Фела Аникулапо Кути (рођен као Olufela Olesegun Oludotun Ransome-Kuti; Абеокута, 15. октобар 1938 – Лагос, 2. август 1997) био је нигеријски мултуинструменталиста, вођа бенда, композитор, политички активиста и панафриканиста. Сматра се пиониром афробита, афричког музичког жанра, који представља мешавину традиционалне Јоруба музике, фанка и џеза. На врхунцу своје популарности, означен је као најизазовнији и најхаризматичнијим афрички музички извођач. AllMusic описао га је као "музички и социополитички глас" интернационалног значаја. Кути је био син нигеријске активисткиње за права жена, Funmilayo Ransome Kuti. Након раног искуства у иностранству, са својим бендом Африка 70 (укључујући бубњара Тони Алена) успео се до звезда у Нигерији током седамдесетих година, током којих је био отворени критичар и мета нигеријских војних хунти. 1970. основао је комуну под називом Калкута република, која се прогласила независном од војних правила. Комуна је уништена током рације 1978. Од његове смрти 1997, реиздања и компилације његове музике реиздавао је и контролисао његов син, Феми Кути.
Младост и каријера Olufela Olesegun Oludotun Ransome-Kuti је рођен у Ransome-Kuti породици, представници нигеријске више средње класе, 15. октобара 1938. у Абеокути, град у Британској Нигерији. Његова мајка Funmiliyao Ransome-Kuti је била анти-колонијална феминисткиња, а његов отац био је англикански свештеник, директор школе и први председник Нигеријске уније наставника. Његова браћа Beko Ransome-Kuti и Olikoye Ransome-Kuti познати су широм Нигерије. Кути је био први рођак који је премештен код писца и нобеловца Воле Сојинка, првог афричког црнца који је добио Нобелову награду за књижевност, будући да су обојица потомци Josiah Ransome Kuti-а, Кутијевог деде по оцу и Сојинкиног прадеди по мајци.
Кути је похађао Абеокута основну школу. 1958. послат је на студије медицине, али он се одлучује за студије музике на Тринити колеџу за музику, са трубом као главним и његовим омиљеним инструментом. Током боравка на студијама, основао је бенд Kolla Lobitos који је свирао џез и хајлајф. 1960. Кути се оженио својом првом женом, Рекилекуном Тејлор, са којом је имао три детета (Фемија Јеми и Солу). Године 1963. Кути се сели у независну Федерацију Нигерију, поново окупља Kolla Lobitos-е и учи да постане радијски продуцент у Нигеријској радиодифузној агенцији. Неко време је свирао са Виктором Олаијом и његовим Ол старс бендом.
Године 1967. Кути путује за Гану, тражећи нове музичке смернице. Назвао је свој стил Афробит, који је у ствари мешавина хајлајфа, џеза, фанка, салсе, калипса и традицоналне Јоруба музике. 1969. Кути се са својим бендом преселио у САД и са њима провео десет месеци у Лос Анђелесу. Тамо је открио покрет Црне моћи преко Сандре Смит, чланицом Црних пантера. Ово искуство веома је утицало на његову музику и политичке погледе. Преименовао је свој бенд у Нигерија 70. Убрзо након тога, припадник америчке имиграционе агенције обелоданио је да су Кути и његов бенд у САД без радних дозвола. Бенд је након тога, извео последњу свирку у Лос Ањђелесу, која је снимљена и касније издата под називом Тhe '69 Los Angeles Sessions.
Седамдесете Након што су се Фела Кути и његов бенд вратили у Нигерију, група је преименована у Африка 70, а тако су и љубавни текстови замењени текстовима о друштвеним проблемима. Кути је формирао Калакута републику-комуну, студио за снимање и дом за многе људе који су били повезани са бендом, а која је касније прогласила независност од нигеријске државе. По изјави Линдсеј Барета, име Калакута одабрано је по озоглашеној тамници Црна рупа Калкуте у Индији. Кути је отворио ноћни клуб у Импајр хотелу, који је у почетку носио име Афро-спот, а касније Африка шрајн, где је редовно наступао и служио на персонализованим, традиционалим Јоруба церемонијама у част вере предака своје нације. Такође је променио своје име у Аникулапо (значење имена: "Онај који носи смрт у својој торбици", са интерпретацијом "Бићу господар своје судбине и одлучићу када је време да ме смрт узме"). Престао је да користи средње име Рансом, зато што га је сматрао ропским.
