Anri KristofHenry Christophe spelled his first name with a 'y,' and official court documents followed the same convention, as is evidence notably in the Almanach Royal d'Hayti. This is not, as is often assumed, the English spelling, but rather a traditional spelling notably adopted by eponymous French kings. See for example the signature of King Henry IV of France. (; 6. oktobra 1767 - 8. oktobra 1820) bio je ključni vođa Haićanske revolucije i jedini monarh Kraljevine Haiti.
Kristof je bio bivši rob bambarske nacionalnosti u zapadnoj Africi, i možda igbanskog porekla. Počevši od ustanka robova 1791. godine, on se popeo na vlast u redovima haićanske revolucionarne vojske. Revolucija je uspela da stekne nezavisnost od Francuske 1804. godine. Godine 1805. učestvovao je u zauzimanju Santo Dominga (danas Dominikanska Republika), borišiv se pod vođstvom Žan-Žaka Desalina protiv francuskih snaga koje su koloniju stekle od Španije Bazelskim ugovorom.
Nakon ubistva Žan-Žaka Desalinaa, Kristof se povukao u mesto Plaine du Nord i osnovao zasebnu vladu. Dana 17. februara 1807. godine izabran je za predsednika države Haiti, kako je i nazvao to područje. Aleksandar Petion izabran je za predsednika na Jugu. Dana 26. marta 1811. godine, Kristof je osnovao kraljevstvo na severu, a kasnije je proglašen Anrijem I, kraljem Haitija. Takođe je stvorio plemstvo i svog zakonitog sina Žak-Viktora Anrija imenovao za princa i naslednika.
Poznat je po izgradnji Citadele Henri, danas poznate kao Citadele La Feriere, palate Sansusi, Kraljevske kapele Milot i brojnih drugih palata.Gauvin Alexander Bailey, The Palace of Sans-Souci in Milot, Haiti (ca. 1806 - 1813): The Untold Story of the Potsdam of the Rainforest (Munich and Berlin, Deutscher Kunstverlag, 2017) Pod njegovom politikom korveja ili prisilnog rada, Kraljevina je zarađivala prihode od poljoprivredne proizvodnje, pre svega šećera. Međutim, narod se suprostavio ovom sistemu. Postigao je dogovor sa Velikom Britanijom da poštuje njene karipske kolonije u zamenu za njihova upozorenja njegovoj vladi o bilo kakvim francuskim pomorskim aktivnostima koje prete Haitiju. Nepopularan, bolestan i plašeći se puča, izvršio je samoubistvo, dana 8. oktobra 1820. godine. Njegov sin i naslednik ubijen su 10 dana kasnije. General Žan-Pjer Bojer došao je na vlast i ponovo ujedinio sever i jug Haitija.
Rani život мини|Konjička statua Anrija Kristofa u glavnom gradu Haitija, u Port o Prensu
Tvrdnje o mestu rođenja i života Anrija Kristof pre nego što su došle do izražaja određene teze, osporavale su se od početka devetnaestog veka. Rođen kao Anri Kristof, verovatno u Grenadi, ali možda i u Sent Kits,Marcus Rainsford's 1802 'St Domingo, or, An Historical, Political and Literary Sketch of the Black Republic' gives Christophe's birthplace as St Domingo. An 1803 letter from Edward Corbet in the UK National Archives says Grenada. Pierre McCallum's 1805 'Travels in Trinidad During the Months of February, March, and April, 1803' claims St. Kitts. sina majke ropkinje i Kristofa, slobodnjaka, doveden je kao rob u severni deo Sen Dominge. Veruje se da je 1779. godine služio u francuskim snagama kao bubnjar u Chasseurs-Volontaires de Saint-Domingue, puku sastavljenom od gens de couleur (stanovnici mešovite rase Sen Dominge). Puk se borio u opsadi Savane, bitke tokom Američkog revolucionarnog rata.HAITIAN MONUMENT OUTLINE , Haitian History Predpostavlja se da je Kristof ranjen u ovoj bici.
Kao odrasla osoba, Kristof je verovatno radio kao zidar, mornar, stabilna ruka ili konobar, tako da je veći deo njegove zarade završio u rukama njegovog gospodara. Jedna popularna priča tvrdi da je radio i upravljao La Couronne, hotelskim restoranom u Kap Francaisi, prvoj prestonici francuske kolonije Sen Dominge i velikom kolonijalnom gradu. Tamo je, prema legendi, postao vešt u bavljenju grand belancima, kako su zvali bogate francuske plantaže. Međutim, nijedna evidencija o upravljanju hotelom ne podržava ovu tvrdnju. Govorilo se da je slobodu iz ropstva stekao kao mladić, pre ustanka robova 1791. Nešto nakon što se nastanio na Haitiju, tamo je doveo svoju sestru Meri, koja se potom udala se i rodila decu. Političke veštine koje je naučio kao hotelijer takođe su mu dobro poslužile kada je kasnije postao vojni oficir i vođa u zemlji.
