мини| Прва литванска књига (1547) The Simple Words of Catechism Мартинас Мажвидас. Литература Литваније () тиче се уметности писаних дела која су Литванци стварали током своје историје.
Историја
Латински језик лево|мини| Насловна страна Radivilias (1592, Виљниус). Богатство литванске књижевности је написано на латинском,Introduction to Latin language Lithuanian literature главном научном језику у средњем веку. Изјаве литванског краља Миндовга главни су пример литературе ове врсте. Letters of Gediminas су још једно кључно наслеђе литванских латинских списа.
Један од првих литванских аутора који је писао на латинском био је Миколај Хусовчик (око 1480— после 1533). Његова песма Carmen de statura, feritate ac venatione bisontis је објављена 1523. године, описује литвански пејзаж, начин живота и обичаје, дотиче се постојећих политичких проблема и одражава сукоб паганства и хришћанства.
Јоханес Вислиценус (1485—1520) је написао песму Bellum Prutenum посвећену бици код Гринвалда против тевтонског поретка.
Особа под псеудонимом (око 1490 —1560) написао је средином 16. века расправу De moribus tartarorum, lituanorum et moscorum, али је објављена тек 1615.
Петрус Алкагникенсис (око 150—1571) био је правник и песник шпанског порекла, који је постао изванредна личност у културном животу Литваније у 16. веку. Аугустин Ротундус (око 1520—1582) био је публициста, правник и градоначелник Виљнуса, који је историју Литваније написао латинским језиком око 1560. године (ниједан познати рукопис није сачуван). Јонас Радванас, хуманиста песник у другој половини 16. века, написао је епску песму имитирајући Енејида од Вергилије. Његов Radivilias, замишљен као литвански национални еп, објављен је у Вилњусу 1588. године.
Лауренцијус Бојерис (око 1561—1619) био је песник шведског порекла, који је дипломирао на Универзитету у Вилниусу. Његово главно дело је Carolomachia, песма посвећена победи Литванаца над шведском војском у бици код Кирхолма 1605. године. Песма је написана и објављена 1606, одмах годину дана након догађаја. Многи занимљиви детаљи битке посведочени су у његовој песми, такође једном од првих помена литванског бојног поклика muški! (, ).
Маћеј Казимјеж Сарбјевски (1595—1640) био је песник пољског порекла, дипломирао је на Универзитету у Вилњусу и већи део је провео у Литванији, Вилњусу и Кражиају. Његова европска слава потекла је из његове прве песничке збирке Lyricorum libri tres (1625). У својој књизи Dii gentium (1627), заједно са римским божанствима, описао је литванску митологију.
Адам Шретер (1525—1572) је написао песму на латинском језику посвећену реци Немунас De fluvio Memela Lithuaniae carmen elegiacum.
Литвански научници из 17. века писали су и на латинском језику, који је био уобичајени научни језик у католичкој Европи: Казимијерас Којелавичиус Вијукас и Жигимантас Лијауксминас познати су по својим латинским списима из теологије, реторике и музике. Албертас Којелавичиус Вијукас је написао прву штампану литванску историју Historiae Lituanae у два тома (1650, 1669). Казимијерас Којелавичиус Вијукас био је „плодан” писац, његово наслеђе броји више од двадесет књига на латинском језику.
Маћеј Стријковски и Аугустинус Ротундус били су заговорници употребе латинице као службеног језика Велике кнежевине Литваније, јер су сматрали да је литвански народни језик који се развио из латинског. Њихово веровање темељило се на граматичким сличностима ова два језика.
Латинске књиге литванских аутора су објављиване у Вилњусу, Кракову и Риги. Само у 16. веку у Вилњусу је објављено 158 латинских књига. Истраживања броје 374 књига објављене у Великој кнежевини Литваније или написане од стране грађана и објављене у иностранству у 15—16. веку. Иако је прва штампарија основана у Великој кнежевини Литваније 1522. године, у Виљнусу први који је основао штампарију у Ситију 1480. био је Литванац Џон Летоу.
