300px|мини|десно|Мала прераст на реци Вратни Прерасти у кањону Вратне или Вратњанске капије су геоморфолошки споменик природе Републике Србије, смештен у њеном источном делу, у општини Неготин који се састоји од три прерасти. То су највеће и највише прерасти у Европи https://www.serbia.com/srpski/prerasti-vratne-najvise-kamene-kapije-evrope/, а познати су као Вратњанске капије.
Споменик природе обухвата три прерасти, тј. природно настале стеновите мостове изнад реке Вратне и њихово окружење у области Мироч планине. Прерасти су природно настали камени мостови крашком ерозијом. У близини се налази и Манастир Вратна.
Локација Природно добро Споменик природе «Прерасти у кањону Вратне» налази се у источној Србији, на источној страни Велиог Гребена, на реци Вратни, притоци Слатинске реке, која се улива у Дунав, у Неготинској крајини. Припада општини Неготин, катастарским општинама Вратна и Јабуковац.
Опис прерасти 300px|мини|десно|Велика прераст на реци Вратни У клисури реке Вратне постоје три природна камена моста, два у близини самог манастира и трећи, удаљенији, у дубини речне клисуре. До њих се долази обележеном планинарском стазом, која је раније пролазила кроз сам манастир, док се данас обилази манастирско имање и до реке се стиже код најниже положене Мале прерасти. Три прерасти имају следећа обележја https://geoparkdjerdap.rs/geolosko_nasledje/prerasti-u-kanjonu-vratne/?pismo=cir: 300px|мини|десно|Сува прераст на реци Вратни Мала прераст је удаљена око 200 метара узводно од манастира и њена дужина је 15 метара. Ширина њеног отвора износи 33 метра, висина 34 метра, док је дебљина свода изнад отвора 10 метара; Велика прераст је удаљена око 100 метара изнад Мале прерасти и њена дужина је 45 метара. Ширина њеног отвора износи 23 метра, висина 26 метра, док је дебљина свода изнад отвора 30 метара; Сува прераст се налази око два километра узводно од Мале и Велике прерасти и њена дужина је 34 метара. Ширина њеног отвора износи 15 метра, висина 20 метра, док је дебљина свода изнад отвора 10 метара. Свој назив је добила по томе што Вратна у летњем делу године понире педесетак метара узводно од ње, да би се касније појавила и још једном нестала, пре него што поново избије из стене и настави даље да тече површином земље.
Саме прерасти су различитог порекла. Док су прве две остаци некадашње тунелске пећине кроз коју је текла Вратна и чији се део свода између њих урушио, дотле је трећа настала услед понирања реке. У њеној близини откривено је још примера крашког рељефа, три неистражене пећине, од којих је једна најдужа, друга обилује тунелима и ходницима, а у трећој се налази језерце http://www.politika.rs/scc/clanak/39499/Kamene-kapije-u-kanjonu-Vratne. Јован Цвијић је закључио да су ови прерасти некада били део огромне пећине коју је обликовала подземна река.
Флора и фауна Досадашња истраживања су показала да на овом подручју расте 310 различитих биљних врста у 10 биљних заједница, од којих су многе ендемити или реликти који потичу још из доба терцијара. Нарочито су интересантне реликтне полидоминантне шуме клисурастог дела Вратне, као и вегетација кречњачких стена.
Режим заштите Споменик природе „Прерасти у кањону Вратне” је проглашен уредбом из 2014. годинеhttps://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2014/99/3/reg http://www.negotin.rs/vest-vlada-proglasila-kanjon-vratne-za-spomenik-prirode-2457.htm.
Управљач Управљач заштићеног подручја Споменика природе Прерасти у кањону Вратне је ЈП "Србијашуме", Нови Београд.
Референце
Види још Прераст Река Вратна Манастир Вратна Прераст Шупља стена
Спољашње везе УНЕСКО геопарк Ђердап - Прерасти у кањону Вратне
Категорија:Споменици природе Србије Категорија:Географија Неготина Категорија:Прерасти у Србији