Међународни аеродром Јекатеринбург - Кољцово () (IATA: SVX, ICAO: USSS) је аеродром федералног значаја Регистар аеродрома федералног значаја; Влада Руске федерације, № 726, од 20.04.2016 г. (рус. језик) у граду Јекатеринбургу у Свердловској области у Руској Федерацији. Како је највећи аеродром у Свердловској области, Кољцову такође гравитирају и оближњи градови као што су Арамиљ, Сисерт и Пољевској. Аеродром се налази на 7. месту у земљи по промету путника (6,2 милиона путника). Аеродром је база авиокомпанија Ural Airlines, RusLine као и авиокомпаније Aviacon Zitotrans. Због своје локације у центру Русије, аеродром Јекатеринбург је уврштен на листу "Приоритетних аеродрома" руске Федералне агенције за ваздушни саобраћај (Росавиациа). Кољцово је члан Међународног савета за аеродроме (ACI).

Положај Међународни аеродром Јекатеринбург - Кољцово се налази у истоименом насељу, удаљеном 16 км југоисточно од Јекатеринбурга и 9 км северно од града Арамиља.

Историја

1928–1945 Првобитни аеродром у Кољцову је изграђен у периоду између 1928-1930, по захтеву Института за ваздухопловство СССР-а . Аеродром је првенствено саграђен као војни аеродром . 33. ваздушна дивизија, која је претходно припадала Приволшском војном округу, 1932. године пребачена је на аеродром Кољцово. Дивизија је касније прекомандована на границу са Финском током зимског рата . Дан након што је нацистичка Немачка објавила рат СССР-у, почела је изградња полетно-слетне стазе дужине 1  km, а полетно-слетна стаза је завршена за три месеца, што је било рекордно у то време. мини|Споменик БИ-1, првом млазном авиону СССР-а 15. маја 1942, први млазни авион СССР-а, БИ-1, свој први лет је обавио са аеродрома Кољцово. Шест експерименталних летова је извршено на БИ-1, да би током 7. лета, пилот није изгубио контролу над авионом и авион се срушио, што је резултирало смрћу пилота. Данас се споменик у част авиона БИ-1 и погинулог пилота (реплика млазног авиона БИ-1) налази на тргу испред аеродрома.

Први путнички унутрашњи летови су отпочели 10. јула 1943. тако да је Кољцово први аеродром у СССР-у који је истовремено имао цивилни и војни статус. Летови из Јекатеринбурга до Москве вршили су се свакодневно. У децембру 1943, на повратку из Техерана, амерички председник Франклин Д. Роосевелт боравио је и преноћио на аеродрому Кољцово. За време Другог светског рата, аеродром је био база на рути између Фербанкса (Аљаска) и Москве, по којој су авиони Даглас C-47 увежени у СССР. До јануара 1944. године Кољцово је имало четири летелице, које му је, за домаће летове, додијелило Министарство цивилне авијације СССР-а : два Лисунов Ли-2 и два Јункера. Након предаје нацистичке Немачке, Кољцово је коришћено као база за премештање војних авиона на Пацифички фронт за борбу против Јапанског царства . За све време, између 1943-1945. године, није забележена ни једна авионска несрећа.

1945–1991 1951. године аеродром је извршио реконструкцију. Почетком 1950-их летови из Москве за Пекинг, слетали су у Кољцово. Лет од Кољцова до Пекинга уједно је био и први међународни лет са аеродрома . 1954. изграђен нови терминал. 1956. године су све полетно-слетне стазе проширене и ојачане бетонским подлогама. Ово је омогућило да већи авиона, попут Ту-104 и ИЛ-18, слећу на Кољцово. 1958. године изграђен је хотел у близини терминала са 100 соба, да би већ 1961. године банкротирао, а затим бива и срушен. мини|Првоизграђени а данас пословни (VIP) терминал|лево 1963. године изграђен је нови хотел са 3 звездице "Liner" hotel и са 235 соба. Нови терминал отвара се 1. јануара 1967. године и користи се за унутрашње летове. Овај терминал је био двоструко већи од предходног терминала и имао је капацитет путничког саобраћаја од 1.500.000 путника годишње и могао је да подржи 700 особа / сат. Данас су нови терминали А и Б на месту где се налазио овај терминал из 1967. године.

1983. године изграђен је долазни терминал. 6. марта 1987, завршена је изградња друге полетно-слетне стазе. Октобра 1993. године Кољцово је добио међународни статус.

2003 - данас мини|Хотел Ангело, у непосредној близини аеродрома 2003. године започета је имплементација програма развоја аеродрома као чворишта уз подршку Министарства саобраћаја Руске Федерације, Владе Свердловска и Ренова групе. Обим улагање у обнову Кољцова за период 2003–2009. године, процењено је на око 12 000 000 000 рубаља. 2005. године отворен је и нови угоститељски објекат, као и међународни терминал.