Литвански језик лево|мини| Сигисмунд III Васа, у посети Вилњусу, први хексаметар на литванском језику, 1589. Литвански научници Абраомас Кулвјетис (око 1510 —1545) и Станисловас Рапалионис (1485—1545) били су први аутори који су писали на литванском језику. Литванска књижевна дела на литванском језику први пут су објављена у 16. веку. Године 1547. Мартинас Мажвидас (око 1520—1563) је саставио и објавио прву штампану књигу The Simple Words of Catechism, која означава почетак штампане литванске књижевности. За њим је следио Микалојус Даукша (1527—1613) са својим Catechism, or Education Obligatory to Every Christian. У 16. и 17. веку литванска књижевност је била првенствено религиозна. Током реформационог покрета католичке и калвинистичке присталице у Литванији такмичиле су се међусобно за утицај. Један пример за то је највећа објављена књига на литванском језику у 17. веку Knyga nobažnystės krikščioniškos, чији је покровитељ Јануш Радзивил. Током 18. века повећао се број световних публикација, укључујући речнике. Универзитет у Виљнусу је промовисао употребу језика и стварање књижевних дела у првој половини 19. века. Али након поделе државне заједнице Пољске и Литваније, Русија, која је преко свог царства контролисала већи део литванске територије, средином 19. века најавила је 40-годишњу забране штампања на литванском језику латиницом. Издаваштво је пребачено у Источну Пруску, а литвански књиге су кријумчари достављали у Литванију. Прва литванска световна књига био је превод Ezopo pasakėčios, преведен са латинског и објављен 1706. од Јохана Фридриха Шулца (1648—1710). десно|мини| Константинас Сирвидас The Sermon Book of Wolfenbüttel, рукопис књиге проповеди Волфенбитела (1573) је најстарија позната литванска књига. Књига је пронађена у библиотеци Херзог Аугуст у Волфенбителу.
Јонас Бреткунас (1536—1602) био је један од најпознатијих програмера писменог литванског језика. Превео је Библију на литвански и био аутор дванаест књига. Његова најистакнутија дела су Chronicon des Landes Preussen (1578—1579), Postilla, tatai esti trumpas ir prastas išguldimas evangeliu (1591), Kancionalas nekurių giesmių (1589) и рукопис литванске Библије (1590). Литвански језик Бреткунас је богат и није имао премца до писања Кристијонаса Донелајтиса. У великој мери је утицао на формирање литванског књижевног језика и стила писања.
Константинас Сирвидас (1579—1631) је објавио први том збирке својих проповетки Punktai Sakymų. Његов пољско-латинско-литвански речник Dictionarium trium linguarum користио се до 19. века и високо су га оценили литвански писци и лексикографи.
Самјуел Богуслав Килињски (1631—1666) био је калвиниста и преводилац Библије на литвански језик. Превод је прослеђен у штампу у Лондону 1660. године, али због неповољних околности није завршен и објављена је само половина Старог завета. Такође је издао две брошуре у којима је британском друштву објаснио свој рад и неопходност објављивања Библије на литванском језику са кратким информацијама о Великој кнежевини Литваније: An Account of the Translation of the Bible into the Lithuanian Tongue (1659) и Ratio institutae translationis Bibliorum in linguam Lithuanicam, in quam nunquam adhuc Scriptura sacra est versa, ex quo fidem Christianam, ab conjunctionem Magni Ducatus Lithvaniae cum Regno Poloniae (1659). Као главни извор је користио тада популарно холандско библијско издање Statenbijbel.
Кристијонас Донелајтис (1714—1780) је написао прву литванску песму у хексаметру Metai (1818), постављајући тако темеље литванској поезији. Његова песма се до сада сматра најуспешнијим текстом хексаметара на литванском.
Антанас Страздас (1760—1833) био је песник, који је писао текстове под утицајем народних песама. Његово најпознатије дело, химна Pulkim ant kelių и данас се пева у црквама. Његове најпознатије песме укључују Strazdas, Aušra и Barnis.
