Термалне воде на територији Републике Српске распоређене су у више зона и на више локација као термоенергетски искористиви потенцијали, који садрже чисто термалне воде са температуром већом од 200 °C и минерализацијом испод 1 g/l или термоминералну воду са температуром већом од 200 °C и минерализацијом изнад 1g/l. Укупни термоенергетски потенцијал Републике Српске није посебно анализиран, али се процењује, на основу постојећих извора и бушотина, на преко 1.000 МW-термалних. Према мишљењу Миошића (1982., 1984., 1985. и др)Миошић, Н. (1983): Важнији резултати регионалних истраживања геотермалне енергије Босанске Крајине. у Републици Српској на неким појавама и зонама постоје хидротермалне снаге које се могу применити у експлоатацији са минималним трошковима и без икаквих додатних истраживања.
Број локација са појавама термалних и термоминералних вода на територији РС знатно је већи, од оног који ће бити приказан у виду најзначајније појаве. Такође треба истаћи да је искориштење ових вода недовољно, а везано за њихове квалитативне и квантитативне карактеристике.Пројекција и развој привредних потенцијала бања, туризма и угоститељства Републике Српске, (1996) Зборник реферата научно-стручног скупа, Дворови.
Подручје Бања Луке и Крајине На подручју Бања Луке и Крајине након ивршених обимних геолошка и хидрогеолошких истраживања и испитивања, геофизичких испитивања и биушења дубоких бушотина, истражени су локалитети у:
Лакташима и Слатини у општини Лакташи Горњи Шехер, град Бања Лука Љешљани општина Нови Град
Општина Лакташи мини|Територија општине Лакташи на којој су откривени извори термалне воде На територији општине Лакташи установљене су две локације са појавама термоминералних вода: Прва смештена у самом насељу Лакташи, Друга у насељу Слатина. Захваћене термоминералне воде са оба локалитета се употребљавају у бањско-рекреативне сврхе и за загравање бањских комплекса Бање „Лакташи“ лоциране на месту појаве термоминералних вода у јужном делу Лијевче поља.
Извориште чине 3 плитке бушотине дубине 120 m; 81,50 m и 171 m, које су након претежно грубокластичних творевина квартара, захватиле термоминерални аквифер унутар тријаских и тектонизисаних кречњака, доломитичних кречњака и минерализованих карбонатних бреча. Према резултатима истраживања ширег подручја, у геотектонском смислу, то је Западни појас Вардарске зоне, односно дио Офиолитског меланжног трога. Набушени тријаски карбонати највјероватније представљају блокове од олистоплака унутар офиолитског меланжа. Појава термоминералних вода предиспонирана је дубоким расједима Лакташа и Врбаса дуж којих и данас долази до кретања у смислу тоњења Лијевче поља, поготову уз дио линеамента Козаре.
По саставу ове воде припадају хидрокарбонатнокалцијском типу: мале минерализације од 770 mg/l, pH бвредности 6,60 температуром од 30 °C), са мање слободном есхалацијама гасова. Билансне резерве ових вода износе 52 l/s.
Сви бунари у општина Лакташи који су у функцији јављају се дуж практично праве линије правца пужања северосток-југозапад, односно раседа дуж кога воде асцедентно циркулишу кроз транзитни колектор престављен стенама дијабаз-рожне формације.
Поред наведених бушотина у Бањи Лакташу, у непосредној близини Слатинског потока избушене су 1980-их година две бушотине, са слабим самоизливом, и на набушеном водом температуре око 22⁰С. Термоминералне воде садрже значајне количине угљен-диоксида, који као вредан технички гас до сада није искоришћаван. Претпоставка је да је примарни колектор ових термоминералних вода тријаске старости, као и да загрејана вода асцедентим током, дуж раседних система долази близу површине и излива се у изворске седименте-седру који у зони парка имају значајну дебљину (до 8 m).
