Жан Фредерик Лисјен Пјарон де Мондезир (; Гатчина, 13. децембар 1857 – Севријер, 11. август 1943) је био француски инжињеријски дивизијски генерал и професор Више ратне школе Војне академије у Паризу, који је током Првог светског рата предводио војну мисију на Крфу и организовао евакуацију и прихват Српске војске након Албанске голготе.
Биографија
Образовање и војна каријера Родио се 13. децембра 1857. године у граду Гатчину, тада у Руској империји, где је његов отац радио на изградњи железнице од Варшаве до Санкт Петербурга. Завршио је Артиљеријско-инжењерску школу 1. октобра 1878. године и стекао чин потпоручника. У Први инжињеријски пук је распоређен октобра 1880. године. Каријеру је започео службом у Орану, лучком граду у северозападном Алжиру, тада француској колонији. Тамо је био ангажован на смиривању побуњених регија.
Наставио је школовање између 1884. и 1886. године на војној школи у Паризу, после чега је распоређен у Нант. Дана 16. априла 1892. године је постао ордонанс команданта 39. дивизије. Враћен је у инжињерију 10. јуна 1897. године и упућен на Мадагаскар, где је радио на изградњи пута. Командант батаљона је постао 21. септембра 1898. године. Постао је предавач на Вишој ратној школи Војне академије у Паризу, 5. јануара 1901. године.
У чин пуковника је унапређен 24. децембра 1909. године. Поново је враћен у Оран, 1910. године, а 1912. године је премештен у 5. поморски округ у Тулону. Унапређен је у бригадног генерала 23. децембра 1913. године. Током 1908. године је боравио у мисији у Уругвају, а за време Балканских ратова 1912-1913 године је боравио у балканским државама. мини|Генерал де Мондезир на Крфу (18. март 1916)
Први светски рат На почетку рата 1914. године, био је командант 30. пешадијске бригаде.. До 10. децембра 1915. године је био на Западном фронту, када по наређењу маршала Жозефа Жофра одлази за шефа војне мисије у Албанији, где је упућен са задатком да организује евакуацију и прихват Српске војске након Албанске голготе. Из тог времена је оставио сведочанство о познанству са регентом Александром Карађорђевићем:
У Француску се вратио 3. августа 1916. године и постао командант 36. армијског корпуса. Остатак рата проводи на Западном фронту. Његове снаге су на крају рата ушле у Алзас, а он је одликован Легијом части. Потом је помагао пољског генерала Јозефа Халера да организује седам дивизија.
Преведен је у резервни састав 1919. године.
Послератно доба Мондезир је био почасни гост на откривању Споменика захвалности Француској на Калемегдану, 11. новембра 1930. године.
Наслеђе Генерал де Мондезир је своја ратна сећања оставио у књизи "Албанска голгота - успомене и ратне слике", која је на српском језику објављена 1936. и 2018. године.
На иницијативу Милована Витезовића, председника Удружења књижевника Србије, Скупштина града Београда је на својој седници 25. јула 2019. године, донела одлуку да део Улице Тадеуша Кошћушка од Париске до Цара Душана, понесе име Улица Пјарона де Мондезира.
Одликовања 50x50п Кавалир Легије части (27. фебруар 1896) 50x50п Колонијална медаља (26. децембар 1905) 50x50п Орден академских палми (12. јул 1906) 50x50п Ратни крст 1914-1918 са палмом (7. август 1915) 50x50п Официр Легије части (10. април 1916) 50x50п Командир Легије части (25. децембар 1916) 50x50п Велики официр Легије части (28. децембар 1918) 50x50п Орден Југословенске круне (1930) 50x50п Орден Белог орла са мачевима 50x50п Орден Карађорђеве звезде са мачевима
Дела Албанска голгота - успомене и ратне слике, Графичко предузеће Просвета, Београд 1936; , Дерета, Београд 2018, .
Референце
Категорија:Рођени 1857. Категорија:Умрли 1943. Категорија:Француски генерали Категорија:Француске војсковође у Првом светском рату Категорија:Носиоци одликовања Француске Категорија:Носиоци Ордена Југословенске круне Категорија:Носиоци Ордена Белог орла Категорија:Носиоци Ордена Карађорђеве звезде