Кутијева музика била је популарна међу нигеријском публиком, и уопште међу Африканцима. Одлучио је да пева на пиџинском енглеском језику како би појединци из целе Африке могли да уживају у његовој музици, где су локални језици којима говоре, многобројни и разнолики. Колико год да је Кутијева музика постала популарна у Нигерији и шире, била је непопуларна за тадашњу власт, те су рације у Калакута републици биле честе. Током 1972. Џинџер Бејкер снима албум Стративариус, са Кутијем као певачем и гитаристом Боби Тенчом. Отприлике у то време, Кути се још више повезао са Јоруба религијом.
Године 1977. Кути и Африка 70 снимају албум Зомби, који је жестоко критиковао нигеријске војнике и на ком се реч зомби користи као метафора за описивање метода нигеријске војске. Албум је постигао велики успех и разбеснео је тадашњу владу, која је спровела рацију у Калакута републици са 1000 војника. Током претреса, Кути је тешко претучен, а његова мајка смртно је рањена, након што је бачена са прозора. Комуна је спаљена, а Кутијев студио, инструменти и мастер траке уништени. Кути је тврдио да би био убијен да није било интервенције главног официра док су га тукли. Одговорио је на напад, тако што је предао ковчег своје мајке касарни Додан Баракс у Лагосу, резиденцији генерала Олусегун Обасанџоа, и тако што је написао две песме: "Coffin for Head of State" и "Unknown Soldier", позивајући се на званичну истрагу, која је тврдила да је непознат војник уништио комуну.
Фела и његов бенд настанили су се у "Crossroads" хотелу, након што је светилиште било уништено заједно са комуном. 1978. оженио се са 27 жена: Кикеломо Осеини, Фолаке Оладејо, Тејмаде Адебии,Наа Ламилеи, Сева Кути, Омотола Осаети, Омовнуми Оиеделе, Алаке Аникулапо Кути Схаде Сходеинде, Адеола Виллиамс, Најите Кути, Емарвегхеоен Осуде, Емаруагхеоор, Емаруаен, Адејонво Ииабоде Огунитро, Босе Аникулапо Кути, Лара Аникулапо Кути, Суру Ериомола, Токунбо Акран, Фунми Кути, Омовунми Афесумо, Лаиде Аникулапо Кути, Ронке Едасон, Дамирегба Аникулапо Кути, Адуни Идовуан, Таилор Оламола. Многе од њих биле су плесачице, композиторке и певачице које су сарађивале са њим. Брак је служио не само томе да подсећа на годишњицу напада на Калкута републику, већ и да заштити Кутија и његових супруга од лажних тврдњи власти да је киднаповао жене. Касније је усвојио систем ротације за одржавање 12 истовремених жена. У тој години, било је и 2 коцерта: први у Акри, на ком су избили нереди током извођења песме "Зомби", због чега је Кутију забрањен улазак у Гану; други је био на Берлинскоом џез фестивалу, након којег га је већина његових музичара напустила због гласиина да је сав приход планирао да искористи за финансирање своје председничке кампање.
Године 1983. Кути је оформио политичку партију, коју је назвао "Покрет народа" (МОП), како би "почистио друштво попут крпе". МОП је пропагирао нкрумахизам и африканизам. Године 1979. кандидовао се за председника Нигерије, на првим изборима у деценији, али је његова кандидатура одбијена. У овом периоду, Фела је формирао нови бенд, Египат 80, који је одржавао став да је египатска цивилизација, знање, филозофија, математика и религија афрички, и да се за њих то мора тврдити. У једном интервју је изјавио: "Наглашавам поенту да морам да упознам Африканце са чињеницом да египатска цивилизација припада афричкој. Дакле, то је био разлог зашто сам променио име свог бенда у Египат 80". Кути је наставио да снима албуме и обилази земљу. Разбеснео је политички естамблишмент, имплицирајући на потпредседника ITT Corporation, Мошада Абилоу у популарној двадесетпетоминутноој политичко- ангажованој песми " I. T. T. (International Thief-Thief)".