Јургис Пабрежа (1771—1849) био је свештеник, лекар, ботаничар, написао је енциклопедијско дело о ботаници на саможитском дијалекту Taislius auguminis, створио је литванску терминологију ботанике. Такође је писао о 250 оригиналних проповедима и дневника Ryžtai. десно|мини| Симонас Даукантас Симонас Даукантас (1793—1864) је промовисао повратак литванским традицијама пре Државне заједнице Пољске и Литваније, које је приказао као златно доба Литваније и обнову завичајне културе, засноване на литванском језику и обичајима. Имајући те идеје на уму, написао је већ 1822. године историју Литваније на литванском језику Darbai senųjų lietuvių ir žemaičių, мада још увек није објављена у то време.
Микалојус Акелајтис (1829—1887) је један од најистакнутијих стваралаца и издавача литванске дидактичке литературе, публициста и етнограф. Допринео је Auszra, Gazieta Lietuwiszka, компоновао приповетке Kvestorius (1860) и Jonas Išmisločius (1860). У писму историчару Мишелу Балинском 1857. написао је: „Требали бисмо оживети литвански језик, избацити из поруге језик који има величину санскрта, латинску силу, грчку префињеност и италијанску мелодичност”.
Владика Мотејус Валанчијус (1801—1875) је спонзорисао илегалну праксу штампања литванских књига у Малој Литванији и њихово кријумчарење у Литванију. И сам је писао књиге на богатом самогитијском дијалекту: Palangos Juzė, прва илустрована књига за децу на литванском, Vaikų knygelė и Žemaičių vyskupystė. Такође је позвао на отпор русификацији и протест против затварања католичких цркава и манастира. Валанчијус је био једна од главних личности која је поставила темељ за литвански национални препород.
Антанас Баранаускас (1835—1902) је написао песму Anykščių šilelis, програмско дело чији је главни циљ био открити лепоту литванског језика и показати његову погодност за поезију. Песма Anykščių šilelis важи за најпознатији слоговни стих на литванском. Баранаускас је такође био математичар и дијалектолог и створио је многе литванске математичке појмове.
Вацловас Биржишка (1884—1965) је у свом тромесечном енциклопедијском делу Aleksandrynas сакупљао биографије и библиографије писаца који су писали на литванском, почев од 1475. и завршавајући 1865. У Aleksandrynas је укључено 370 особа.
Књижевност 20. века Када је 1904. укинута забрана штампања на литванском језику помоћу латиничног писма, писци су почели да експериментишу и усвајају елементе различитих европских књижевних покрета као што су симболизам, импресионизам и експресионизам. Прво раздобље литванске независности (1918—40), у међуратном периоду, створило је књижевност која је истраживала властито друштво и стварала ликове са дубоким емоцијама, јер њихове примарне бриге више нису биле политичке. Покрет Keturi vėjai је започео објављивањем Prophet of the Four Winds (1893—1942). Ово је била побуна против традиционалне поезије. Теоријска основа Keturi vėjai је била у почетку футуризам који је преко Русије стигао са запада; каснији утицаји били су кубизам, дадаизам, надреализам, унанимизам и немачки експресионизам.
Маиронис (1862—1932) је један од најпознатијих класичних литванских песника. Био је запажен и по драмској и по лирској романтичној поезији и назван је „песником-пророком литванског националног препорода”. Поставио је темеље за модерну литванску поезију. Био је инспирисан природом и древном историјом Литваније. У његовим стиховима се често срећу имена и дела великих кнезова Литваније. Збирка песама Pavasario balsai (1895) је његово најзначајније дело. десно|мини| Маиронис Изузетна личност почетка 20. века био је Винцас Креве‑Мицкевичијус (1882—1954), романописац и драматичар. Његови многи радови обухватају Dainavos šalies senų žmonių padavimai (1912) и историјске драме Šarūnas (1911), Skirgaila (1925) и Mindaugo mirtis (1935).