Počevši od pobune robova 1791. godine, Kristof se istakao kao vojnik u Haićanskoj revoluciji i brzo je postao revolucionarni pukovnik. Godinama se borio, zajedno sa Fransoam Dominikom Tusen-Luvertir Louverture na severu, učestvujući u brojnim bitkama tokom Revolucije. Na kraju se ́uzdigao do čina vrhovnog komandanta u Cap-Francaisu. Do 1802. godine Luvertir ga je unapredio u generala.
Nezavisni Haiti
Francuzi su deportovali Fransoa Dominik Tusen-Luvertir u Francusku i doveli više od 20.000 novih vojnika pod vikontom de Ročambeau u pokušaju da povrate kontrolu nad kolonijom i ponovo uspostave ropstvo. Žan-Žak Desalin predvodio je borbu za poraz francuskih snaga. Francuzi su povukli svojih 7.000 preživelih vojnika krajem 1803. godine. Kao vođa, Desalin je proglasio nezavisnost Sen Dominge pod novim Haiti 1804. godine."Haiti." The Encyclopedia of World History, edited by Peter N. Stearns, and William L. Langer, Houghton Mifflin, 6th edition, 2001. Credo Reference, https://login.avoserv2.library.fordham.edu/login?url=https://search.credoreference.com/content/entry/hmencyclwh/haiti/0?institutionId=3205. Accessed 23 Oct. 2019.
Kristof je bio zadužen za severnu podelu zemlje, gde je posebno nadgledao prve korake izgradnje utvrđenja Citadele La Ferriere. Godine 1805. general Nicolas Žefrar, zapovednik na jugu, obratio se Kristofu sa zaverom da ubije Desalina. Videvši priliku da preuzme vlast, nije upozorio samoproglašenog cara. Kristofov uticaj i moć na severu bili su takvi da se Desalin, iako svestan opozicije koja mu se sprema u najvišim krugovima moći, našao u nemogućnosti da krene protiv svog generala. Zavera je uključivala većinu visokih oficira Desalina, uključujući ministra rata i mornarice Ilja Žerena, generala Aleksandra Petiona, vrhovnog komandanta druge divizije na Zapadu, generala Nicolas Žefrar i mnogih drugih. Dana 16. oktobra 1806, potpisali su Proglas pod nazivom „Otpor ugnjetavanju“ (), koji je proglasio neophodnost svrgavanja vlade Desalina i proglasio Anrija Kristofa šefom privremene vlade Haitija. Na Žan-Žaka Desalina je izvršen atentat 17. oktobra 1806. godine
Neuspela vojna invazija 1805. godine Godine 1805. francuske trupe su i dalje bile raspoređene na istočnom delu ostrva (uglavnom u Sen Domingu), gde ih je predvodio francuski oficir Mario-Louis Ferand. Mobilizovao je svoje trupe i naredio im da zaplene svu crnačku decu oba pola mlađu od 14 godina kako bi ih prodali kao robove. Saznavši za ovu akciju, Žan-Žak Desalin je bio ogorčen i odlučio je da napadne Sen Domingu, sa svojim snagama pljačkajući nekoliko gradova, kao što su Azua i Moka, i konačno opsadajući grad Santo Domingo, uporište Francuza.
Haićanski general Anri Kristof (u izveštajima na španskom jeziku se naziva Enrike Kristobal), pod vođstvom Desalina, napao je gradove Moka i Santiago. Advokat Gaspar de Aredondo i Pičardo napisao je, „40 deci je prerezano grlo u Mokinoj crkvi, a tela pronađena u prezbiteriju, a to je prostor koji okružuje oltar crkve ...“.Gaspar de Arredondo y Pichardo, Memoria de mi salida de la isla de Santo Domingo el 28 de abril de 1805 (Memoirs of my leaving the island of Santo Domingo 28 April 1805) Ovaj događaj je bio jedan od nekoliko dokumentovanih izveštaja o zverstvima koje je počinio general Kristof, po naređenju Desalina. Nakon neuspele invazije 1805. godine, povukli su se na stranu ostrva pod španskom vlašću.
