Рудник кањона Бингхам, познатији као Кеннецотт Рудник бакра међу локалним становницима, је рударска операција на отвореном копу за вађење великог лежишта бакра из порфира југозападно од Салт Лаке Цити-а, Утах, у планинама Окуиррх. Рудник је највеће вештачко ископавање на свету и сматра се да је произвео више бакра него било који други рудник у историји - више од 19 милиона тона. Рудник је у власништву британско-аустралијске мултинационалне корпорације Рио Тинто Гроуп. Операције бакра у руднику кањона Бингхам управљају се преко компаније Кеннецотт Утах Копер Кениколт (Kennecott Utah Copper) која рудник, творницом концентрата, топионицом и рафинеријом. Рудник се производи од 1906. године, што је резултирало стварањем јаме дубоке 970 м, широке и простире се на 1,900 хектара (3,0 квадратних миља, 7,7 km²). . Године 1966. проглашен је националном историјском знаменитошћу под именом Рудник кањона бакра Бингхам површински коп бакра . Рудник је доживео велико клизиште у априлу 2013. године, а мање клизиште у септембру 2013. године. September 16, 2013
Историја Минерале, у облику бакарне руде, први пут су открили у кањону Бингхам 1848. године два брата, Санфорд и Томас Бингам, синови Ерастуса Бингама, последњих светих пионира септембра 1847. године, који су тамо водии стоку на испашу. Своје откриће пријавили су свом вођи, Бригаму Јангу, који је саветовао да се не настављају рударске операције, јер су у то време опстанак и оснивање насеља били од пресудног значаја. Браћа су се у ту сврху пријавила према упутама и нису поставила ниједан захтев. Породица Бингхам је 1850. године отишла да насели сад већину округа Вебер, остављајући кањон данас познат по њиховом имену.. лево|мини|258x258пиксел| Рудник кањона Бингхам, новембар 1942. Кањон Царр Форк види се са моста "Г". Тек 17. септембра 1863. године отпочело је вађење руде и потенцијал минералних сировина кањона почео је да буде широко препознатљив. Тада су Џорџ Б. Огилвие и још 23 особе „пронашли захтев за западни Јордан“, а убрзо је уследио и захтев Видетте. Испрва је рударство било ограничено на посматрачко злато, олово сребро и бакар злато. Порфиријски бакар захтевао је обраду и железницу, која је стигла до кањона 1873.
Енос Ендру Валл почео је са радом потраживања 1887. године. Његови пространи тунели и испитне јаме на својих 200 хектара показали су да руда садржи 2% бакра.
Рудници из 19. века у кањону били су релативно мали, а тек крајем века почело се развијати велика експлоатација рудних тела кањона отвореним копањем . 1896. Самуел Невхоусе и Тхомас Веир набавили су Рудник Хигхланд Бои, који је био богат бакром, сребром и златом. Заједно су оформили Утах Цонсолидатед Голд Минес, Лтд. са енглеским инвеститорима. Затим су формирали Бостон Цонсолидатед Голд и Цоппер Цо, Лтд., за развој бакра руде ниског квалитета у близини локације Утах Цоппер Цомпани.
Други значајан развој догодио се 1903. године, када су Даниел Ц. Јацклинг и Енос А. Валл организовали бакарну компанију Утах. Утах Цоппер је одмах започео изградњу пилот-млина у Цоппертону, непосредно изван ушћа кањона, а компанија је заправо почела са рударством 1906.
Успех бакра Утах у ископавању огромног, али нискоквалитетног рудног тела порфирног бакра у Бингхам Цаниону заснован је на Јацклиновој одлуци из 1904. године да користи копање на отвореном, парне лопате и железницу. Рудник је постао излагач за "железничке јаме", а индустријски комплекс дефинисан рудником и операцијом АСАРЦО постао је "највећи индустријски рударски комплекс на свету" до 1912. године.
Утах Бакар и Бостон консолидовани спојили су се након што су се њихове засебне површинске операције 1906. Корпорација Кеннецотт Цоппер, основана да управља рудницима у Кеннецотт-у, на Аљасци, купила је 1915. финансијску камату за бакар Утах 1915. године, која је 1923. порасла на 75 процената.
