250px|мини|десно|Тартан 420px|мини|десно|различити дезени тартана 200px|мини|десно|Гајдаш Краљевског ратног ваздухопловства (RAF) у униформи Тартан ( [ˈПɾʲɛккән]) ( ирски : breacán) је тканина карираног дезена који се састоји од укрштених хоризонталних и вертикалних пруга различите ширине и у више боја. Најчешће повезује са шкотском народном ношњом, али је карактеристичан и за ирску. Првобитни тартани ткали су се од вуне, док се данас израђују од различитих материјала. Традиционални тартани имају више дезена са тачно одређеним бројем, распоредом и бојама нити које формирају пруге. Дезени шкотских тартана обично представљају кланове, док ирски тартани представљају округ или регију у којој је клан настао.
Данас тартан више није ограничен на текстил, већ се користи и као назив за сам узорак, који се појављује на медијима као што су папир, пластика, амбалажа и зидне облоге.
Етимологија и терминологија Енглеска и шкотска реч "тартан" највероватније потиче од француског што значи „татарско платно“. Такође постоје мишљења да се „тартан“ може извести из савременог шкотског појма ,Banks; de la Chapelle 2007: p. 57. што значи "укрштено". Данас се израз "тартан" обично односи на ове карактеристичне шарене кариране дезене, иако првобитни тартан није морао да има било какву шару. У изворима из 30-их година 19. века још се могу наћи описи тартана као једнобојног и без шара. На шкотском гелском оваква шарена тканина назива се , што значи "много боја".
Комбинација пруга и боја у једном дезену тартана назива се сет или гарнитура. Један сет се састоји од низа тканих нити одређених боја, које се укрштају под правим углом.
Данас се израз тартан уопштено користи за описивање дезена и не ограничава се само на текстил. У Северној Америци за описивање тартан тканине обично се користи израз карирано. На енглеском језику карирано се каже plaid, што је изведено из гелског - ћебе. The original word was the Luwian "pldtmn" and then later Latin "paludamentum" or "cloak" (Smith's Dictionary of Greek and Roman Antiquities. The paludamentum was a plaid or red cloak put on by Caesar in time of war.). See also: Merriam-Webster 2003: p. 947. Ова реч је првобитно означавала било који правоугаони одевни предмет, понекад сачињен од тартана, посебно за велики килт (претеча данашњег килта), а понекад и само ћебе.
Израда тартана 180px|мини|лево|Ткање тартана на жакаровом разбоју До средине 19. века, тартани шкотских Горштака били су повезани само са регионима или окрузима, а не са било којим посебним шкотским кланом. У то време су, као и друге тканине, тартан израђивали локални ткачи и углавном су користили природне боје, доступне на том подручју. Синтетичке боје тада још нису постојале, а транспорт увозних боја са велике удаљености био је изузетно скуп. Карирани дезени су били различити, одабрани по жељи купца и без посебне везе са припадношћу. Тек средином 19. века створени су многи дезени који су вештачки повезани са шкотским клановима, породицама или институцијама које су (или су желели да створе такав утисак) на неки начин повезани са шкотским наслеђем. Викторијанска склоност према систематизацији и новим, јарким синтетичким бојама, које су тада већ биле доступне, створили су нови, носталгични поглед на шкотску историју.
мини|200px|Шема једноставног кепер ткања - нит потке пролази преко и испод две нити основе, сваки пут напредујући по једну нит
Тартан се израђује од претходно обојене пређе. Тка се јеноставним кепер ткањем, где се нити нити основе и потке укрштају под правим углом: две нити потке преко - две нити потке испод основе. При сваком пролазу нит потке напредује по једну нит, чиме се формирају видљиве дијагоналне линије на којима се укрштају различите боје. Ово укрштање нити различитих боја визуелно ствара нове боје, добијене мешањем стварних. Добијени блокови боја понављају се вертикално и хоризонтално у препознатљивом дезену квадрата и пруга, познатом као сет.
