мини|Дијаграм десног колена. Повреде предњег укрштеног лигамента ( - ЛЦА) су најчешће повреде лигамената колена које иначе чине 50% свих повреда колена, иако често бивају превиђене. Хируршка анатомија, биомеханика, и лечење оштећења укрштених лигамената опширно су описивани у литератури, али су лезије предњег укрштеног лигамента и његова улога у нестабилности колена остали једно од најспорнијих питања ортопедије.

Увод 250px|мини|Повреда предњег укрштеног лигамента Повреда предњег укрштеног лигамента настаје када је предњи укрштени лигамент (ligamentum cruciatum anterius - LCA) или истегнут, делимично поцепан или потпуно поцепан. Најчешћа повреда је потпуна руптура. Симптоми укључују бол, пуцкетање у тренутку повреде, нестабилност колена и отицање зглоба. Отицање се углавном јавља у року од неколико сати. У приближно 50% случајева оштећене су друге структуре колена, попут околних лигамената, хрскавице или менискуса.

Основни механизам повреде укључује брзу промену правца, нагло заустављање, слетање након скока или директан ударац у колено. Чешће су код спортиста, посебно оних који учествују у алпском скијању, фудбалу, америчком фудбалу или кошарци. Дијагноза се обично поставља физикалним прегледом, а понекад се поткрепљује и магнетном резонанцом (МРИ). Физикални преглед ће често показати осетљивост око коленског зглоба, смањен опсег покрета колена и повећану опуштеност зглоба.

Превенција повреда је могућа неуромускуларним тренингом и јачањем језгра колена. Препоруке за лечење зависе од жељеног нивоа активности. Онима са ниским нивоом будућих активности може бити довољно конзервативно лечење, укључујући имобилизацију и физиотерапију. Често се препоручује хируршко лечење артроскопском реконструкцијом предњег укрштеног лигамента. То укључује замену тетивом која је узета са другог дела тела или са леша. Рехабилитација након хируршке интервенције укључује постепено ширење опсега покрета зглоба и јачање мишића око колена. Ако се препоручује, операција се углавном не изводи док се почетно запаљење од повреде не смири.

У Сједињеним Државама годишње је погођено око 200 000 људи. У неким спортовима жене имају већи ризик од повреде предњег укрштеног лигамента, док су у другим подједнако погођена оба пола. Док одрасли са комплетном руптуром имају већу стопу остеоартритиса колена, стратегија лечења изгледа не мења овај ризик.

Знаци и симптоми Када пацијент има повреду ЛЦА, вероватно ће чути "пуцање" у колену праћено болом и отоком. Они такође могу доживети нестабилност у колену када наставе са ходањем и другим активностима, јер лигамент више не може стабилизовати коленски зглоб и спречити потколеницу да клизи напред..

Смањен опсег покрета колена и осетљивост дуж зглобне линије такође су чести знаци акутне повреде ЛЦА. Бол и оток могу се сами повући; међутим, колено ће остати нестабилно и повратак спорту без лечења може довести до даљег оштећења колена.

Етиологија Узроци могу да укључују:

Брза промена смера (познато и као „сечење“)

Неспретно слетање из скока

Нагло заустављање приликом трчања

Директан контакт или удар у колено (нпр. Током фудбалског меча или судара моторног возила)

Ови покрети узрокују да се тибија брзо одмакне од бутне кости, стварајући оптерећење на коленском зглобу и потенцијално доводећи до руптуре ЛЦА. Око 80% повреда ЛЦА догоди се без директне трауме. Фактори ризика укључују женски пол, специфичне спортове, лошу кондицију, умор и играње на трави.

Превладавање жена Спортисткиње имају два до осам пута већу вероватноћу да повреде ЛЦА у спортовима који укључују сечење и скакање у поређењу са мушкарцима који се баве истим спортом. Подаци из САД утврдили су релативне стопе повреда на 1000 излагања спортиста:

Мушка кошарка 0,07, женска 0,23

Мушки фудбал 0,09, женски 0,28

Највећа стопа повреда ЛЦА код жена догодила се у гимнастици, са стопом повреда на 1000 излагања спортиста од 0,33. Од четири спорта са највишом стопом повреда ЛЦА, три су била женска - гимнастика, кошарка и фудбал.

