Црква Светог Николаја у Доњем Милановцу, насељеном месту на територији општине Мајданпек припада Епархији тимочкој Српске православне цркве.
Историјат Најстарија црква у Поречкој области, подигнута је 1730. године на Поречком острву и била је посвећена преносу моштију Светог оца Николаја. Под овим именом први пут се помиње 1733. године у извештају београдског митрополита Максима Ратковића. Аустријски пописи из 1717. године сведоче су зидане цркве у Поречу и Рибници постојале и раније. На оближњем археолошком локалитету Рибница пронађени су остаци цркава из 12. и 14. века са некрополом.
Црква у Поречу Црква је изграђена као једнобродна грађевина од камена и цигле, са украсним елементима старије цркве покривене шиндром. Дужина цркве је била 27-{m}-, ширине 10-{m}-, висине 10-{m}- и са торњем високим 24-{m}-. Изграђена је и живописана у стилу сакралне архитектуре 18. века, под утицајем градње у Војводини и Влашкој. Обновљена је 1811. године, уз помоћ Карађорђа, а обновљени иконостас осликао је Арсеније Јакшић, 1817. и 1818. године. После удара грома у торањ 1832. године црква није обновљена.
Нова црква Нова црква посвећена Светом оцу Николају изграђена је 1832—1840. године у центру нове вароши Милановац, након што је насеље Пореч пресељено са истоименог острва. Цркву је освештао епископ тимочки Доситеј 1845. године. Изграђена је од тврдог материјала, покривена црепом, у барокном стилу дужине 30-{m}-, ширине 12-{m}- и висине 12-{m}-, са торњем високим 28-{m}-. Била је богато украшена, потпуно осликане унутрашњости, а живописао ју је 1863. године Димитрије Посниковић, који је живописао и Саборну цркву у Београду. Иконостас је израдио Стеван Тодоровић. Црква је изграђена залагањем поречког капетана Стефана Стефановића Тенке и уз финансијску помоћ Мише Анастасијевић. На десном фасадном стубу цркве постојао је натпис: У славу Свете Тројице подиже се овај храм при владајућем Господару и Књазу Сербском Михајлу Обреновићу и са пожртвованијем Г. Мише Анастасијевића 1840. године.
У цркви су се налазиле старе књиге, московско-кијевска јеванђеља и други вредни предмети које су поклониле виђеније личности Србије. Обе цркве су срушене 1971. године изградњом ХЕ Ђердап 1.
Данашња црква Данашња црква изграђена је 1970. године као једнобродна грађевина у барокном стилу, дужине 25,5-{m}-, ширине 17,5-{m}-, са торњем високим 32-{m}-. Цркву је 1984. године освештао епископ тимочки Милутин. У цркву су пренети иконостаси из поречке и доњомилановачке цркве, велико звоно изливено у Вршцу 1866. године, средње звоно изливено у Темишвару 1830. године и мало звоно из старе поречке цркве, као и инвентар и споменици из црквене порте. Републички завод за заштиту споменика културе, чији је тим предводио мр Звонимир Зековић, рестаурирао је и заштитио део фресака из старе цркве, које су урамљене и премештене у нову цркву.
Црква је обновљена 1993—1994. године. Постављен је нови барокни торањ висине 12-{m}-, стари је био висок 6-{m}-, нови кров покривен бакром, црква је електрификована, уграђена је громобранска инсталација, електрични сатови, иконостас је заштићен и позлаћен и уређена је порта са лапидаријумом и оградом. Радове је освешатао епископ тимочки Јустин на дан градске славе - Свети Пантелејмон, 9. августа 1994. године.
Галерија
Види још Епархија тимочка
Референце
Литература
Спољашње везе Где су фреске из храма у Доњем Милановцу („Политика”, 28. децембар 2021)
Категорија:Цркве Епархије тимочке Категорија:Православни храмови у Србији Категорија:Верски објекти у Мајданпеку