Султан-Муратова џамија је муслимански верски објекат, који се налази у Скопљу, источно од пијаце Бит-пазар, на месту где се раније налазио Виргински манастир, у Старој скопској чаршији. Џамија је изграђена 1436. године од стране султана Мурата II и она је једна од најстаријих сачуваних џамија на простору бивше СФРЈ.
Порекло имена
Џамија је име добила у част султана Мурата II, који је дао наредбу за њену изградњу. Осим као Султан-Муратова, позната је и као Хјункар џамија (), што значи царска или султанска, а буквални превод би био Царска или Султанска џамија. Џамија је још звана Сахат-џамија, због Сахат куле, која се налази у дворишту џамије.Султан-муратова џамија , официјелно мрежно место на Град Скопје.
Историја
Џамије је употпуност изграђена 1436. године, а градња је финансирана од стране султана Мурата II. Током историје џамије је више путе горела, 1537. године спаљен је горњи део џамије и минарет, након чега ју је Сулејман Величанствени обновио. Други пожар уследио је као последица паљења града 1689. године, када је џамија претрпела велике штете. Године 1712. потпуно је обновљена по наредби султана Ахмеда III. Последње већа обнова џамије била је 1912. године. Током земљотреса у Скопљу 1963. године претрпела је огромну штету, која је касније санирана.
Архитектура
Због бројних реновирања, изворни изглед џамије није познат. Међутим, ако се упореде две џамије које су изграђене у исто доба од стране султана Мурата II у Бурси и Смирни, верује се да је ова џамија била идентичног изгледа.
Изграђена је у стилу рано константинопољске и османске архитектуре, од камена и цигле. На северозападном делу џамије подигнут је трем, који држе четири стуба и они садрже украсне капителе. Унутрашњост џамије је квадратног облика и личи на базилику са три брода.Antonije Nikołowski: The cultural monuments of the Socialist Republic of Macedonia. Skopje: 1971.
По својим архитектонским карактеристикама, као једна од највећих џамија у Скопљу, припада најважнијим примерцима верских објеката Отомана на Балкану. Има архитектонску форму базилике, што се подудара са раном константинопољским стилом у османској архитектури. Михраб, минбер и махфил датирају са почетка 20. века.
У дворишту џамије налази се Турбе Али паше дагестанског и Бикиј Хана, као и Сахат кула. Турбе.Бикиј Хан је највећи објекат овог типа сачуван у Северној Македонији и налази се са јужне стране џамије. По натпису изнад његовог улаза, сматра се да је изграђен средином 16. века. Турбе Бикиј Хан припада припада групи отворених турби и има квадранту основу, а на објекту се налази купола са тромпама. Фасада ове турбе је живописно украшена, док је унутрашњост била украшена орнаментима, који су до данас делимично очувани. Овде се налази пет гробница непознатих лица.Турбе Бикиј Хан , sataracarsija.mk.К. Томовски: „Преглед на позначајните турбиња во Македонија“, Годишен Зборник на Технички Факултет, III-3, Скопје, 1957/58.
Друга, турба Али паше дагестанског изграђена је 1774. године и налази се одмах поред источне фасаде џамије. Она такође спада у групу отворених турба, шестоугаоног је облика и преко ње се простире купола, коју држи шест стубова. У оквиру овог турба, налазе се два саркофага.Турбе Али паша од Дагестан , sataracarsija.mk.
На џамији се налази једна купола и један минарет, а њен архитекта био је Хусеин од Дебра.
Галерија
Види још
Стара скопска чаршија Скопљанска сахат-кула Бит-пазар у Скопљу
Референце
Спољашње везе
Султан-Муратова џамија на сајту Скопља
Категорија:Џамије у Северној Македонији Категорија:Верски објекти у Скопљу Категорија:Стара скопска чаршија