200px|мини|лево|Пример мешања боја укрштених нити: код овог примера три основне боје (црвена, сива и бела) стварају укупно 6 нијанси
Боје тартана Свака нит основе укршта се са сваком нити потке под правим углом. Тамо где се укрштају нити исте боје добијају се једнобојна поља, док укрштене нити различитих боја дају мешавину те две боје. Дакле, сет од две основне боје производи три различите боје, укључујући једну мешавину. Укупан број боја, укључујући и мешавине, пропорционално се повећава са повећањем броја основних боја. Тако сет од шест основних боја даје петнаест мешавина, што ствара палету од укупно двадесет и једне различите боје. То значи да што се више пруга и боја користи, тартан узорак постаје замагљенији и пригушенији.Banks; de la Chapelle 2007: p. 61.
Дезени на тартану углавном су симетрични, али има и оних асиметричних. Такође, неки тартани немају потпуно исти сет за основу и потку.
Дезен тартана се бележи бројем нити сваке боје које се појављују у сету. Број нити не дефинише само ширину пруга у сету, већ и боје које се користе. На пример, број нити "K4 R24 K24 Y4" одговара шеми 4 црне нити, 24 црвене нити, 24 црне нити, 4 жуте нити. Обично је број нити паран, што олакшава саму израду. Иако су бројеви нити специфични за сваки узорак, они се могу изменити у одређеним околностима, у зависности од жељене величине тартана. На пример, сет нити који прави дезен ширине око може бити превелик да цео стане, на пример, на кравату. У том случају потребно је пропорционално смањити број нити, како би се добио ситнији дезен, ширине око .
Нијансе боја Нијансе боја у тартану могу се мењати, чиме се добијају варијације једног истог дезена. Ове нијансе означавају се као: модерне, древне и пригушене, а изрази се користе само за синтетичке боје.
Модерне боје Појам описује тартан који је обојен искључиво синтетичким бојама, никада природним. Средином 19. века синтетичке боје почеле су да смењују природне јер су биле лакше за употребу и економичније за растућу индустрију тартана. Синтетичке боје су, у односну на природне, јаркије. Код модерних боја дезени креирани комбинацијом плаве, црне и зелене боје могу бити нејасни и мутни. Древне боје Појам се односи на светлије нијансе тартана. Ове нијансе треба да представе избледеле боје, које настају старењем тканине током времена. Пригушене боје Појам се односи на тартан у нијансама између модерног и древног. Иако је ова врста бојења врло скорашња и датира тек с почетка 70-их, сматра се да су ове нијансе најближе онима које су се добијале бојењем природним бојама које су се користиле до половине 19. века.
Симболика боја
Идеја да боје у тартану имају посебно значење је новијег датума. Један такав мит је да су црвени тартани били „борбени тартани“, осмишљени тако да се на њима не би видела крв. Тек су недавно створени тартани, попут канадских провинцијских и територијалних тартана (почетком 50-их) и америчких државних тартана (почетком 80-их), који су дизајнирани са одређеном симболиком боја. На пример, зелена боја понекад представља прерије или шуме, плава може представљати језера и реке, а жута се понекад користи за представљање различитих усева.MacDonald (1995) p. 48.
Историја
Историја тартана до 16. века 250px|мини|десно|Одећа Келта у јужној Пољској, 3. век п. н. е. Данас се тартан углавном повезује са Шкотском, међутим најранији докази о тартану пронађени су далеко од Британије. Према тврдњама историчара халштатска култура средње Европе, која је повезана са древном келтском популацијом и која је доживела процват између 8. и 6. века пре нове ере, производила је тканине сличне тартану. Неки изванредно очувани комади тих тканина су откривени 2004. године у халштатским рудницима соли, у близини Салцбурга у Аустрији. Текстилна анализа тканине пронађене на мумијама из Тарима у Синђану, на северозападу Кине, такође је показала да је слична оној из халштатске културе гвозденог доба. Тканина налик тартану пронађена је и на Черченском човеку, 3000 година старој мумији из пустиње Такла Макан. Слични археолошки налази пронађени су и у централној Европи и Скандинавији.
