је вајар Луј Деспре. Оригинална зграда је била 13x4 м, са белим зидовима и зеленим капцима. Када је ресторан премештен 1784. био је у двоспратни павиљон са терасастим баштама, пројектован у неокласичном стилу. Уље на платну из 1886. године, Ручак скандинавских уметника у Cafe Ledoyen, Париз, шведског сликара Хуга Биргера сугерише нешто од изгледа ресторана у касном 19. веку. Његове карактеристике укључују многобројне огромне прозоре, китњасте плафоне и историјске собе на другом спрату. Трпезарија укључује гарнитуру за седење на отвореном, унутрашње салоне, и роштиљ у стилу 1950-их.

Значајни покровитељи Током касног 18. века, то је било уточиште Луја де Сен Жиста и Максимилијана Робеспијера и тамо су вечерали 26. јула 1794, два дана пре погубљења. Наполеон и Жозефина де Боарне су се наводно срели у овом ресторану, а ресторан је такође био омиљен међу уметницима и писцима као што су Дантон, Мара, Дега, Моне, Зола, Флобер и Ги де Мопасан. Извештај из средине 19. века наводи да је ресторан био и место за доручак учесника двобоја, који су се, након што су пуцали једни на друге у Булоњској шуми, помирили за доручком у овом ресторану.

Занимљивости За филм "Велики ресторан" Жака Беснара (1966) са Луј де Фином, екстеријери су служили као кулиса. Унутрашња декорација је идентично реконструисана у филмским атељеима.

Види још List of Michelin three starred restaurants

Референце

Спољашње везе Restaurant site French gourmet internet website

Категорија:Ресторани у Паризу