250px|мини|Синагога у Сплиту, спада у ред најстаријих у Хрватској Синагоге у Хрватској према непотпуним подацима из историјских архива Хрватске, било их је око стотинак, кроз целу историју на простору Хрватске (почевши од античких, попут proseuche у Мурси (Осијек), sdoriuma у Сплиту 1397, или загребачкога Domusa Judeorum из 1444, што је вероватно еуфемизам за прву синагогу тада лоцирану на Маркову тргу. Међу Хрватским синагогама више је од половине било уређено у адаптираним, а не посебно грађеним молитвеним просторима и/или у унајмљеним или купљеним кућама.Rudolf KLEIN, Sinagogalna arhitektura na tlu Hrvatske u kontekstu Austro-ugarske Monarhije, Dva stoljeća povijesti i kulture Židova u Zagrebu i Hrvatskoj, Studia Iudaico-Croatica, 3., Zagreb, 1998
Највише је синагога настало у Славонији и северозападној Хрватској - већина реформираног ашкенаског обреда, а само неколико њих било је везано уз ортодоксне општине (Илок, Загреб, Ријека), или старе сефардске заједнице у обалним градовима (у којима и данас постоје синагоге у Сплиту и Дубровнику) . Посебан пример борјности синагога на једном месту је Загреб, у коме је кроз историју идентификовано најмање 12 јеврејских молитвених домова од којих је само једна пројектована и наменски грађена као синагога - велики храм у Прашкој улици.
Данас је још увек јавности познато само девет наменских зиданих синагоге (Вараждин, Копривница, Крижевци, Дарувар, Бјеловар, Осијек - Доњи град, Сисак, Подравска Слатина), шест из 19. века и три из прва половина 20. века. Још увек су у функцији ортоодоксна мала синагога у Ријеци (саграђена 1932), и синагоге настале у касном средњем веку - синагога у Сплиту и синагога у Дубровнику.
Током холокасута у Другом светском рату срушен је велики број синагога, а оно што је остало као зграда, је занемарено и урушавало се и после рата у време бивше СФР Југославије, или што је чест случај до данашњих дана један део синагога добио је неадекватну или ненаменску употребу.
Историја Према сачуваним документина најстарија синагоге на тлу Хрватске су оне у Дубровнику и Сплиту, које континуирано постоје 600, односно 500 година.
Кроз историју је у Хрватској постојало укупно 70 синагога. Међутим, то не значи да их је толико много изграђено. Готово половина њих функционисала је у адаптираним просторима изнајмљених кућа и станова. Према археолошким налазима, утврђено је да је прва синагога постојала у касноантичкој Мурси (Осијек) већ почетком 3. века. Бројни јеврејски налази су истражени у Салони, Сењу, Бенковцу, Мућу и другде.
У адаптираним просторима стамбених кућа и даље постоје средњовјековне синагоге у Дубровнику (вероватно из 1408.) и Сплиту (око 1500.), док се у Загребу само памти могућа синагога (1444.) на Марковом тргу.
Највећи замах за изградњу синагога догодио се у периоду од 1836. до 1935. године, што се поклопа са периодом највећег успона и процвата јеврејске заједнице у Хрватској. Током овог периода изграђено је 30 синагога широм Хрватске, са изузетком Баније, Кордуна, Лике и Горског котара, у којима Јевреји нису могли боравити све до демилитаризације Војне крајине 1871. године, и Хрватског загорја, Истре, острва и далматинско залеђе, углавном због руралног карактера ових области.Dobrovšak, Lj. (2005), Emacipacija Židova u Kraljevini Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji u 19. Stoljeću [Emanzipation der Juden in Königreich Kroatien, Slawonien und Dalmatien im 19. Jahrhundert], Radovi Zavoda za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu,
Тужна судбина велике већине Хрватских синагога изграђених током златног доба јеврејске заједнице у Хрватској наступио је у периоду Током и након светских ратова и по њиховом завршетку у другој половини 20. века.
Тако је од 30 синагога изграђених у Хрватској у периоду од 1836. до 1935. године 4 срушено много пре Другог светског рата, а више од 15 срушено, пренамењено, распродато, односно, благо речено, укинуто, у временима мира.
