мини|десно|250п|Западна фасада Партенона. Партенон је симбол Античке Грчке и Атинске демократије. Важи за један од најзначајнијих светских културолошких знаменитости
Култура Грчке еволуирала је хиљадама година, почев од Микенске Грчке, потом током Класичне Грчке, кроз утицај Римског царства и Византијског царства. Друге културе и државе као што су Ахеменидско царство, Франкократија, Османско царство, Млетачка република, Република Ђенова и Британска империја су такође оставиле свој утицај на савремену грчку културу, али историчари признају Грчки рат за независност ревитализацијом Грчке и рађањем јединственог ентитета његове вишеструке културе.
Грчка се сматра колевком западне културе и демократије. Савремене демократије су настале на основу грчких уверења да владе могу да буду вођене од стране људи, да суђење треба да буде са жиријем и да треба да постоји једнакост према закону. Древни Грци су пионири у многим пољима која се ослањају на систематску мисао, укључујући биологију, геометрију, историју,. Web. 25 Jun. 2012., филозофију и физику. Представили су важне књижевне форме као што су епска и лирска поезију, историја, трагедија и комедија. У потрази за редом и пропорционалношћу, Грци су створили идеал лепоте која је снажно утицала на западну уметност.Peter Krentz, Ph.D., W. R. Grey Professor of History, Davidson College. World Book, 2012. Web. 8 July 2012.
Уметност
Архитектура мини|160px|лево|Дорски храм богиње Атине Лидније, у Линдосу, Родос мини|Византијска Црква Свете Софије из 8. века, у Солуну мини|Традиционални стил кућа у Нафплиу мини|Архитектура на Аморгос острву
Античка Грчка Старогрчка архитектура најпознатија је по својим храмовима и позориштима.
Византијска Грчка Византијска архитектура је архитектура Византијског царства. Византијска архитектура нагласила је распоред грчког крста, код кога су сви краци једнаке дужине. Простор у средини крста као и сва четири бочна простора пресвојавају се куполама. Груписање полукупола око централне куполе је карактеристично за ову архитектуру.
Модерна Грчка Током османског освајања, грчка архитектура је била углавном концентрисана на грчке православне цркве. Ове цркве, као и други интелектуални центри (фондације, школе, итд.) које су градили Грци у дијаспори, били су под великим утицајем западноевропске архитектуре. Након Грчке независности и током деветнаестог века, архитектура класицизма се веома користила за јавну и приватну изградњу.Manos G. Birēs, Marō Kardamitsē-Adamē, Neoclassical architecture in Greece На архитектуру 19. века Атине и других градова Грчке краљевине највише је утицала неокласична архитектура, са архитектама попут Теофила Ханзена, Ернеста Цилера и Стаматиоса Клеантиса. Што се тиче цркава, Грчка је такође доживела револуцију Неовизантијског стила.
Године 1933. потписана је Атинска повеља, манифест модернистичког покрета је потписан, а касније и објављен од стране Ле Корбизјеа. Архитекте овог покрета били су између осталог: Јаонис Деспотопоулос, Димитрис Пикионис, Патроклос Карантинос и Такис Зенетос. Након Другог светског рата и Грчког грађанског рата, велика изградња некретнина у главним грчким градским центрима, била је главни доприносни фактор грчкој економији и послератном опоравку. Први облакодери су такође изграђени током 1960-их и 1970-их, као што су ОТЕ торањ и Атински торањ 1.
Током шездесетих и седамдесетих година, хотел Ксенија је био национални програм изградње хотела који је иницирала Хеленска туристичка организација ради побољшања туристичке инфраструктуре земље. Она представља један од највећих инфраструктурних пројеката модерне грчке историје. Први менаџер пројекта био је архитекта Хараламбос Сфелос (од 1950. до 1958. године), а од 1957. године зграде је дизајнирао тим Ариса Константинидиса.
Кинематографија мини|Конференција за медије на Међународном филмском фестивалу у Солуну.
Биоскоп се први пут појавио у Грчкој 1896. године, али је први стварни филмски театар отворен 1907. године. Године 1914. основана је компанија Асти Филмс и почела производња дугих филмова. Голфо, позната традиционална љубавна прича, први је грчки дугометражни филм, иако је пре тога било неколико краткометражних као што су вести. Године 1931, Орестис Ласкос је режирао Дафнис и Клои (Δαφνις και Χλοη), који је садржао прву сцену голотиње у историји европске кинематографије; то је био и први грчки филм који је одигран у иностранству. Године 1944. Катина Паксину је добитница Оскара за најбољу глумицу у споредној улози за филм За ким звоно звони.
