Живорад Жика Лазић (Лугавчина, 28. децембар 1933 – Београд, 2009) био је српски и југословенски сценариста, новинар и књижевник. Аутор је сценарија неких од најпознатијих југословенских серија, као што су Музиканти, Грађани села Луга, Докторка на селу, али и серије Последња аудијенција из 2008. године.
Биографија
Образовање и рана каријера Рођен је 28. децембра 1933. године у смедеревском селу Лугавчина, као син Влајка и Милице Лазић. Основну школу завршио је у родном месту, а потом одлази у Београд где завршава гимназију и почиње студије психологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. На студијама је уређивао часопис Млада култура за књижевно стваралаштво младих.
Као новинар, радио је у листовима Вечерње новости, Илустрована Политика, НИН и Дуга. Успео је да интервјуише Иву Андрића након добијања Нобелове награде 1961. и његов интервју објави у Илустрованој Политици.
Политички ангажман Учествовао је на радној акцији са 15 година и септембра 1948. је примљен у Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). У то време је његов отац Влајко Лазић био председник Народног одбора у села. Касније је примљен и за члана Савеза комуниста Југославије (СКЈ). Међутим, постепено је постајао антикомуниста, што се уочава већ у његовом егзистенцијалистичком роману Давид луталица из 1960. године.
Због сценарија за серију Грађани села Луга, у којој је на подругљив начин говорио о деловању комуниста у његовом родном селу након рата, нападнут је од стране Савеза бораца Смедерева. Наводно је читав случај дошао до самог Јосипа Броза Тита, који је одбацио примедбе да је реч о политичкој критици, због чињенице да лик Булиџе у серији тумачи Велимир Бата Живојиновић, са којим је био близак и чији је рад волео.
Био је кандидат Странке српског јединства за народног посланика на парламентарним изборима 1993. године, али није изабран.
Сценарија
Серије
Музиканти, 1969; Грађани села Луга (серија), 1972; Живот је леп, 1975; Докторка на селу, 1982; Неуништиви, 1990; Сељаци, 2006; Последња аудијенција, 2008.
Филмови
Како су се волели Ромео и Јулија?, 1966; Дивље семе, 1967; Бурдуш, 1970; Бурдуш кондуктер, 1972; Наивко, 1975; Ортаци, 1988; Шаран, 1991; Све је за људе, 2001.
Књиге
Збирке приповедака
Путем поред реке, 1957; Месечев знак; Вашар; Човек из воза; Прича се у Мадери; Маршалова деца; Скаске о Вожду;
Романи
Давид луталица, 1960; Александар Поповски; Бурдуш; Грађани села Луга; Глумац; Убише књаза; Књажев секретар; Ни књаз ни краљ; Повест о Пашићу; Туђа жена; Карађорђе које куде; Друмски рај; Витез смрти; Љубав колибаша; Пашић и четири краља; Књига о војводи; Ако ме сретнете; Дивље семе;
Монодраме
Ђенерал Дража - ноћ уочи стрељања; Чучук-Стана.
Награде
Светосавска повеља Града Смедерева (2005); Грачаничка повеља; Награда Радоје Домановић .
Референце
Категорија:Рођени 1933. Категорија:Умрли 2009. Категорија:Књижевници из Смедерева Категорија:Новинари из Смедерева Категорија:Српски сценаристи Категорија:Српски новинари Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски политичари Категорија:Југословенски сценаристи Категорија:Југословенски новинари Категорија:Југословенски књижевници Категорија:Југословенски политичари Категорија:Комунисти Србије