Не зна се колико је од „неколицине“ продато као грађевински материјал, али једноставна рачуница показује да је током Другог светског рата уништено до 11 синагога. Нема сумње да је Други светски рат у Европи, јасно и у Хрватској, био најтежи и најтрагичнији период за Јевреје. Не сумњамо ни у број од преко хиљаду синагога срушених током тог рата широм Европе.
Међутим, чињенице (бројке) јасно показују да је велики број синагога уништен или укинут у Хрватској током периода мира.
У преосталим, који су постали „јавно власништво“, просторије су пренамењене за друге функције. Тако су у Бјеловару уређена позориште и музичка школа, у Вараждину биоскоп, а у Сиску музичка школа. Кутинска је прво постала магацин млина, затим друштвени дом и на крају гимназија. Крижевци су претворени у Дом омладине, а Копривница у фабричко складиште. У синагоги Подравске Слатине и даље постоји робна кућа. Осјечки Доњи град и даруварска синагога продани су Духовима.
Само су најстарије синагоге у Сплиту и Дубровнику узорно обновљене. Ускоро ће, међутим, у договору са јеврејском заједницом неке синагоге добити достојну културну намену: вараждинска синагога и копривничка концертна сала.
Карактеристике градње Као специфична врста верске архитектуре у јеврејској дијаспори грађене су и синагоге у Хрватској, које се прво јављају у антици (Мурса - Осијек), а потом у касном средњем веку (Сплит, Дубровник, Загреб). Међутим, највећи број синагога изграђених у Хрватској датира само из времена после 1860. године када су Јевреји током интензивне миграције Ашкеназија у Хрватске континенталне градове коначно стекли право поседовања некретнина и могућност изградње властитих храмова. Зато највећи број синагога у Хрватској по стилу градње садржиархитектонске елементе карактеристичне за другу половину 19. века и прву половину 20. века.Zlatko Karač Mala ortodoksna sinagoga u Rijeci – povijest i obnova, kvartal VI 1/2 - 2009 Типови синагога Осим „скривених“ молитвених домова што се догађало у раној фази формирања јеврејских заједница када су они били смештани у адаптираним стамбеним просторима, у Хрватској се најчешће јављају четири типа синагога:Karač, Z. (2000), Arhitektura sinagoga u Hrvatskoj u doba historicizma [Architektur der Synagogen zu Zeiten des Historismus]. Muzej za umjetnost i obrt: Zagreb.
Синагога-кућа - честа у малим градовима (нпр Дарувар, Пакрац, Подравска Слатина, Илок, Церник, Ораховица; Трипартитна синагога - Храм с повишеним средишњим ризалитом и тропољном композицијом главног прочеља налик на негдашњи јерусалемски Храм, развијена из прототипа Форстерове бечке синагоге у Темпелгасеу (нпр Загреб, Копривница, Сисак, Крижевци, Карловац, Вировитица и др.); Синагога с паром торњева на прочељу с формалним елементима црквеног Вестверка - што се сматра асимилацијским предлошком (Осијек, Ђаково, Нашице, Славонски Брод, Бјеловар, Кутина); Куполна синагога с наглашеним оријенталним конотацијама (Вуковар, Ријека, Винковци). Избор локације Због традиционалних јеврејских везаности за градове синагоге су углавном урбана појаве (иако је их је било и у селима попут Сријемских Чаковаца, Даља, Дарде, Алагинаца ...).Karač, Z. , XXIV (595-596 (22. 12. 2016.)), 28-29
Грађене су углавном у јеврејским енклавама уз обод историјских језгара, у близини градског трговачког центра, железнице или луке (нпр „усред Гета“ у Сплиту, у „Ћидовској улици“ у Дубровнику, „Жидовском сокаку“ у Илоку, „Жидо-вароши“ у Леграду, „у гету“ у Чаковцу, „Жидовској вароши“ у Карловцу .. .).Švob, M. (1997), Židovi u Hrvatskoj: migracije i promjene u židovskoj populaciji [Juden in Kroatien: Migrationen und Veränderungen in der jüdischen Bevölkerung]. KD Miroslav Šalom Freiberger; Židovska općina: Zagreb.