Разлике између мушкараца и жена идентификоване као потенцијални узроци су активна мишићна заштита зглоба колена, разлике у поравнању ногу и карлице, и релативна опуштеност лигамената проузрокована разликама у хормоналној активности од естрогена и релаксина. Чини се да пилуле за контрацепцију смањују ризик од повреде ЛЦА.

Теорије доминације Фемур са К углом: угао формиран линијом повученом од предње горње илијачне кичме кроз средиште пателе и линијом повученом од центра пателе до центра тибијалног туберкула

Неке студије сугеришу да постоје четири неуромускуларне неравнотеже које предиспонирају жене на већу учесталост повреде ЛЦА. Вероватније је да ће спортисткиње доскочити с релативно екстендираним коленима у аддукцији, док већина њихове телесне тежине пада на једно стопало, а горњи део тела се нагиње у једну страну. Неколико теорија је описано да би објаснило ове неравнотеже. То укључује теорију доминације лигамената, доминације квадрицепса, доминације ногу и теорију доминације трупа.

Теорија доминације лигамената сугерише да када жене спортисти слете након скока, њихови мишићи не апсорбују у довољној мери удар тла. Као резултат, лигаменти колена морају да апсорбују силу, што доводи до већег ризика од повреда.

Теорија доминације квадрицепса односи се на тенденцију спортиста да преференцијално користе мишиће квадрицепса за стабилизацију коленског зглоба. С обзиром на то да мишићи квадрицепса раде на повлачењу тибије напред, прекомерна контракција квадрицепса може да оптерети ЛЦА, повећавајући ризик од повреде.

Теорија доминације ногу описује запажање да жене имају тенденцију да се више ослањају на једну ногу.

Коначно, теорија доминације трупа сугерише да мушкарци обично показују већу контролу трупа током доскока, што доказује већа активација унутрашњег косог мишића. Спортисткиње ће вероватније доскочити са горњим делом тела нагнутим у једну страну и већом тежином на једној нози од друге, због чега оптерећују колена већом ротационом силом.

Хормонске и анатомске разлике Пре пубертета, није примећена разлика у учесталости руптуре ЛЦА међу половима. Претпоставља се да промене у нивоу полних хормона, посебно повишени нивои естрогена и релаксина код жена током менструалног циклуса, изазивају предиспозицију за пуцање ЛЦА. То је зато што могу повећати лабавост зглобова и растегивост меких ткива која окружују зглоб колена. Текућа истраживања су приметила већу појаву повреда ЛЦА код жена током овулације и мање повреда током фоликуларне и лутеалне фазе менструалног циклуса.

Резултати студије показали су да су факултетске спортисткиње са нивоима концентрације релаксина већим од 6,0 пг / мл у четири пута већем ризику од руптуре ЛЦА у односу на оне са нижим концентрацијама.

Поред тога, женске карлице се током пубертета шире утицајем полних хормона. Ова шира карлица захтева од фемура да се нагне према коленима. Овај угао према колену назива се К угао. Просечан угао К за мушкарце је 14 степени, а за жене 17 степени. Могу се предузети кораци за смањење овог К угла, као што је коришћење ортотике. Релативно шири женски кук и проширени К угао могу довести до повећане вероватноће руптуре ЛЦА код жена.

ЛЦА, тонус мишића и снага Током пубертета, полни хормони такође утичу на распоред меких ткива у целом телу. Преобликовање везивног и мишићног ткива резултира женским ЛЦА који су тањи и могу да попусте (тј. пуцају) при мањим силама оптерећења, а настају и разлике у тонусу лигамената и мишића између мушкараца и жена. Женска колена су мање укочена од мушких током активације мишића. Сила примењена на мање укочено колено вероватније ће резултирати руптуром ЛЦА.

