Александар Животић (Београд, 1981) српски је историчар и универзитетски професор. Редовни је професор и шеф Катедре за историју Југославије на Филозофском факултету Универзитета у Београду, управник Центра за историју Југославије и савремену националну историјуЗаписник са XX редовне седнице Наставно-научног већа Филозофског факултета у Београду која је одржана 04.07.2024. и некадашњи научни сарадник на Институту за новију историју Србије.
Биографија Александар Животић је рођен 1981. године у Београду. Завршио је Дванаесту београдску гимназију 2000. године. Студирао је историју на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирао 2005. године (тема дипломског рада: „Формирање и долазак Одреда ЈНА на Синај 1956-1957. године“). На истом одељењу магистрирао је 2007. године, са темом „Југославија и Суецка криза 1956-1957“ и докторирао 2010. године са дисертацијом „Југославија, Албанија и велике силе 1945-1961“. Од 2006. до 2012. године радио је на Институту за новију историју Србије, где је стекао звање научни сарадник. На Катедри за историју Југославије на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду изабран је 2012. за доцента, 2017. године за ванредног, а 2022. године за редовног професора. Од 2019. године ангажован је као предавач на докторским студијама историје на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Дана 1. октобра 2024. године именован је за шефа Катедре за историју Југославије на Филозофском факултету Универзитета у Београду и управника Центра за историју Југославије и савремену националну историју.
Године 2009. је завршио специјализацију из теорије и историје међународних односа на Институту за међународне студије Факултета друштвених наука Карловог универзитета у Прагу. Током 2011. године био је на постдокторском усавршавању на Институту за славистику Руске академије наука, као стипендиста Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије. Такође је истраживао и усавршавао се у Београду, Софији, Будимпешти, Љубљани, Прагу, Лондону, Паризу, Бриселу и Москви. Био је ангажован на више истраживачких пројеката у земљи и иностранству. Учествовао је на више од 125 конференција и научних скупова у земљи и иностранству (Албанија, Алжир, Аустрија, Белгија, Бугарска, Грчка, Италија, Мађарска, Немачка, Пољска, Румунија, Русија, Словачка, Словенија, Уједињено Краљевство, Финска, Француска, Чешка, Швајцарска), а био је и гостујући предавач на универзитетима у Москви, Курску и Љубљани. Више пута је био предавач на семинарима за усавршавање наставника историје. Аутор је више десетина енциклопедијских одредница у Српском биографском речнику и Српској енциклопедији. У досадашњем научно-истраживачком раду објавио је више од 300 библиографских јединица.
Некадашњи је члан Управног одбора Музеја историје Југославије и председник Надзорног одбора Музеја жртава геноцида. Члан је Савета за неговање традиције ослободилачких ратова Србије Владе Републике Србије од октобра 2018. и председник Управног одбора Историјског архива Београда од децембра 2019. Био је члан редакције два водећа часописа националног значаја Токова историје и Војноисторијског гласника, као и редакције зборника „Југословенска дипломатија 1945-1961“ (Институт за новију историју Србије, Београд 2012). Члан је редакције часописа Историја 20. века, који издаје Институт за савремену историју. Члан је уређивачког одбора едиције „Документа о спољној политици Југославије“ Архива Југославије и инострани члан редакције руског часописа „Международная аналитика“ (Институт международных исследований МГИМО МИД России). Био је члан Комисије за информатику (2015—2018) и Комисије за обезбеђење квалитета и самовредновање (2018—2021) Филозофског факултета и представник Одељења за историју у комисији за доделу награде „Проф. др Радмила Милентијевић“. Био је стручни консултант у документарним филмовима „Србија у Великом рату“, „Срби на Крфу“, „Стварање Краљевине СХС“ и „Човек који је Хитлеру рекао Не“, у продукцији РТС.
Подручје његових стручних интересовања везано је за историју југословенске државе, посебно за војну и дипломатску историју и место Југославије у Хладном рату, спољну политику југословенске краљевине, југословенско-албанске односе у ХХ веку, југословенску политику на Блиском истоку, историју несврстаности, односе између социјалистичких земаља, односе између југословенске државе и западних земаља, настанак југословенске државе и улогу војних и политичких елита у југословенском друштву.
Говори енглески, руски и немачки језик, а служи се чешким и албанским. Живи у Београду, ожењен је и отац двоје деце.
