Имена Кине укључују мноштво савремених и историјских назива територије коју данас на српском језику називамо Кина. Име земље „Кина” у већини европских језика, изведено је из португалског језика током XVI вијека, а назив је постао општеприхваћен тек средином XIX вијека. Вјерује се да је име позајмљено од средњоперзијског, а неки истраживачи иду још даље тврдећи да се име јавља и у санскрту. Такође, сматра се да је крајњи извор имена Кина, изведена од кинеска рјечи „Ћин“ (), што је било име династије која је ујединила Кину, мада је она као држава постојала и много вјекова раније.

Кинеска имена за Кину, осим Џунгуо (), укључују и: Џунгхуа (), Хуасја (), Шенџоу () и Ђуџоу (). Хан () и Танг () су уобичајена имена за кинеску етничку припадност, упркос томе што се кинеска националност (џунгхуа минзу) не односи на било коју посебну етничку припадност.

Постоје и називи за Кину који се користе широм свијета, а који потичу од језика појединих етничких група, као на примјер: Кадај, Катај, Китај, Хитај, Хатај итд.

Територија под именом Кина На име „Кина” и на приближно исту територију права полажу Народна Република Кина (данас познатија само као Кина) и Република Кина (данас познатија као Тајван).

Мандаринска КинаТериторија Кине са традиционално доминантним мандаринским језикомПровинције: Гансу, Шенси, Хенан, Хебеј, Пекинг, Тјенцин, Шандунг, Ђангсу, Анхуеј, Хубеј, Чунгкинг, као и већи дио Сечуана.Унутрашња КинаТериторија Кине из 1911. године, London: Printed for, and sold by the editor; J. Ridgway; and W. Button. (pp. 35–37: General Description of the Chinese Empire → China Proper→ 1. Origin of its Name, 2. Extent, Boundaries, &c.)Или Кина осамнаест провинција (државни градски окрузи нису убројани) Осим Мандаринске Кине, укључује и провинције: Шанси (на сјеверу), те цијели Сечуан, Јунан, Гуејџоу, Хунан, Ђангси, Шангај, Џеђанг, Фуђен, Гуангси, Гуангдунг и острвску провинцију Хајнан (на југу).Проширена КинаТериторија проширене Унутрашње Кине након 1946. год. (без аутономних области)Територија Унутрашње Кине, проширена са провинцијом Ћингхај (на западу) и три провинције бивше Манџурије: Љаонинг, Ђилин, Хејлунгђанг.Копнена КинаТериторија НР Кине 1946 — 1997. год. (без специјалних области)LegCo. "Legislative council HK." Mainland Judgments (Reciprocal Enforcement) Bill. Retrieved on 2008-03-10.Обухвата тзв. проширену Кину са њеним аутономним областима, које често називамо и Спољна Кина: Унутрашња Монголија, Нингсја, Синкјанг, Тибет и Гуангси.Једна КинаЗаједничка територија Народне Републике Кине и Републике Кине Осим Копнене Кине укључује острво Тајван, Парацелска острва и Острва Спретли.Велика КинаНеформални назив за земље са значајном кинеском популацијом, или за националистичке пројекте унутар етничке групе Хан КинезаMTV Channels In Southeast Asia and Greater China To Exclusively Air The Youth Inaugural Ball - MTV AsiaJune 1, 2008, Universal Music Group realigns presence in Greater China , Television Asia Осим копнене Кине, Тајвана и спорних острва, укључује и све друге спорне територије Кине, али понекад и државе Монголију, Сингапур, дијелове Малезије, Филипина и Русије.

Галерија

Види још Етимологија Кине Унутрашња Кина Спољна Кина Копнена Кина Велика Кина Слободна Кина

Референце

Категорија:Кина Категорија:Историја Кине Категорија:Политика Кине