Поред тога, четвороглави мишићи бута су антагонисти ЛЦА. Према студији рађеној на спортисткињама на Универзитету у Мичигену, 31% спортисткиња редовно грчи м. квадрицепс феморис при доскоку у поређењу са 17% код мушкараца. Због повећане контракције мишића квадрицепса фемориса током физичке активности, повећани напор се ставља на ЛЦА услед хиперекстензије тибије.

Патофизиологија Зглоб колена чине три кости: фемур (бутна кост), тибија (цеваница) и патела (чашица колена). Те кости заједно држе лигаменти, који су јаке траке везивног ткива које одржавају зглоб стабилним док појединац хода, трчи, скаче итд. Постоје две врсте лигамената у колену: колатерални лигаменти и укрштени лигаменти.

Колатерални лигаменти укључују медијални колатерални лигамент (дуж унутрашње стране колена) и бочни или фибуларни колатерални лигамент (дуж спољне стране колена). Ова два лигамента функционишу тако да ограничавају бочно кретање колена.

Укрштени лигаменти чине „X“ унутар зглоба колена са предњим укрштеним лигаментом који иде од предње стране тибије до задње стране бутне кости, а задњи укрштени лигамент иде од задње стране потколенице до предње стране бутне кости. Предњи укрштени лигамент спречава да тибија исклизне испред бутне кости и пружа стабилност код ротације колена.

Постоје и две структуре у облику слова Ц направљене од хрскавице које се називају медијални менискус и бочни менискус који се налазе на врху потколенице у коленском зглобу и служе као амортизер за зглобне површине кости.

Дијагноза

Физикални преглед Већина повреда ЛЦА може се дијагностиковати испитивањем колена и упоређивањем са другим, неоштећеним коленом. Када лекар посумња на повреду ЛЦА код особе која пријави звук пуцања у колену у тренутку повреде, праћен отицањем, болом и нестабилношћу коленског зглоба, може да изврши неколико тестова за процену оштећења колена. Ови тестови укључују тест померања заокрета (pivot-shift test), тест предње фиоке и Лахманов тест. Тест померања заокрета укључује савијање колена док се држи за глежањ и благо ротирање потколенице према унутра. У тесту предње фиоке, испитивач савија колена до 90 степени, седа на стопала пацијента и нежно повлачи потколеницу према себи. Лахманов тест се изводи стављањем једне шаке на бутину особе, а друге на тибију и повлачењем тибије напред. Ови тестови имају за циљ да провере да ли је ЛЦА нетакнут и да ли је стога у стању да ограничи кретање цеванице напред. Већина стручњака препознаје Лахманов тест као најпоузданији и најосетљивији од сва три.

Медицинско снимање Иако клинички преглед искусног лекара може бити тачан, дијагноза се обично потврђује магнетном резонанцом која даје слике меких ткива попут лигамената и хрскавице око колена. Такође може дозволити визуелизацију других структура које су можда случајно биле захваћене, попут менискуса или колатералних лигамената. Поред тога може се извршити рендген да би се проценило да ли је једна од костију у коленском зглобу сломљена током повреде.

МРИ је можда најчешће коришћена техника за дијагнозу стања ЛЦА, али није увек најпоузданија техника, јер ЛЦА може бити прикривен крвљу која испуњава зглоб након повреде.

Артрометри / Лаксиметри Други облик евалуације који се може користити у случају да физички преглед и МРИ нису довољни за дијагнозу је испитивање лаксиметрије (тј. артрометрија и снимање у стресу), које укључују примену силе на ногу и квантификовање резултирајућег померања колена. Ова медицинска испитивања у основи понављају физикалне тестове, али нуде објективне процене.

Класификација Повреда лигамента назива се угануће. Америчка академија ортопедских хирурга дефинише повреду ЛЦА у смислу тежине и класификује их као угануће степена 1, 2 или 3. Угануће 1. степена се јавља када се лигамент мало истегне, али то не утиче на стабилност коленског зглоба. Угануће 2. степена настаје када се лигамент истегне до те мере да постане лабав; ово се такође назива делимичном руптуром. Угануће 3. степена настаје када се лигамент потпуно поцепа на два дела, а коленски зглоб више није стабилан. Ово је најчешћа врста повреде ЛЦА.