Бранко Пољанац (Ново Топоље, код Славонског Брода, 25. март 1908 — Београд, 23. март 1974) био је мајор Југословенске војске, учесник Народноослободилачке борбе и генерал-потпуковник Југословенске армије.
Биографија Рођен је 25. марта 1908. у Славонском Броду. Отац Милан му је био учитељ. Био је инжињеријски технички мајор Југословенске војске (ЈВ).
Након окупације Југославије, у лето 1941. прикључио се Народноослободилачком покрету (НОП) и ступио у партизане. Током устанка у Србији 1941. био је начелник Штаба Космајског партизанског одреда. Након Прве непријатељске офанзиве, прешао је са групом руководилаца НОП из Србије у источну Босну. Заједно са Кочом Поповићем и Николом Груловићем, почетком децембра 1941. године, именован је за члана Главног штаба НОП одреда Србије, са задатком да се пребаце у Србију, на терен Ваљевског партизанског одреда и прикључе осталим члановима Главног штаба. Како нису успели да се пребаце у Србију, крајем истог месеца су се прикључили Врховном штабу НОП одреда Југославије, где је Бранко као мајор Југословенске војске, стављен на располагање Врховном штабу.
У току Народноослободилачког рата налазио се на разним дужностима: начелник Штаба Прве пролетерске ударне бригаде, начелник Оперативног штаба НОП и ДВ за Босанску крајину, до новембра 1942. начелник Штаба Првог босанског корпуса, од новембра 1942. до маја 1943. командант Четврте крајишке дивизије, од маја до августа 1943. командант Официрске школе Врховног штаба НОВ и ПОЈ, током септембра и октобра 1943. командант Базе НОВЈ у Барију, заменик команданта Главног штаба НОВ и ПО Србије, в.д. командант Главног штаба НОВ и ПО Србије, од децембра 1944.
После рата је био војни аташе при амбасади ФНРЈ у Москви.
Након доношења Резолуције Информбироа против Комунистичке партије Југославије (КПЈ) прихватио је ставове Резолуције, због чега је 14. јула 1949. ухапшен и осуђен на 16 година затвора. У затвору на Голом отоку остао је до 29. новембра 1955. када је пуштен на слободу.
Био је носилац Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден партизанске звезде првог реда, којим је одликован 25. септембра 1944. године. Сва одликовања и чин су му одузети пресудом Војног суда, након хапшења.
Иза себе није оставио потомство.
Напомене
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1908. Категорија:Умрли 1974. Категорија:Брођани (Славонски Брод) Категорија:Учесници Априлског рата Категорија:Југословенски партизани Категорија:Официри и подофицири Југословенске војске у НОВЈ Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде Категорија:Генерал-потпуковници ЈНА Категорија:Политички затвореници (Информбиро) Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941. Категорија:Генерали НОВЈ