Првоизграђени терминал Кољцово претворен је, 2006. године у пословни терминал и подвргнут је комплетној обнови. Следеће године завршена је изградња домаћег терминала поред постојећег међународног терминала. Железничка станица брзог воза је завршена 2008. године и пуштена линија од центра Јекатеринбурга до Кољцова. Дана 14. јуна 2009. године, Кољцово је прихватило свој први џамбо џет: Боинг 747 Ер Чајна са кинеском делегацијом. 15. јуна 2009. године међународни терминал поново је проширен за потребе самита БРИКС-а и свечано га отвара председник Руске Федерације Дмитриј Медведев . Поред тога, 2009. године пуштен је у експлоатацију хотел Ангело са 4 звездице и нови контролни торањ као и фиксна полетно-слетна стаза. То је омогућило аеродрому да прихвата све врсте тешких летелица, укључујући Ербас А380, Ербас А320, Боинг 737, Боинг 747 и Ербас A330 .

24. јула 2012. године, аеродром је отворио нови теретни терминал укупне површине 19.185 м².

Инфраструктура

Терминали мини|Унутрашњост терминала

Градња Терминала А је завршена 2007 и тада се користио само за одлазак и долазак за домаће летове. Терминал је био 19.600 м² и имао је капацитет 1.000 особа / сат. Касније је Терминалу А придружен међународни терминал, чиме је укупна површина терминала била 35.000 м² и капацитет 1.600 особа / сат.

Терминал Б је првобитно завршен у 2005. години, и имао је укупну површину 15.400 м² и капацитет 600 особа / сат. Од 15. јуна 2009. године, већи међународни терминал површине 45 000 м², чија је изградња завршена за време одржавања самита БРИКС, је преузео улогу Терминала Б. Сада Терминал Б има капацитет 1600 путника / сат. Терминал има 2 спрата и физички је повезан са терминалом А.

Осим тога, постоји и пословни терминал, иначе познат као ВИП терминал. Овај терминал је смештен згради првог терминала (изграђеног 1954. године). Укупна површина ВИП терминала је 9.800 м².

Полетно-слетне стазе Аеродром има две полетно-слетне стазе. Полетно-слетна стаза 1 је димензија 3004х45 м док је полетно-слетна стаза 2 3026х53 м. Обе полетно-слетне стазе задовољавају ICAO категорије I. Обе полетно-слетне стазе су такође опремљене системима за осветљење OVI-1 и способне су да прихватају авионе било које величине по било ком времена.

Авио-компаније и дестинације Путнички саобраћај

Теретни саобраћај

Руте + Најпрометније директне домаће руте на аеродрому Колтсово недељним летовима Ранк Град Аеродром (а) Седмични одласци (Јул 2018) Авио-компаније 1. Москва Аеродром Шереметјево Домодедово, Москва-Внуково 157 Аерофлот, Алроса, Nordwind Airlines, Победа, S7 Airlines, Ural Airlines 2 Санкт-Петербург Санкт Петербург 31 Аерофлот, Nordwind Airlines, Победа, Ural Airlines 3. Новосибирск Новосибирск 25 S7 Airlines, Ural Airlines, Yakutia Airlines, Јамал 4. Сочи Сочи 23 Nordwind Airlines, Победа, Red Wings Airlines, Росија, Ural Airlines 5. Симферопољ Симферопољ 20 Nordwind Airlines, Росија, Ural Airlines 6 Анапа Анапа 13 Победа, Россииа, Ural Airlines 7. Самара Самара 11 Utair, Јамал 8 Тјумењ Тјумењ 11 Utair, Јамал 9. Благовјешченск Благовјешченск 10 Ural Airlines 10. Краснодар Краснодар 7 Победа, Ural Airlines 11. Сургут Сургут 7 Utair 12. Уфа Уфа 6 Utair

Статистика У 2014. години на аеродрому Кољцово путнички саобраћај је износио 4.526.167 путника, што је + 5,4% више него у 2013. години. Домаћи путнички саобраћај у 2014. години износио је 2.407.429 (+ 11.3%) путника; међународни путнички саобраћај 2.118.738 (-0.5%) путника. Кољцово је у 2014. години превезло 25.531 тону терета, што је -8,1% мање него предхоне године. Аеродром је превезао 3.600 тона поште, што је 250% више у односу на предходну годину. Зрачна лука је међу првих 7 најпрометнијих аеродрома у Русији .

