Битка код Кунерсдорфа () била је део седмогодишњег рата (1756-1763). Код Кунерсдорфа у пруској покрајини Бранденбург(данас Куновице, Пољска) су удружени Руси и Аустријанци под руским фелдмаршалом Петром Салтиковим 12. августа 1759. победили пруског краља Фридриха II Великог.Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 4), Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр. 764-765
Позадина Савезници су се састали код Франкфурта на Одри 3. августа 1759. Руси су имали око 36.000 пешака, 15.000 коњаника (од тога 10.000 козака) и 200 топова, а Аустријанци 14.000 пешака, 5.000 коњаника и 48 топова. Фридрих је имао 36.000 пешака, 13.000 коњаника и 280 топова.
Битка Салтиков је окренуо фронт према истоку с Одром иза леђа, што је значило тући битку с обрнутим фронтовима, а самим тим ризиковати да се евентуални пораз претвори у катастрофу. Фридрих је решио да нападне само савезничко лево крило на Милбергу (), и то главнином фронтално, а мањим делом (14 батаљона и 40 ескадрона) леви бок. Сву артиљерију поставио је у полукруг на 700-1.400 м око Милберга. Сам Милберг лако је заузет, али се даље од Кугрунда (), дубоког усека између Милберга и Великог Шпицберга () није могло. Сада се сви напори Пруса сасређују на леви бок савезничког положаја, чија је ширина износила свега око 600 м. Ту је доведена постепено сва пруска пешадија и већи део коњице, мада је за коњицу земљиште било неповољно. Фридрих је упорно бацао свје трупе у напад, док нису потпуно исцрпене. Када је руско-аустријска коњица кренула у противнапад, дошло је јужно од Кунерсдорфа до коњичког боја који се завршио поразом Пруса. Дотле је и сва пруска пешадија била у повлачењу, у потпуном расулу.
Последице Пруси су изгубили 569 официра и 18.400 војника и готово сву артиљерију, Руси - 566 официра и 13.386 војника, а Аустријанци 116 официра и 2.215 војника.
Референце
Литература
Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 4), Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр. 764-765
Категорија:Битке Седмогодишњег рата Категорија:1759.