Репозиторијум je организованa збиркa различитих докумената (књига, чланака, слика и др.) у дигиталном облику. Тај материјал је или оригинално настао у дигиталном облику или је накнадно дигитализован. Многи репозиторијуми настају процесом самоархивирања који подразумева да аутори сами уносе своје радове (објекте) у систем и описују их стандардизованим метаподацима. Репозиторијуми имају своје почетке 90-их година, у области физике и математике, где су академици искористили мрежу да поделе своја истраживања са другим колегама. Овај процес је био драгоцен јер је убрзао научни циклус објављивања и прегледа резултата.
Етимологија Реч репозиторијум потиче од лат. речи repositorium која означава ормар, спремиште или магацин. Овај термин се налази у Кембриџовом речнику и означава место где се ствари могу пронаћи и складиштити.
Опште карактеристике Подаци сачувани у репозиторијуму могу се дистрибуирати путем интернета или путем физичког медија, као што је компакт диск. Они могу бити јавно доступни или заштићени и тада им је потребна претходна аутентификација. Најпознатији репозиторијуми су академске и институционалне природе. Репозиторијуми обично имају системе подршке и превентивно и корективно одржавање, што значи да се информације могу вратити у случају да машина постане неупотребљива. Ово је познато као дигитално чување и оно захтева исцрпан рад на контролисању квалитета и интегритета да би исправно радило.
Депоновање не треба мешати са објављивањем. Репозиторијум је начин да се јавно прикаже рад истраживача и oмогући њиховo даље ширење: аутори стављају на располагање у отвореном приступу верзију чланака које су објавили у часописима у затвореном или отвореном приступу. То значи да системи репозиторијума имају тенденцију да се интегришу са другим веб системима и апликацијама. Репозиторијуми такође играју важну улогу у универзитетској обуци.
Неке институције промовишу коришћење својих репозиторијума као додатну услугу истраживачу. Друге институције обавезују ауторе или истраживаче да депонују своје публикације (или одређене врсте, као што су докторске тезе) у институционалном репозиторијуму, ради видљивости, утицаја и очувања. У неким земљама, на пример у Аргентини је донет закон о отвореном приступу који промовише имплементацију и употребу репозиторијума институција подржаних јавним фондовима, док друге земље раде на одобравању сличних закона, на пример Мексико.
Подела репозиторијума према врсти материјала:
Тематске Институционалне
Тематски репозиторијуми садрже радове из одређене области.
Институционални репозиторијуми садрже радове који су настали као резултат рада неке установе (нпр. универзитета) или радове који су значајни за њен рад.
Софтвер Избор софтвера је кључно питање за имплементацију репозиторијума дигиталних објеката. Постоје различити модели : бесплатан или комерцијални, власнички или софтвер отвореног кода, модел сервисног софтвера. У сваком случају, они морају испуњавати следеће услове:
Подршка за различите формате датотека, прилагодљивост, проширивост и одржавање система. Прихватање стандарда метаподатака, дескриптивних, конзерваторских, административних. Компатибилност: придржавати се главних протокола о размени података (ОАИ-ПМХ, З39.50, СВОРД). Трајна локација докумената, уграђивањем трајних идентификатора дигиталних објекат као што су DOI, Handle. Апликације за претраживање и визуализацију метаподатака. Потпуни текстуални интерфејс за претрагу. Аутентификација и ауторизација корисника. Прилагођавање софтвера (АPI).
Неки од најпознатијих софтверa за институционалне репозиторијуме су:
Bepress10 (комерцијални софтвер, плаћање лиценце и претплата). CONTENTdm11(комерцијални софтвер, развијен од стране ОЦЛЦ). DSpace (бесплатан софтвер отвореног кода који су развили МИТ и HP Labs). Eprints12 (бесплатан, отвореног кода, развијен од стране Саутхемптон универзитета). Greenstone (бесплатан и вишејезични софтвер отвореног кода, лиценциран под GNU General Public Licence). Open Repository13 (комерцијални софтвер, услуга оснивања и одржавања коју је развио BioMed Central).
Правни оквир Радови укључени у репозиторијум морају бити у складу са важећим законима о правима која аутори имају на свој рад. Разматрају се две врсте права: морално и родно. Морална права су стална, неотуђива, не продужујућа и не прописују. Имовинска или ауторска права су економска, преносива и временски ограничена. Економска права, генерално, су експлоатација. Ово право се обично преноси на трећа лица потписивањем уговора. Потпун или делимичан пренос овог права може бити у виду: репродукције, дистрибуције, јавне комуникације и трансформације. Академске институције морају да артикулишу законске услове репозиторијума који разматрају права експлоатације, депоновања и приступа садржају. На ове аспекте може утицати додељивање права на експлоатацију које су истраживачи прихватили у уредничким уговорима.
