Сара Бартман (африканс: [ˈsɑːra ˈbɑːrtman]) (око 1789. – 29. децембар 1815.) је име јужноафричке жене Хотентоти која је била изложена као атракција "чудака" у Европи у 19. веку под именом Венера Хотентота. Хотентот је било име за народ Хоји, који се сада понекад сматра увредљивим изразом, а "Венера" се односила на римску богињу љубави и плодности.

Биографија Сматра се да је Сара рођена 1789. године у Јужној Африци. Мајка јој је умрла кад је имала свега две године, а отац, који је био гонич говеда, кад је била тинејџер. Њено име по рођењу је непознато.

Запослила се у јавном сектору у Кејптауну, након што су јој холандски колонисти убили мужа са којим је имала и бебу која је умрла. У октобру 1810. године, Сара је наводно потписала уговор са енглеским лекаром Вилијамом Данлопом и предузетником Хендриком Цезаром како би отишла у Енглеску да учествује у представи због свог несвакидашњег изгледа.

Разлог њихове фасцинације са Саром, био је њен физички изглед. Она је имала стеатопегију, генетско стање које доводи до екстремног повећања масти у задњици, након чега она добија велике димензије. Сара је наступала у лондонском циркусу и била веома позната. Њен физички изглед био је главни разлог фасцинације европске публике, која је плаћала улазнице да би је посматрала. На сцени је, док је наступала, носила уску одећу, огрлице од разнобојних перли, перје и лулу.

Човек по имену Хенри Тејлор одвео је Сару Бартман у Француску око септембра 1814. Тејлор ју је затим продао тренеру животиња С. Ројку, који ју је изложио под присилом 15 месеци у Краљевској Палати у Паризу. У Француској је у ствари била поробљена. У Паризу је њена изложба постала јасније повезана са научним расизмом.

У Паризу, Бартманини промотери нису морали да се баве оптужбама за ропство. "До тренутка када је стигла у Париз, њено постојање је заиста било прилично бедно и изузетно сиромашно. Сару су дословно третирали као животињу. Постоје неки докази који указују на то да је у једном тренутку огрлица стављена око њеног врата."

Смрт мини|Илустрација Саре Бартман. Баартман је умрла 29. децембра 1815. године са 26 година, од неутврђене инфламаторне болести, могуће малих богиња,In The Blood by Steve Jones has it that "Saartje's hands are covered by the marks of the smallpox that killed her" (p. 204). док други извори наводе да је оболела од сифилиса, или упале плућа. Кувијер је извршио дисекцију, али није обавио обдукцију како би испитао разлоге њене смрти.

Посмртни остаци Након Бартманине смрти, Жофри Сен Хилер се пријавио у име музеја да задржи њен леш на основу тога што је био јединствен примерак људске врсте и стога од посебног научног интереса. Захтев је одобрен и Бартманин скелет и тело су приказани у музеју. Лобања јој је украдена 1827. године, али је враћена неколико месеци касније.

Након победе Афричког националног конгреса (АНЦ) на општим изборима у Јужноафричкој Републици 1994. године, председник Нелсон Мандела је формално затражио да Француска врати посмртне остатке. Након много правних препирки и расправа у Француској националној скупштини, Француска је 6. марта 2002. године удовољила захтеву. Њени посмртни остаци су 6. маја 2002. враћени у њену домовину, долину Гамтус, а сахрањени су 9. августа 2002. на Вергадерингскопу, брду у граду Ханкеј преко 200 година након њеног рођења.

Референце

Категорија:Расизам Категорија:Извођачи у расистичким циркусима Категорија:Колонијализам Категорија:Робовласништво Категорија:Чланци за чишћење