Најранији документовани тартан у Британији, познат као Фалкирк тартан, датира из 3. века нове ере. Откривен је у Фалкирку у Шкотској, у близини Антониновог зида. Фрагмент који се чува у Националним музејима Шкотске био је утиснут у отвор земљаног лонца у коме се налазило скоро 2000 комада римских новчића. Фалкирк тартан има једноставан дизајн у облику квадрата од природне светле и тамне вуне. Сматра се да су рани облици тартана попут овог измишљени у предримско доба и били популарни међу становницима северних римских провинција као и у другим деловима северне Европе, попут Јиланда.
Рани модерни тартани мини|250п|лево|Шкотски војници у трупама Шведске војске, током битке код Штетина 1631 мини|200п|лево|Редов и каплар једног планинског пука (око 1744)
Сматра се да тартан какав данас познајемо није постојао у Шкотској пре 16. века. До краја 16. века постоје бројне референце на пругасте или кариране тканине, али се сматра да је тек крајем 17. или почетком 18. века дошло до било какве уједначености тартана.Banks; de la Chapelle. . Мартин Мартин, шкотски писац из 18. века, је у свом делу "Опис западних острва Шкотске" (A Description of the Western Islands of Scotland), објављеном 1703. године, написао да се шкотски тартани могу користити за разликовање становника различитих регија. Он је изричито написао да становници различитих острва и копненог горја нису сви били исто обучени, али да се дезени и боје различитих тартана разликују од острва до острва.
Ретко када су, током векова, дезени повезивани са ткаљама у одређеном подручју. Било је уобичајено да становници Шкотског горја (highlanders) носе велики број различитих дезена тартана. Од 1725. Независна планинска друштва (Highland Independent Companies), паравојне јединице основане од припадника шкотских кланова по налогу Владе, увеле су стандардизовани тартан, са дезеном који је изабран тако да се избегне повезивање са било којим кланом, што је формализовано када су 1739. године постали пук Црни сат (Black Watch regiment).
250px|мини|десно|Краљ Џорџ IV у килту током посете Шкотској 1822.
Закон о одевању из 1746. био је покушај да се ратнички кланови ставе под контролу владе забраном тартана и других аспеката гелске културе. Овај закон није важио само за брдске пукове британске војске. Када је закон укинут, 1782. године, то више није била обична одећа горштака, већ је усвојена као симболична шкотска народна ношња. Овај статус је широко популаризован након што је краљ Џорџ IV носио килт од тартана током посете Шкотској 1822. године.
Непосредно пред укидање овог закона, око 1770, као водећи произвођач тканина и добављач тартана за војску издвојила се фирма William Wilson & Sons. Они су прикупљали дезене тартана из различитих области Шкотске и до 1822. сакупили су преко 200 сетова, од којих су многи били провизорно именовани. Кокбурнова колекција (Cockburn Collection) именованих узорака коју су направили између 1810. и 1820. године чува се у Библиотеци Мичел (Mitchell Library), централној библиотеци у систему јавних библиотека у Гласгову. У то време многи сетови су само нумерисани или су им давана измишљена имена, какво је "тартан Робина Худа" и нису били повезани са неким посебним кланом.
Одсуство раних кланских тартана Генерални је став да "клановски тартани" датирају најраније с почетка 19. века и да заправо представљају пример измишљене традиције. Сматра се да идеја о групама мушкараца који носе исти тартан потиче од Независних планинских друштава, шкотских паравојних јединица из 18. века. Модерни тартани лево|мини|180px|Илустрација из романа "Ваверли" Валтера Скота