Dana 6. aprila 1805. godine, okupivši sve svoje trupe, general Kristof odveo je sve muškarce zatvorenike na lokalno groblje i nastavio je da im reže grkljan. Među njima su bili prezviter Vaskueza i još 20 sveštenika. Kasnije je zapalio čitav grad zajedno sa njegovih pet crkava. Na izlasku je poveo, kolonu poput stada, 249 žena, 430 devojčica i 318 dečaka. Alejandro Ljenas napisao je da je Kristof samo iz Santiaga odneo 997 osoba, a „Monte Plata, San Pedro i Cotui pretvoreni su u pepeo, dok je njihovim stanovnicima ili prerezano grlo ili su na hiljade odvedene u zarobljeništvo, vezani i premlaćeni na putu za Haiti."
Pre odlaska iz Sen Domingo, Žan-Žak Desalin je „izdao naredbu da ... zapovednici raspoređeni u osvojene zajednice, okupe sve stanovnike i pošalju ih u zatvor, i tamo ih, po prvoj komandi, gaze mazge i druge životinje po dolasku u Haićansku stranu."
Država i Kraljevina Haiti мини|десно|Haitijski livrejski novčić sa portretom Anrija I u stilu rimskog solidusa, kovan oko 1820. godine.
Nakon borbe za prevlast́ sa Petionm i njegovim pristalicama na jugu, Kristof se povukao sa svojim sledbenicima u Ravnu du Severnu na Haitiju, uporište bivših robova, i tamo stvorio zasebnu vladu. Kristof je sumnjao da mu takođe preti atentat na Jugu. Godine 1807. godine proglasio se „predsednikom i generalom kompnene i morske flote Države Haiti“ (, ).. Petion je postao predsednik "Republike Haiti" na jugu, gde ga je podržao general Žan-Pjer Boler, koji je kontrolisao južne vojske.
Godine 1811. godine Anri je severnu državu Haiti proglasio kraljevinom, gde ga je krunisao Corneili Breil, nadbiskup Milota. Edikt iz 1. aprila 1811. godine dao je njegov puni naslov kao
Henry, par la grâce de Dieu et la Loi constitutionelle de l'État Roi d'Haïti, Souverain des Îles de la Tortue, Gonâve, et autres îles adjacentes, Destructeur de la tyrannie, Régénérateur et bienfaiteur de la nation haïtienne, Créateur de ses institutions morales, politiques et guerrières, Premier monarque couronné du Nouveau-Monde, Défenseur de la foi, Fondateur de l'ordre royal et militaire de Saint-Henri.
Henri, milošću Božijom i ustavnim zakonom države, kralj Haitija, suveren Tortuge, Gonave i drugih susednih ostrva, rušilac tiranije, obnovitelj i dobročinitelj haićanske nacije, tvorac njenog moralnog, političkog i borilačkog institucije, Prvovenčani monarh Novog sveta, branilac vere, osnivač Kraljevskog vojnog reda Svetog Anrija.Cheesman, 2007.
Cap-Francais je preimenovao u Kap-Anri (kasnije preimenovan u Kap-Haitien).
Kristof je svog legitimnog sina Žak-Viktori Anri proglasio ga za naslednikom, dajući mu titulu kraljevskog princa Haitija.Monfried, Walter, "The Slave Who Became King: Henri Christophe", Negro Digest, Volume XII, Number 12, October, 1963. Veruje se da je njegov drugi sin bio je pukovnik u vojsci.
Kristof je sagradio šest dvoraca, osam palata i masivno utvrđenje Citadelle La Ferriere, na planini u blizini Milota. Sa ostacima palate Sansusi, ovo područje je, godinama kasnije, proglašeno Uneskoovom svetskom baštinom. Devet godina kasnije, na kraju svoje monarhije, Anri je povećao broj imenovanog plemstva sa prvobitnih 87 na 134.
Severni i Južni Haiti borili su se za povećanje poljoprivredne proizvodnje kako bi se oporavili od skupih i štetnih ratova. Sjedinjene Američke Države su tek nedavno okončale embargo na oružje i robu protiv Haitija. Kristof je morao da odluči da li će primeniti verziju sistema plantaža roba radi povećanja poljoprivredne proizvodnje ili će podeliti zemljište u parcele za seljačko uzgajanje. Ovo drugo je bila politika predsednika Petiona na Jugu. Kralj Anri je odabrao nametanje plantaža korvea, sistema prinudnog rada, umesto poreza, ali je takođe započeo svoje masovne građevinske projekte. Tokom njegove vladavine, Severni Haiti je bio despotski, a ekonomija šećerne trske donosila je prihod vladi i zvaničnicima.