Тара Манић (Београд, 1994) српска је позоришна редитељка и доценткиња на Факултету драмских уметности у Београду.
Биографија Завршила је Основну школу „Владислав Рибникар” и Трећу београдску гимназију. Основне студије Позоришне и радио режије на Факултету драмских уметности завршила је као студенткиња генерације и добитница награде Др Хуго Клајн, представом Фотографија 51 Ен Зиглер, а мастер студије представом Тил Ојленшпигел – о просеравању у позоришту у Новосадском позоришту. За свој рад награђена је Сребрном медаљом Универзитета уметности.
Усавршавала се на бројним међународним радионицама и кроз асистентуре Јернеју Лоренцију и Александру Поповском. Боравила је на резиденцијама у престижном париском позоришту „La Colline“ (2014), као и на јубиларном 70. Авињонском фестивалу (2016). Добитница је Прве награде Неда Деполо за најбоље радиофонско остварење Радио Београда (2017). Године 2026, била је изабрана међу 900 уметника из читавог света, да буде једна од 30 уметника на престижном Theatertreffen Forum-у Берлину, након чега је била и на резиденцији у Staatsshauspiel Dresden.
Њене представе извођене су и награђиване на фестивалима у Француској, Немачкој, Холандији, Пољској, Литванији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Албанији, Бугарској и Србији. У Хартефакту је 2024. године режирала представу Како сам научила да возим Поле Вогел, која је до данас гостовала на бројним фестивалима (6. EastWest фестивал у Сарајеву, 16. Заплет у Бањалуци, Kosovo/Albania Theater Showcase у Тирани, 8. Дани Јурислава Коренића у Сарајеву, Tirana Contemporary Theater Festival Mediums, Off Europa у Лајпцигу, Немачка, 52. ИНФАНТ у Новом Саду, 25. Ulys’ses фестивал на Бријунима, 35. Noorderzon Festival of Peforming Arts & Society у Гронингену, Холандија), освојивши више од десет награда за најбољу режију и представу.
Живи и ради у Београду.
Награде Награда за најбољи концепт - 52. Интернационални фестивал алтернативног и новог театра ИНФАНТ у Новом Саду, 2025. Награда за најбољу режију ”Јурислав Коренић” за представу Како сам научила да возим, 8. Интернационални фестивал Камерног театра 55 - Дани Јурислава Коренића, 2024. Авазов змај за најбољу представу фестивала за представу Како сам научила да возим, 8. Интернационални фестивал Камерног театра 55 - Дани Јурислава Коренића, 2024. Награда за најбољу представу фестивала на 16. Међународном фестивлу глумца у Бања Луци, 2024. Награда за најбољу монодраму фестивала - Бе:фемон за представу „Јул“, Бечеј, 2019. Специјална похвала Народног позоришта у Београду за изузетан допринос у раду, за рад на представи "Царство небеско" Јернеја Лоренција, 2017. Награда за студента генерације Факултета драмских уметности у генерацији 2013/2014, 2017. Награда „др Хуго Клајн” за најбољег студента позоришне режије на Факултету драмских уметности, 2016. Прва награда „Неда Деполо” за најбоље радиофонско остварење, за радио драму "Хамлет или пропала револуција?", Радио Београд 2, 2016. Награда за најбољу савремену представу на 36. ВГИК фестивалу у Москви, за представу "Ко још једе хлеб уз супу?" по тексту Тијане Грумић, 2016. Награда за најбољу представу и Награда за најбољу режију на 17. Међународном позоришном форуму у Вилњусу за представу "Једна ружа је процветала", по мотивима кратке приче Ћела Аскилсена, 2015. Награда за најбољу представу на 2. Међународном франкофоном фестивалу у Познању, Пољска, за представу "Адађо" Емануел дел Пјан, 2015. Награда за најбољу представу на 1. Међународном франкофоном фестивалу у Познању, Пољска за представу "Лажни циркус" Жила Аскарида, 2014.
Театрографија „ИЗЛАЖЕЊЕ" Барби Марковић, Theater Osnabrück, Оснабрик, Немачка, 2025. „СТРАХ И НАДА” Франца Ксавера Креца, Градско позориште Чачак, 2025. „КАКО САМ НАУЧИЛА ДА ВОЗИМ" Поле Вогел Хартефакт кућа, Београд, 2024. „ОМЛАДИНА БЕЗ БОГА" Едена фон Хорвата, Црногорско народно позориште у Подгорици, Немачка, „ЕМИЛИЈА ГАЛОТИ" Ефраима Готхолда Лесинга, Народно позориште Тимочке крајине ”Зоран Радмиловић”, Зајечар „ДАН КАДА ЈА НИЈЕ ВИШЕ БИЛО ЈА“ Роланда Шимелпфенига, Београдско драмско позориште, 2021. „ОСАМ ЖЕНА“ Робера Томе, Народно позориште „Тоша Јовановић“, 2020. „ЗИДАЊЕ СКАДРА” Вука Бошковића, Ансамбл „Коло“ и Народно позориште Ужице, 2020. „ДЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА“ Вука Бошковића, Ансамбл „Коло“ и Народно позориште Ужице, 2019. „ЈУЛ“ Ивана Вирипаева, Установа културе „Пароброд“, 2019. „ТИЛ ОЈЛЕНШПИГЕЛ – О ПРОСЕРАВАЊУ“ Дејана Прћића (по мотивима народних прича о Барону Минхаузену, Тилу Ојленшпигелу, Марку Твену и Харију Франкфурту), Новосадско позориште, 2018. „ФОТОГРАФИЈА 51“ Ен Зиглер, 2017. „КО ЈОШ ЈЕДЕ ХЛЕБ УЗ СУПУ“ Тијане Грумић, ФДУ и Театар Вук, 2016.
Референце
Категорија:Рођени 1994. Категорија:Српски позоришни редитељи Категорија:Наставници и сарадници Универзитета уметности у Београду Категорија:Студенти Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду Категорија:Уметници из Београда