Рудник Бингхамовог кањона брзо се проширио и до 1920-их година регион је био кошница активности. Око 15.000 људи широке етничке припадности живело је у кањону, у великим стамбеним заједницама саграђеним на стрмим зидовима кањона. Становништво је нагло опадало како су се побољшавале рударске технике, а неколико рудничких кампова прогутало је све веће мине. До 1980. године, када је Ларк демонтиран, остао је само Цоппертон, на ушћу кањона Бингхам и са 800 становника.
21 одвојена рударска операција која је постојала до 1911. године обједињена је у 1970. године у две компаније: Кеннецотт и Тхе Анацонда Минералс Цомпани. 1985. операције рударства на отвореним површинама заустављене су од Кеннецотт-овог Утах Цоппер-а. Кеннецотт је 1986. године открио злато у оближњем Барнеиевом кањону. лево|мини|200x200пиксел| Рудник кањона Бингхам, ваздухопловна фотографија снимљена јуна 2018. године КЦЦ је Сохио купио 1981., а рудник је поново отворен 1987. након што је БП Минералс купио имовину. Акционар компаније Рио Тинто је 1989. године стекао имовину која је модернизовала рудник, млин и топионицу.
Власници отворених јама заменили су старинску железничку пругу од 1000 аутомобила транспортним тракама и цевоводима за транспорт руде и отпада, што је смањило трошкове за готово 30% и вратило операцију у профитабилност.
Клизишта
У 9.30, 10. априла 2013., код рудника је дошло до клизишта. Око 2,3-2,5 милијарди кубних стопа (65 x 106 - 70 x 106 m³) прљавштина и стена громогласно су се сливали низ јаму. На основу тога што су стрми зидови рудника представљали висок ризик за клизишта, раније је постављен интерферометријски радарски систем за надгледање стабилности тла. Као резултат упозорења овог система, рударске операције су заустављене претходног дана у ишчекивању клизишта и није било повређених. Очекивало се да ће огромни тобоган смањити производњу минираног бакра за . Други тобоган је изазвао евакуацију 100 радника 11. септембра 2013.
Историја животне средине Према стручњацима за заштиту животне средине, рудник је имао негативне утицаје на животну средину на станишта риба и дивљих животиња, као и на загађење ваздуха и воде, стварајући опасности по здравље околне јавности. Различите савезне агенције које се баве заштитом животне средине користиле су строга законска правила да изврше притисак на подружницу рудника бакра Кеннецотт да се придржавају еколошких прописа. Од почетка 1990-их, Кеннецотт је потрошио више од 400 милиона долара на напоре на чишћењу погођених подручја како би избегао регулаторне законе који би их ставили на листу националних приоритета Суперфунд-а (НПЛ).
На слици испод приказана је поређење две сателитске снимке коришћене за идентификовање промена у руднику кањона Бингхам између 1985. и 2016.
Геологија мини|300x300пиксел| Геолошка карта која приказује геологију коријена и измене, УСГС. Лежишта руде у кањону Бингхам јављају се у напону Бингхам. Они су депозит порфир бакра, формиран је кварцмонцонит порфирита упали у седиментним стенама. Они показују концентрични облик промјене и минералошку зону око залиха Бингхам-а. Ове зоне укључују централно језгро које садржи магнетит, а следе „ молибденитна зона са мало бакра, борит - халкопирит - злата бакарна зона вишег степена, зона пирита- халикопирита, пиритна зона и спољна зона олова и цинка“.
Структурно, Касно Палеозоик стене су потисак критиковали због Прецамбриан кратон током Креда Севиер орогенезе. Те стене су касније терцијарно продирале и мењале гранитоидне стијене. Овај важан догађај био је извор таложења злата, сребра и других базних метала .