Само је неколико раних примера скромног обликовања и малих димензија настало у анонимним споредним улицама, док се у другој половини 19. века синагоге као најснажнији израз самосвиести и жеље за афирмацијом јеврејских заједница јављају као манифестне градње које по важности свога положаја, величине и репрезентативности архитектуре постају нови урбани акценти.
Најснажнији пример амбициозне градње су:
вуковарски Темпл смештен високо над Дунавом, сисачка и крижевачка синагога позициониране усред градског парка-трга, осјечка синагога у главној улици у којој је била највиша и најрепрезентативнија грађевина свога времена, загребачка синагога уз комплекс нових трговина који се формирао око Прашке улице почев од Зрињевца према југу.Knežević, S.; Zagrebačka sinagoga, Radovi Instituta za povijest umjetnosti, No. 23, Zagreb, 1999.,
Због обредних разлога парцеле синагоге по правилу су оријентисана тако да имају западни улаз с припратом (прочеље богомоље повучено је од линије улице 5-10 метара) и источну „јеруасалимску“ нишу за ормар са свитцима Тора.
Синагоге изграђене у 19. веку
Синагога у Чаковцу (1836) Чаковечка синагога изграђена је 1836. године. Иако се формално ради о најстаријој синагоги на подручју данашње Хрватске, Чаковец се у време њеног настанка налазио у склопу Угарске (1526-1867) те се у том контексту и сагледава.
Сачуване фотографије сведоче да је реч о једноспрартном молитвеном дому са уским прозорима који су завршавали полукружним луковима. Расподела прозора указује на централни синагогални простор са западном галеријом за жене. Синагога је била преграђена, а комплекс је обогаћен другим зградама 1876. године.
Синагога је порушена 1944. године, од стране усташа у време Независне државе Хрватске. У знак сећања на њено постојање на том месту постављено је спомен обележје.
Синагога у Вараждину (1836) Вараждинска синагога подигнута је на ондашњој градској периферији, удаљена од уличне линије и ограђена богато кованом жељезном оградом. Синагога с два торња у неколико је наврата била преобликована. У екстеријеру наилазимо на елементе неороманике и неомаурског стила. Унутрашњост је свођена чешким капама на појасницама и осликана геометријским орнаментима. У бочним бродовима смјештене су двокатне галерије. Сачуване фотографије свједоче да је арон хакодеш био фланкиран с два пара коринстких ступова.Historicizam u Hrvatskoj, Knjiga II , kat. izložbe, Muzej za umjetnost i obrt, Zagreb, 2000., Иако је крај Другог свјетског рата дочекала тек дјеломично оштећена, вараждинска синагога преграђена је и пренамијењена за друге функције.
Синагоге у Вуковару (1845 и 1899) Прва синагога у Вуковару, изграђена је 1845. године, спада у први молитвени дом Јевреја наменски подигнуту у континенталном делу Хрватске.Dragan Damjanović, O gradnji i stilu prve vukovarske sinagoge iz 1845. godine Povijesni prilozi 32., 241.-257. (2007) UDK 726.3 (497.5 Vukovar) “1845” Синагога је обликована у египатском стилу, учестало коришћеном у архитектури синагога из прве половине19. века, и том периоду био је јединствени уметнички преседан на овим просторима.Zlatko KARAČ, Arhitektura sinagoga u Hrvatskoj u doba historicizma, Muzej za umjetnost i obrt i Kulturno društvo Miroslav Šalom Freiberger, Zagreb, 2000., 19 Претпоставља се да није имала посебно подигнуте галерије, него је за жене служио само издвојени простор непосредно изнад улаза.
Након што је 1898. године започета градња нове синагоге, Јеврејска општина је продала стару зграду калвинима, и тако је успела да преживи бурна историјска превирања управо захваљујући чињеници да је претворена у калвинистичку цркву.HDA, SŽ, Kut. Br. 739., dosje br. 2944., Dopis vukovarskih Židova, na čelu s Friedrichom Singerom, Srijemskoj županiji od 26. 8. 1845. Ипак, срушена је 1967. године након велике поплаве која је задесила тај део Вуковара.Dobrovšak, Lj. (2007), Židovi u Vukovaru i okolici [Juden in Vukovar und der Umgebung], Časopis za opća društvena pitanja, Vol. 33,