Драгослав С. Миљковић (Београд, 23. јануар 1883 — Београд, 24. мај 1953) био је српски и југословенски коњички и генералштабни официр. Миљковић је био армијски генерал Југословенске војске, учесник Балканских ратова, Првог светског рата и Другог светског рата.
Биографија десно|мини|200п|Драгослав Миљковић и непознати официр, око 1900. године
Образовање Рођен је 23. јануара 1883. године у Београду. Завршио је XXXIII класу Ниже и XVIII класу Више школе Војне академије у Београду.
Ратови за ослобођење и уједињење Током Балканских ратова 1912—1913, командовао је IV ескадроном I коњичког пука. У Први светски рат је ушао као штабни официр при Другој армији, да би касније прешао на место помоћника начелника штабова Коњичке и Дринске дивизије. Касније је постао начелник штаба Прве пешадијске бригаде Вардарске дивизије. По пробоју Солунског фронта, постављен је за команданта коњичког пука.
Међуратна каријера Био је војни изасланик Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Софији. Такође, налазио се на дужности начелника штабова Савске и Дравске дивизијске области, команданта Десетог пешадијског пука, начелник штаба IV армијске области, команданта Врбаске дивизијске области, команданта II коњичке дивизије у Нишу и, команданта коњице у Београду.
За време службовања у Нишу, био је један од кумова једрилица Обласног одбора аеро-клуба Наша крила.Лист Преглед цркве епархије нишке, септембар — октобар 1940. године, број 9/10, Ниш, чланак Епископа нишког др Јована Илића Једриличарима, 349—351.
Преведен је у генералштабну струку 27. јуна 1931. године, а у чин дивизијског генерала 17. децембра 1933. године.
Новембра 1940. године, именован је за вршиоца дужности команданта Друге армијске области. Поводом Дана уједињења 1. децембра 1940. године, унапређен је у чин армијског генерала.
Оженио се Видом Барковић, кћерком директора штедионице у Иригу.
Априлски рат Априлски рат 1941. године, генерал Миљковић је дочекао као вршилац дужности команданта Друге армије. Заробљен је и одведен у заробљенички логор.
Био је старешина заробљеничког логора у Оснабрику, где се разболео и пола године провео у логорској болници.
Послератни живот Вратио се у земљу након ослобођења. Нове комунистичке власти су га осудиле на три године затвора са принудним радом.
Умро је 24. маја 1953. године у Београду.
Одликовања 50x50п Орден Карађорђеве звезде IV степена
Референце
Категорија:Рођени 1883.
Категорија:Умрли 1953. Категорија:Официри Војске Краљевине Србије Категорија:Генерали Југословенске војске Категорија:Личности балканских ратова Категорија:Српске војсковође у Првом светском рату Категорија:Носиоци Ордена Карађорђеве звезде Категорија:Политички затвореници СФР Југославије Категорија:Официри из Београда Категорија:Логор Оснабрик