Многи аутори дају сва права издавачима који објављују њихове радове. То значи да они губе експлоатациону имовину до закључења потписаног уговора (постоје и изузеци када их аутори могу користити у дидактичке сврхе или за личну употребу). Последице овог искључивог уступања су вишеструке и значајно утичу на објављивање, дистрибуцију и употребу дела. Постоје алтернативне уговорне опције за ексклузивну цесију, као што је парцијална цесија (у којој су за аутора установљена права и друга - као што је публикација или дистрибуција - за издавача) или не-цесија (у којој аутор задржава ауторско право, али издаје дозволу издавачу, по лиценци, за објављивање дела).
Међу различитим алтернативама о целоукупном и ексклузивном уступању права на експлоатацију дела су:
Објављивање у часописима отвореног приступа (исцрпна листа је у ДОАЈ). Објављивање у часописима са претплатом који омогућавају само архивирање у отвореним репозиторијумима. Објављивање у часописима са претплатом који не захтевају ексклузивну цесију. Измена издавачке лиценце. Одлучите се за алтернативну лиценцу (на пример, Кријејтив комонс, Оpen Data Commons).
Прегледи репозиторијума у отвореном приступу
Регистар репозиторијума у отвореном приступу - ROAR Омогућава претраживање више од 3000 репозиторијума свугде у свету. Репозиторијуме је могуће претраживати по више критеријума, као што су земља порекла, врста, интензитет активности.
Директоријум репозиторијума у отвореном приступу - DOAR Директоријум омогућава претраживање више од 2200 светских збирки, по више критеријума (области, земљи, језику).
BASE Портал ресурса у отвореном приступу који одржава Универзитетска библиотека у Билефелду.
Тематски репозиторијуми у отвореном приступу
ArXiv ArXiv је најстарији репозиторијум (настао 1991) у којем аутори похрањују своје радове из области физике, математике, рачунарства, квантитативне биологије и статистике. Репозиторијум одржава и финансира Универзитет Корнел у америчкој држави Њујорк.
PubMed PubMed омогућава претраживање више од 20 милиона радова из биомедицинских наука, укључујући MEDLINE и књиге доступне онлајн. Доступни подаци о радовима могу садржавати и линк до пуног текста у оквиру садржаја самог PubMedа или на сајтовима издавача.
RePEc RePEc (Research Papers in Economics) репозиторијум је настао заједничким радом волонтера из 75 земаља са намером да повећа дисеминацију информација из области економије. Реч је о бази података која садржи чланке, књиге, поглавља, радне материјале и др.
Институционални, универзитетски репозиторијуми у Србији
Дигитални репозиторијум Универзитета у Београду Дигитални репозиторијум PHAIDRA je систeм зa пoхрaњивaњe и упрaвљaњe дигитaлним oбјектимa. Oн oмoгућaвa нaстaвницимa и сaрaдницимa унивeрзитeтa у Србији (Београду, Нишу и Крагујевцу) дa свoje нaучнe рaдoвe, публикaциje и другa дoкумeнтa сaми унeсу у систeм гдe ћe бити трајнo aрхивирaни. У систeму мoгу бити дeпoнoвaни нeпубликoвaни и публикoвaни рaдoви, уз пoтпунo пoштoвaњe aутoрских прaвa. Moгућe je пoхрaњивaњe и дoкумeнaтa вaжних зa нaстaвни, нaучни, aдминистрaтивни и oргaнизaциoни рaд нa унивeрзитeту, и рaзличитих врстa дигитaлних oбјекaтa: сликa, тoнских дoкумeнaтa, видeo зaписa, линкoвa итд. Oбјекти су oписaни стaндaрдизoвaним мeтaпoдaцимa и прeтрaживи пo свим пoљимa. Дигитални репозиторијум Универзитета у Нишу Дигитални репозиторијум Универзитета у Крагујевцу
Референце
Спољашње везе Претраживање информационих извора - како пронаћи литературу : Дигитални репозиторијуми Регистар репозиторијума у отвореном приступу - ROAR Директоријум репозиторијума у отвореном приступу - DOAR BASE Дигитални репозиторијум Универзитета у Београду Дигитални репозиторијум Универзитета у Нишу Дигитални репозиторијум Универзитета у Крагујевцу
Категорија:База података