мини|Боинг 737-800 Алроса на аеродрому Кољцово десно|мини| Аир Астана Ембраер 195 у Јекатеринбургу десно|мини| Урал Аирлинес А320-200 у Јекатеринбургу +Статистика за аеродром КољцовоКорпоративни документи , koltsovo.ru, приступљено 24. 4. 2020.Пассажиропоток международного аэропорта Кольцово по итогам 2012 года увеличился на 12,7 процентов, koltsovo.ru, приступљено 24. 4. 2020.Более 4,2 млн человек обслужил аэропорт Кольцово с начала года http://kr-media.ru, приступљено 24. 4. 2020.ГодинаУкупнопутникаПутникапроменаДомаћихСтраних(укупно)Страних(не-ЗНД)ЗНДАвиослетањаКарго(тона)2000930 251 +2% 698 957231 294155 89875 3968 61918 34420011 028 295 +10,5% 733 022295 273186 861108 4129 06222 17820021 182 815 +15,0% 793 295389 520239 461150 05910 16220 15320031 335 757 +12,9% 879 665456 092297 421158 67110 09218 05420041 553 628 +16,3% 972 287581 341429 049152 29211 81620 45720051 566 792 +0,8% 1 006 422560 370429 790130 58011 87711 54520061 764 948 +12,7% 1 128 489636 459488 954147 50513 28915 51920072 345 097 +32,9% 1 486 888858 209683 092175 11716 76716 96520082 529 395 +7,8% 1 523 1021 006 293815 124191 16916 40717 14220092 169 136−14,2% 1 290 639878 497727 718150 77913 79813 58520102 748 919 +26,7% 1 529 2451 219 6741 017 509202 16515 98922 94620113 355 883 +22,1% 1 856 9481 498 9351 184 771314 16420 14224 89020123 783 069 +12.7% 1 934 0161 849 0531 448 765439 66821 72825 86620134 293 002 +13.5% 2 180 2272 112 77525 72827 80020144 526 167 +5.4% 2 407 4292 118 73824 16525 35620154 247 541−6.2% 2 745 2361 502 23522 43522 63120164 300 732 +1.3% 3 148 4141 152 31822 38124 45120175 403 885 +25.7% 3 484 8891 918 99625 00724 48720186 103 049 +12.9% 4 022 9912 080 058 Референца: Приступ аеродрому Железнички саобраћај мини|Електрични воз на станици аеродрома Кољцово Могуће је железницом доћи из/до Јекатеринбурга. Електрични воз саобраћа два пута дневно у сваком правцу и време путовања је 41 минут. До 2010. године саобраћали су брзи возови, међутим, због малог броја путника се прешло на обичне приградске линије.

Путнички саобраћај Редовни путнички саобраћај између Јекатеринбурга и аеродрома врши се аутобусима број 1 (са железничке станице) и бр. 29 (из села Исток), као и минибусима бр. 01 (са железничке станице, експрес) и број 039 (од Уралског федералног универзитета). Радно време јавног превоза од 05 до 00 сати, док рута број 01, вози сваки сат.

Постоје редовне директне аутобуске линије од аеродромске аутобуске станице до градова Чељабинск, Нижњи Тагил, Серов, Краснотуринск, Каменск-Уралски, Озјорск, Курган, Магнитогорск.

Између аеродрома и Јекатеринбурга главна путна комуникација се одвија дуж ауто-пута Новоколтсов, дужине 11 км. Ширина пута је 8 трака, по 4 траке у сваком правцу.

Несреће и инциденти 30. децембра 1949. године у околини Свердловска, 8,5 км југоисточно од аеродрома Кољцово, транспортни авион Ли-2 срушио се на лету Москва-Владивосток. 3 особе су погинуле . Погибија хокејашког тима у авиону Даглас C-47 5. јануара 1950.ГИБЕЛЬ ХОККЕЙНОЙ КОМАНДЫ ВВС МВО МОСКВА, hockeyarchives.ru, Приступљено 24. 4. 2020.. 11. августа 1950. године у околини Свердловска, 3 км источно од аеродрома Кољцово, срушио се ИЛ-12 летећи на релацији Хабаровск - Москва. Две особе су погинуле.. 11. октобра 1951., 18 км јужно од града Богдановича у Свердловској области, авион Ли-2 срушио се на лету Адлер - Свердловск. Погинула је једна особа.. 12. новембра 1954., приликом полетања са аеродрома Кољцово, током лета Лењинград - Новосибирск срушио се авион Ли-2. Погинуло је 6 људи. Узрок катастрофе је била грешка посаде.. 9. децембра 1955, у близини станице Омутинскаја у Тјумењској области, казахстански Ли-2 се срушио током лета Москва-Уст-Каменогорск. Погинуло је 7 људи. Због грешке посаде, авион је изгубио оријентацију..