Mari Antuan (Antonin) Karem (; 8. jun 1784 — 12. januar 1833) bio je francuski kuvar, rani praktičar i zagovarač složenog stila kuvanja poznatog kao velika kuhinja, „visoka umetnost” francuskog kuvanja: grandioznog stila kuvanja favorizovanog među međunarodnim kraljevskim porodicama i od nedavno bogatim stanovnicima Pariza. Karem se često smatra jednim od prvih međunarodno poznatih slavnih kuvara.

Biografija

Napušten od strane roditelja u Parizu 1794. godine, u jeku Francuske revolucije, on je radio kao kuhinjski dečak u jeftinom pariskom restoranu u zamenu za sobu i pansion. Godine 1798. zvanično je bio pomoćnik Silvana Bejlija, čuvenog poslastičara sa prodavnicom u blizini kraljevske palate. Postrevolucionarna oblast kraljevske palate je bio moderni kvart visokog profila, pun živopisnog života i užurbane gužve. Bejli je prepoznao njegov talenat i ambiciju. Do vremena kad je bio spreman da napusti Bejlija, mogao je da ugovori da ima mogućnost da napusti svog novog poslodavca kada dođe bolja ponuda. Karem je otvorio svoju prodavnicu, -{Pâtisserie de la rue de la Paix}-, koju je održavao do 1813. godine.

Karem je stekao slavu u Parizu svojim -{pièces montées}-, složenim konstrukcijama koje se koriste kao središnje figure, koje je Bejli prikazivao u izlogu svoje radnje. On je pravio te poslastice, koje su ponekad bile visoke i preko metra, u potpunosti od namirnica poput šećera, marcipana i peciva. On ih je modelovao u hramove, piramide i drevne ruševine, uzimajući ideje iz knjiga o arhitektonskoj istoriji koje je proučavao u obližnjoj Nacionalnoj biblioteci, zahvaljujući prosvetljenom stavu svog prvog poslodavca Bejlija.Kelly (2004), Chapter 2. On je zaslužan za izum velikog nugataOne of the pièces montées at the dinner served to the Prince Regent and the Grand Duke Nicholas of Russia, 18 January 1817 (Channel 4 reportage) was "Un gros nougat à la française"; the Royal Pavilion in sugar was also featured. i velikog melanža, krokvanta, napravljenih od badema i meda, i solilema.

Profesionalni napredak

Nakon što je tri godine ostao sa Bajiem, Karem se pridružio drugom proslavljenom poslastičaru, Žendronu, koji je bio baziran u ulici Petits-Šamps. Karem je voleo da radi za Žendrona, gde su njegove talente cenili prestižni kupci, uključujući ministra finansija, markiza de Barbe-Marbva. Karem je imao koristi od fleksibilnih uslova koje je ponudio Žendron, jer mu je bilo dozvoljeno da radi kao slobodnjak, uslužujući važne bankete. Godine 1803, otvorio je sopstvenu radnju u ulici la Pe, poslujući tamo tokom jedne decenije. Uporedo sa vođenjem svoje radnje, izgradio je ono što jedan biograf naziva „povremenom, ali spektakularnom karijerom“, prvo kao kuvar specijalista, a kasnije kao šef kuhinje, na velikim carskim, društvenim i vladinim banketima. U oktobru 1808, Karem se oženio sa Enriet Sofi Maji de Šatene. Oni nisu imali dece, iako je Karem kasnije imao ćerku Mari sa drugom ženom, Agatom Gišarde.

Pored svojih veština kao poslastičara, Karem je postao stručnjak za druge grane kulinarstva. On je bio je pod uticajem ranijih kuvara i pisaca o hrani, i proučavao je Modernog kuvara Vincenta la Šapela (1736), Dvorske večere (1758) Žozefa Menona i Lemerijevu Obradu hrane (1792). On je radio za ili zajedno sa vodećim pariskim kuvarima; kasnije je napisao:

Od 1803. do 1814. Karem je radio kao kuvar-poslastičar u kuhinjama Talero u Hotelu de Galife, pod glavnim kuvarom, Bušeom. On je nastavio da uči o kulinarstvu uopšte i bio je angažovan da kuva za posebne događaje kao što su svečanosti povodom venčanja Žeroma Bonaparte sa Katarinom od Virtemberga (1807) i venčanja Napoleona sa Marijom-Luizom od Austrije (1810). Iako je bio u godinama za regrutaciju u vojsku, Karem nije pozvan; Moguće je da je Talero obezbedio izuzeće, ali to nije izvesno.

Karemovi radovi

Karem je napisao nekoliko knjiga o kuvanju, a pre svega enciklopedijsko delo -{L'Art de la Cuisine Française}- (5 tomova, 1833–34, od kojih su tri kompletirana pre njegove smrti), koje obuhvata, pored stotina recepata, planove za menije i raskošne stone postavke, istoriju francuskog kulinarstva, i uputstva za organizovanje kuhinja.

Le Pâtissier royal parisien, ou Traité élémentaire et pratique de la pâtisserie moderne, suivi d'observations utiles au progrès de cet art, et d'une revue critique des grands bals de 18 Le Maître d'hôtel français, ou Parallèle de la cuisine ancienne et moderne, considéré sous rapport de l'ordonnance des menus selon les quatre saisons. (Paris, 2 vols. 1822) Projets d'architecture pour l'embellissement de Sainte Petersburg. (Paris, 1821) Projets d'architecture pour l'embellissement de Paris. (Paris, 1826) Le Pâtissier pittoresque, précédé d'un traité des cinq ordres d'architecture (Paris, 1828; 4th edition, Paris, 1842) Le Cuisinier parisien, Deuxième édition, revue, corrigée et augmentée. (Paris, 1828) L'Art de la cuisine française au dix-neuvième siècle. Traité élémentaire et pratique. (Volumes 1-5. [Work completed after Carême's death by Armand Plumerey.] Paris, 1833–1847) The royal Parisian pastrycook and confectioner ([From the original of Carême, edited by John Porter] London, 1834) French Cookery, Comprising l'Art de la cuisine française; Le Pâtissier royal; Le Cuisinier parisien... ( [translated by William Hall] London, 1836)

Reference

Literatura

, Paris, Ed. Perrin (coll. tempus n° 359), 2010, 381 pages.

Spoljašnje veze

-{"Antonin Careme: The First Celebrity Chef: Biography Highlights Career of a 19th-Century Culinary Star". All Things Considered'', 25 May 2004.}-

Категорија:Рођени 1784. Категорија:Умрли 1833. Категорија:Француска кухиња Категорија:Писци кувара