Ипатиева хроника или ипатијевски кодекс (такође познат као Ипатијевски летопис или Ипатијев летопис) је зборник три хронике: Примарне хронике, Кијевске хронике и Галицијско-волињске хронике. Хроника представља најважнији документарни извор о историји Кијевске Русије.
Кодекс је поново откривен у Украјини 1617. године, а затим су га монаси копирали у Кијеву 1621. Поново га је у 18. веку у Ипатијевском манастиру открио руски историчар Николај Карамзин.
Кодекс је други најстарији сачувани рукопис „Почетног летописа“ (Примарне хронике), након Лаврентијевог кодекса. Ипатијевски рукопис датира отприлике отприлике. 1425. године, али укључује много драгоцених података из изгубљених кијевских и 12. векова из Галиције из 13. века. Кодекс је вероватно састављен крајем 13. века.
Кодекс се од 1810. године чува у Руској националној библиотеци, Санкт Петербург. Језик овог дела је старословенски са много карактеристика источног словенстава.
Референце
Категорија:Кијевска Русија Категорија:Словенска писменост Категорија:Руска књижевност