Град Бања Лука мини|Територија Града Бања Лука, на којој су у ужем подручју око локалитета Горњи Шехер откривене појаве термоминералних вода У ужем подручју града Бања Лука појаве термоминералних вода су везане за локалитет Горњи Шехер. Експлоатација на оовом локалитету се врши у објектима истоименог бањскорекреативно-туристичког центра, који је лоциран непосредно на изворима и ближим појавама термоминералне воде.
Поред више извора израђени су бунари и изведене плитке бушотине. Евидентирано је 12 извора,али су тренутно у функцији само бушотине Б-1 и ГШ-1.
Термоминералне воде Горњег Шехера налазе се у кањону Врбаса, тектонски укљештеној зони врбаског раседа, између горњотријаских доломита и горњокредних турбидитиних седимената Сарајевске сигмоиде, уз границу са Динаридским офиолитским појасом на северу.
На основу расположивих података израчунате су билансне резерве сљедећих категорија: А категорије износе 25 l/s, Б категорије износе 60 l/s, Ц1 категорије износе 80 l/s. Љешљани, општина Нови Град мини|Територија општине Нови Град на којој је разноврсност хидрогеолошких особина и функција стенских маса, омогућило појаве значајног изливања минералних и у мањој мери термоминералних вода. Врло сложена листратиграфска грађа и тектонски односи на подручју Љешљани код Новог Града условили су разноврсност хидрогеолошких особина и функција стијенских маса, а што је даље омогућило појаве значајног изливања минералних и у мањој мери термоминералних вода.Јовановић, Л., Главаш, С. (1999): Елаборат о класификацији и категоризацији термоминералних хипералкалних вода у Љешљанима код Новог Града.
Термалне воде Љешљана поседују хипералкални карактер (pH вреднсот 11.7) вода. На локлаитету Љешљана је детаљним хидрогеолошким картирањем током 1980-их година регистровано:Главаш, С. (1990): Појаве термоминералних вода на подручју Слатина - Љешљани – Нови Град. дванаест појава природног истицања (извора, углавном капацитета 0,1 l/s, изузетно до 0,5 l/s) једанаест појава минералних вода (минерализација од 952 до 2.758 mg/l) један случај термоминералних (извор Слатина Љешљани са температуром 20 °C). На локалитету термоминералног извора, у непосредној близини данашње бање Љешљани (у изградњи), приступило се бушењу дубоке бушотине којом су захваћене значајно веће количине воде него на извору и са температуром 30 °C. са коначне дубине од 672 m. Самоизлив бушотине износи 7 l/s.
Термоминералне воде Љешљана поред тога индицирају и нафто-гасоносност у дубљим слојевима. Стога је овај локлитет веома значајан за енергетику Републике Српске.
Подручје Теслић мини|Подручје општине Теслић на коме су термоминералне воде регистроване на локалитету Бање Врућице. На подручју општине Теслић појаве термоминералних вода су регистроване на локалитету Бање Врућице. Термоминералне воде обогаћене угљен диоксидом избијају на раседној зони, на контакту јурско-кредног флиша са водонепропусном баријером терцијара усорског басена, у оквиру ултрамафитног масива планине Борја.
Прва истраживања на подручју данашње бање Теслић приписују се Ф. Кацеру (1919.). У склопу резултата регионалних геолошких истраживања, која су обухватила и територију Републике Српске, описана су и „топла врела на подручју Теслића“. Постоје докази да је врело Врућица коришћено од давнина, а према неким ауторима још у доба Римљана (Е. Маурер, 1924.).
На простору Бање Врућице до сада су изведена бројна истраживања, а пре свих: детаљно геолошко и хидрогеолошко картирање, истражно бушење, каротажна мерење у бушотинама као и бројне анализе воде (макро и микрокомпонентог хемијског састава, изотопске, гасне).
Резултати добијени бушењем истражно-експлотационих бушотина, представљају прекретницу у смислу пуне валоризације термоминералних вода овог подручја, јер је током извођења једне од бушотина дошло је до ерупције субартерске воде од 71,5 l/s, температуре 38.5⁰C. Након уградње бунарске конструкције капацитет је износио 22 l/s.