Осамдесете и даље 1984. влада Мухамеда Бухарија, чији је Кути био гласни противник, затворила га је под оптужбом за шверц валута. Амнести интернашонал и други, осудили су оптужбе као политички мотивисане. Амнести га је прогласила затвореником завести , а друге организације за људска права такође су преузеле његов случај. После 20 месеци, генерал Ибрахим Бабангида пустио га је из затвора. По ослобађању, Кути се развео од својих 12 преосталих супруга, наводећи да „брак доноси љубомору и себичност.
Кути је наставио да издаје албуме са Египтом 80 и да гостује по САД и Европи, док је за то време био политички активан. 1986. наступао је на Гиантс стадиону у Њу Џерзију у оквиру концерта Амнести Интернашонала под називом "Завера наде", заједно са Боном, Карлос Сантаном и Невил брадерсима. 1989. Фела и Египат 80 издају албум против апартхејда "Beats of no Nation", на којем су на насловници били амерички председник Роналд Реган, британска премијерка Маргарет Тачер, и председник Јужноафричке републике Питер Вилем Бота. Наслов композиције настао је из Ботине изјаве: "Овај устанак (против система апартхејда) створиће звер у нама.
Деведесетих година, Кути је успорио са издавањем албума, да би на крају потпуно престао да их издаје. Дана 21. јануара 1993, је заједно са четири члана Африке 70 ухапшен, а касније и оптужен за убиство електричара. Гласине су такође нагађале да пати од болести, због које је одбијао лечење. Међутим, није било потврђене Кутијеве изјаве о овој спекулацији.
Смрт Дана 3. августа 1997, Кутијев брат Оилкоје Рансом Кути, истакнути активиста у борби против АИДС-а, објавио је Кутијеву смрт, дан пре изласка контроверзи везаних за АИДС. Кути је порицао постојање АИДС-а, и његова удовица је тврдила да није умро од АИДС-а. Његов најмлађи син, Сеун, заузео је Фелино место вође бенда Египат 80. До 2020. бенд је и даље активан, издајући музику под надимком Сеун Кути и Египат 80.
Музика Кутијев музички стил назван је Афробит. Тај стил је умногоме он развио, и он представља комплексну мешавину џеза, фанка, хајлајфа, психоделичног рока и традиционалних нигеријских и афричких напева и ритмова. Тони Ален (Кутијев бубњар преко двадесет година) имао је кључну улогу у стварању афробита. Кути је једном приликом изјавио: "не би било афробита без Тони Алена.
Кутијев бенд био је запажен по томе што је имао 2 баритонска саксофона, док је већина бендова користила само један. Ово је уобичајна техника у афричким музичким стиловима, и може се видети у фанку и хип-хопу. Његов бенд понекад је наступао са две бас гитаре истовремено, свирајући истовремено повезане мелодије и ритмове. Увек је било двоје или више гитариста на наступима. Електрична гитара у западноафричком стилу у афробит бендовима је важна, и користи се за давање основне структуре, као и свирање понављајућих акорда и рифова.
Неки елементи често присутни у Кутијевој музици су позив и одговор унутар рефрена и фигуративни, али једноставни текстови. Његове песме су такође веома дуге, најмање 10-15 минута трајања, а многе су достизале и 20 или 30 минута, док су необјављене композиције трајале и до 45 минута када би се изводиле уживо. Дужина композиција била је један од разлога зашто његова музика никада није достигла знатан степен популарности ван Африке. Његове ЛП плоче, често су имале по 30 минута једне песме на једној страни. Обично је структура песме таква да постоји инструментални увод, отприлике 10 до 15 минута, пре него што Фела крене да пева главни део песме са својим тесктом још 10 до 15 минута. На неким снимцима, његове песме су подељене у 2 дела: први део је инструментални, а други део има вокале.
Кутијеве песме углавном су певане на нигеријском пиџин енглеском језику, мада је изводио и неколико песама на Јоруба језику. Главни инструметни су му били саксофон и клавијатуре, али је свирао и трубу, електричну гитару и бубањ. Кути је одбијао да поново изводи песме након што их је већ снимио, што је спутало његову популарност ван Африке.