Минерали бакра и молибдена сулфида распршени су у уљевима и у сусједним карбонатним седиментним овојницама . Главни стратиграпхиц камење у Бингхам Цанион су Горња Пеннсилваниан пешчари, кварцити и кречњаци познати као Бингам мина Форматион у Окуиррх групи. Средње порфирне руде настале су хидротермалном циркулацијом плашта, док се спољна вена и талози у седиментним стијенама формирају на нижим температурама када се магматске и метеорске воде помешају.
Процес опоравка Излучена руда се третира у топионици Кеннецотт у оближњој Магни, Јута . Руда се провлачи кроз концентратор, где је велики млинови за млевење смањују на конзистенцију пудера за лице. Флотацијом се раздваја ганга од металних многобројних честица, које лебде као бакар од 28 одсто бакра, уз мање количине сребра, злата, олова, молибдена, платине и паладија . Селективни корак флотације одваја молибденит ( молибден дисулфид) од халкопирита .
Филтрирана суспензија концентрата издувана је до топионице, где се суши, а затим убризгава заједно са кисеоником у пећ за топљење да оксидује гвожђе и сумпор. Оксидовано гвожђе је обрано, а гас сумпор-диоксида је заробљен и послан у постројење за киселине на лицу места ради претварања у драгоцену сумпорну киселину - милион тона сваке године.
Са леве стране је стаљени бакар-сулфид који се зове мат. 70-постотни бакарни мат угаси се водом да би се формирала чврста песка, а затим се кисеоником убризгавала у пећ за претварање блица која производи растопљени бакар, чист бакар од 98,6 процената. Овај бакар се затим баца у плоче са анодом и железницом се испоручују у рафинерију.
У рафинерији су анодне плоче пресоване равно и преплетене су с катодним прорезима од нехрђајућег челика. Аутоматизована роботска возила постављају припремљене аноде у ћелије које садрже кисели електролит . Када се ћелије наелектришу, аноде се полако растварају, ослобађајући јоне бакра који се таложе на катоду као бакар који износи 99,99 одсто.
Нечистоће и племенити метали таложе се на дно електролитских ћелија у облику аноде . Хлорисање лужење Процес опоравља злато и сребро, која се топи у индукционим пећима.
Операције Кеннецоттов рудник кањон Бингхам највећа је умјетно направљена ископавања на свијету и видљив је голим оком из свемирског шатла у орбити . Запошљавајући око 2.000 радника, материјала се свакодневно уклања из рудника. Електричне лопате могу превозити до или руде у једној мерици. Руда је укрцана у флоту од 64 велика теретна возила која сваки носе руде одједном; сами камиони коштају око три милиона долара. Постоји серије транспортне траке које се руду за Цоппертон концентратора и флотацијску постројења. Најдужи транспортер је дуго.
Од 2010. године, Кеннецотт Утах Цоппер био је други највећи произвођач бакра у САД и обезбеђивао је око 13-18% процената америчких потреба за бакром. То је једна од најбољих произвођача рудника бакра у свету са производњом више од 18,7 милиона кратких тона (16,7 милиона дугих тона; 17,0 Мт). Сваке године Кеннецотт производи око 300 хиљада кратких тона (272) кт или 268 хиљада дугих тона) бакра, заједно са 400 хиљада уница троје (13,7 кратких тона, 12,4 тоне, или 12,2 дуге тоне) злата, 4 милиона тројанских унци (124 тоне, 137 кратких тона или 122 дуге тоне) сребра, око 10 хиљада кратких тона (9.100 тона или 8.900 дугих тона) молибдена, и око милион кратких тона (910 кт или 890 хиљада дугих тона) сумпорне киселине, нуспроизвод процеса топљења. Рио Тинто купио је Кеннецотт Утах Цоппер 1989. године и уложио око две милијарде долара у модернизацију пословања КУЦ-а.
Тренутни план мина истјече 2019. године. Рио Тинто је проучавао план за проширење отворене јаме на југ, што би продужило живот рудника до средине 2030-их. План је условљен одобрењем управног одбора Рио Тинто и приближно 25 потребних дозвола за животну средину."Bingham Canyon extension could extend life of mine to mid-2030s by moving south wall," Mining Engineering, October 2010,
Производња