Резултати добијени бушењем бушотине Е, са значајно већом температуром и количинама воде (38.5⁰C, 22 l/s), а тиме и значајно већом количином енергије, у односу на природни извор (28.7⁰C, 0.5 l/s) указују на оправданост даљих истраживања, као и постојање могућности добијања вода више температуре и веће издашности, односно већих количина енергије.
Воде са овог локалитета припадају бикарбонатно-сулфатном подтипу вода, коме припадају и воде Горњег Шехера код Бања Луке. Овакав тип вода уобичајено се налази у подручју терцијарних басена или њиховој близини. Укупна минерализација воде је око 3,2 g/l. мини|571x571пиксел|центар|Бања Врућица је тренутно најмодернији и највећи балнео центар у Републици Српској, изграђен на изворима термоминералне воде обогаћене угљен диоксидом.
Воде се користе у балнеолошке свхре и за загревање бањског комплекса (тренутно је то најмодернији и највећи балнео центар у Републици Српској).
Подручје Кулаши - Прњавор мини|Територија општине Прњавор у којој су откривена лежишта термоминералне воде Термоминералне воде на овом подручју везане су за локалитет Кулаши, налази се у долини реке Укрине око 15 километара од Прњавора.
Термоминералне воде карактерише висок степен алкалности, ниска минерализација и температура 29 °C. У хемијском саставу превладавају Nа, К, Cа и Cl
Још 1907. год. F. Каtzеr је мерио температуре воде и установио да је она износила 29.6⁰C и 30.5⁰C, ипрепоручио је да се ове воде „...поново хемијски анализирају јер су интересантне како са теоретских тако и из практичних разлога”.Katzer, F. (1826): Геологија Босне и Херцеговлне, Сарајево.
Током 1970-их избушено је неколико, како истражних тако и експлоатционих, бушотина. У њима је измерена температура износила је око 29⁰C на већини објеката (са изузуетком бушотине Б-6 на којо је температуре износила 19.3⁰C; pH вредност 11.20-11.55 (Б-2 - Б-1).
Неуобичајен састав намеће неопходност разматрања генезе ових вода. Анализирајићи тектонски склоп јасно је да се воде јављају на младом тектонском раседу. Идентификација туфова, као и проналазак андезита и граните поред Теслића сведочи о јако мобилном терену током геолошке прошлости, те се хемизам и температуре воде могу везати за пробој вулканских стена (Б. Ђерковић, 1973.год.). На основу анализа стена из бушотина констатовано је да се ради о стенама дијабаз-рожне формације, амфиболитима и серпентинитима, повремено значајно обогаћеним пиритом, халкопиритом и другим минералима.
Према резултатима истраживања спроведених током 1972. и 1973. године установљено је да су воде са атерским нивоом, да су асцедентног тока кроз систем пукотина и да долазе до површине кроз транзитни колектор представљен стенама дијабазрожне формације.
Вода припада сумпорним хипотермама, благо је радиоактивна (према анализи Медицинског факултета Загреб, из 1973. године).
Вода је широко примјењивана у балнеолошке сврхе, а посебно је чувена по лечењу псоријазе. Овакве терме нашле су широку примену у балнеолошке сврхе у Италији, Русији, Аустрији итд.
Подручје Добој - Петрово мини|Град Добој Термоминералне воде које припадају спречанској хидротермалној аномалијису оне локализоване на подручју Добој-Петрово. Лежиште термоминералних вода и гаса угљен-диоксида налази се у зони која се пружа од Какмужа па до Бољанића. мини|Општина Петрово Најинтезивније есхалације угљен-диоксида (који у природним условима излази на површину) је на делу терена од Какмужа до Сочковца. До истраживањеа Ј. Баћа (1978.) сви истраживачи су приказивали само изворске термоминералне воде које су уствари атмосферилијама разблажене термоминералне воде, док угљен-диоксида није био предмет посебног интерсовања.