Дела
Животић, Александар, Југославија и Суецка криза 1956-1957, Институт за новију историју Србије, Београд 2008. Bogetić, Dragan, Životić, Aleksandar, Jugoslavija i arapsko-izraelski rat 1967, Institut za savremenu istoriju, Beograd 2010. Животић, Александар, Форсирање песка. Одред ЈНА на Синају (1956—1967), Медија центар "Одбрана", Београд 2011. Животић, Александар, Југославија, Албанија и велике силе (1945—1961), Архипелаг, Институт за новију историју Србије, Београд 2011. Dimić, Ljubodrag, Životić, Aleksandar, Napukli monolit. Jugoslavija i svet 1942-1948, Arhipelag, Službeni glasnik, Beograd 2012. Животић, Александар, Мозаик изворних сведочанстава. Србија у Великом рату. Александар Боричић и РТС. Каталог изложбе, Радио-телевизија Србије, Београд 2014. Животић, Александар, Вашингтонска конференција 1951. Југословенско приближавање САД, Завод за уџбенике, Институт за новију историју Србије, Београд 2015. Животић, Александар, Југословенско-совјетске војне супротности (1947—1957). Искушења савезништва, Архипелаг, Институт за новију историју Србије, Београд 2015. Ђенерал Драгутин Милутиновић, Шумадијскa дивизијa II позива (1914—1915). Мемоарски записи, приредио Александар Животић, Медија центар "Одбрана", Београд 2015. Животић, Александар, Југословенско-совјетски односи 1939-1941, "Филип Вишњић", Београд 2016. Петар Живковић, Сећања 1903-1946, приредио Александар Животић, Задужбина "Никола Пашић", Народни музеј, Зајечар 2016. Југославија-СССР. Сусрети и разговори на највишем нивоу руководилаца Југославије и СССР 1965-1980. Том 2, Л. А. Величанскаја, Т. А. Џалилов, Љ. Димић (одговорни приређивач), М. Ф. Кишкина-Ивањенко, М. Милошевић, Н. Пантелић, А. С. Стикалин, А. Животић (приређивачи), Архив Југославије, Београд 2016. Встречи и переговоры на высшем уровне руководителей СССР и Югославии в 1946–1980 гг. Том второй 1964–1980, Л.А. Величанская (ответственный составитель), Т.А. Джалилов, Л. Димич, А. Животич, М.Ф. Кишкина-Иваненко, М. Милошевич, Н. Пантелич, А.С. Стыкалин, Международный фонд "Демократия", Москва 2017. Душан П. Стефановић, Дневник из 1914, приредио Александар Животић, Медија центар "Одбрана", Београд 2017. Љубомир И. Милић, Моравска дивизија II позива, 1‐2, приредио Александар Животић, Медија центар „Одбрана”, Београд 2018. Ђенерал Михаило Живковић, Добровољачки корпус у Русији. „Сећања команданта“, приредио Александар Животић, Завод за уџбенике, Београд 2018. Селиванов, Игорь, Животич, Александр, Гинзбург, Юрий, Международные отношения на Балканах в событиях и лицах, Министерство науки и высшего образования Российской Федерации, Курский государственный университет, Курск 2018. Тимофејев, Алексеј, Милорадовић, Горан, Животић, Александар, Србија-Русија, Југославија-СССР. Поводом 180 година дипломатских односа. Каталог изложбе / Сербия-Россия, Югославия-СССР. К 180 летию дипломатических отношенй. Каталог выставки, Архив Србије, Архив Југославије, Београд 2018. Животић, Александар, Путникова школа ратне вештине. Главни ђенералштаб војске Краљевине Србије (1903—1914), Медија центар "Одбрана", Београд 2019. Животич, Александр, Югославско-советские военные противоречия (1947-1957). Искушения союзничества, РОССПЭН, Москва 2019. Животич, Александр, Югославско-советские отношения 1939-1941, РОССПЭН, Москва 2019. Животић, Александар, Московски гамбит. Југослaвија, СССР и продор Трећег рајха на Балкан 1938-1941, Clio, Београд 2020. Животић, Александар, Војник и историчар. Генерал Живко Г. Павловић (1871-1938), Медија центар "Одбрана", Београд 2020. Животић, Александар, Пут у Метохију. Ибарска војска и Јаворска бригада Војске Краљевине Србије у Првом балканском рату (1912—1913), Прометеј, Радио-телевизија Србије, Архив Војводине, Нови Сад, Београд 2022. Животич, Александр, «Балканский фронт» холодной войны. СССР и югославско-албанские отношения. 1945–1968 гг., Институт славяноведения РАН, Нестор-История, Санкт-Петербург 2022. Животић, Александар, Одбрана Зајечара 1913. Тимочка војска у Другом балканском рату, Историјски архив "Тимочка крајина", Зајечар 2023. Радојевић, Мира, Димић, Љубодраг, Животић, Александар, Гавриловић, Дарко, Антоловић, Михаел, Патриотизам и национализам код Срба у XX веку: Идеје и пракса, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Београд 2024. Аникеев, А.С., Волобуев, В.В., Волокитина, Т.В., Животич, А., Джалилов, Т.А., Кимура, К., Никифоров, К.В., Новосельцев, Б.С, Стамова, М., Стыкалин А.С., Москва и Восточная Европа. Югославская модель социализма и страны советского блока 1950-е ― 1960-е годы, Институт славяноведения РАН, Москва 2025.
Референце
Спољашње везе Пуна библиографија радова проф. др Александра Животића (Персоналне библиографије COBISS.NE T) Филозофски факултет у Београду, Одељење за историју: Александар Животић Библиографија радова проф. др Александра Животића
__БЕЗКН__
Категорија:Српски историчари Категорија:Историчари из Београда Категорија:Доктори историје Категорија:Рођени 1981. Категорија:Професори из Београда Категорија:Професори Филозофског факултета Универзитета у Београду Категорија:Студенти Филозофског факултета Универзитета у Београду