Грчким златним добом кинематографије се везују 1950-е и почетак 1960-их. Режисери и глумци ове ере били су препознати као важне историјске личности у Грчкој, а неки су стекли међународно признање: Михалис Какогианис, Алекос Сакелариос, Мелина Меркури, Никос Цифорос, Катина Паксину, Никос Кундурос, Елие Ламбети, Ирена Папас итд. Направљено је више од шездесет филмова годишње, а већина има филмске црно-беле елементе. Значајни филмови били су "Η καλπικη λιρα" (1955. у режији Јоргоса Цавеласа), "Πικρο Ψωμι" (1951, режија Јоргос Григориу), "О Дракос" од стране Никоса Кундуроса), "Стела" (1955, режија Цацоианис, сценариста Кампанелис). Цацоианис је такође режирао Грк Зорба са Ентони Квином, за који је добио номинације за најбољег режисера, најбоље прилагођене сценографије и номинације за најбољи филм. Финос Филм је такође допринео овом периоду са филмовима попут Λατέρνα, Φτωχεια και Φιλοτιμο , Η Θεια απο το Σικαγο , Το ξυλο βγηκε απο τον Παραδεισο и многим другима. Током седамдесетих и осамдесетих година Теодорос Ангелопулос режирао је низ значајних и цењених филмова. Његов филм "Вечност и дан" освојио је златну палму и награду екуменског жирија на Канском филмском фестивалу 1998. године.
У грчкој дијаспори било је и међународно познатих филмских стваралаца као што је Елија Казан.
Музика и игре
Грчка има разноврсну и веома утицајну музичку традицију, са древном музиком која је утицала на Римско царство, и византијске литургијске песме и секуларна музика која утиче на средњу источну музику и ренесансу. Модерна грчка музика комбинује ове елементе и интерпретира широки спектар музичких форми.
Античка Грчка мини|лево|160px|Богови Пан и Менаде који плешу. Старогрчко црвено вино из Апулије, око. 320–310. п. н. е. Панови прсти десне руке се налазе у положају гњечења.
Историја музике у Грчкој почиње музиком древне Грчке, која је у великој мери структуирана на лире и другим подржавајућим жичаним инструментима из тог доба. Поред познатих структурних наслеђа Питагоре и сродних математичких догађаја којима се подржава западна класична музика, у овом периоду се релативно мало схвата о прецизном карактеру музике; Међутим, знамо да је то оставило снажан траг на култури Рима. О друштвеној улози и карактеру древне грчке музике углавном се највише види из керамике и других облика грчке уметности.
Древни Грци веровали су да су богови измишљали плесове и због тога су их повезивали са верском церемонијом. Веровали су да су богови нудили овај поклон само да би бирали смртнике, који су заузврат учили остале како да плешу.
Периодични докази у древним текстовима указују на то да се плес држао у великој мери, нарочито због својих образовних способности. Плес, заједно са писањем, музиком и физичким вежбама, се изводио у кругу и завршавао се са плесачима окренутим једни према другима. Када не плешу у круг, плесачи су држали руке високо или су махали њима лево и десно. Држали су чинеле (попут данашње зилије) или мараму у рукама, а покрети су наглашени њиховим дугим рукавима. Док су плесали, певали су, или су понављали стихове које је певао главни плесач. Гледаоци су могли да се придруже, тапшући уз ритам или да певају. Професионални певачи, често и сами музичари су састављали текстове који су одговарали прилици.
Византијска Грчка мини|140px|Најранији приказ византијске лире у византијском ковчегу. Византијска црква има снажан утицај на модерну грчку музику.
Византијска музика је такође од великог значаја за историју и развој европске музике, јер су литургијска певања постала темељ и корак ка музици ренесансе. Византијска музика је обухватала обимну традицију инструменталне музике и плеса.
Византијски инструменти укључивали су гитару, једноструку, двоструку или вишеструку флауту, тимпани (бубањ), лире и чинеле.
Популарни плесови овог периода су били "Сиртос", "Геранос", "Мантилиа", "Сакимос", "Пирихиос" и "Кордакас". Неки од ових плесова имају своје порекло у древном периоду и још увек су усвојени у неком облику данас.
Модерна Грчка Низ домаћих и међународно познатих композитора и извођача широм музичког спектра проналазио је успех у модерној Грчкој, док је традиционална грчка музика означена као мешавина утицаја из аутохтоних култура са оним са западне и источне културе. Неки елементи Османског царства се могу чути у традиционалним песмама, као и у модерној блуз и Ребетико музици. Познати грчки музички инструмент је бузуки. Име "бузуки" долази из турског језика, али сам инструмент је вероватно грчког порекла (од древне грчке луте познате као "пандура", што је врста гитаре, која се јасно види у древним статуама, посебно женским фигурама "Танаграиес").
160px|мини|лево|Микис Теодоракис, популарни композитор, покушао је да представи бузуки у маинстреам културу.
Познати грчки музичари и композитори модерне ере укључују централну фигуру европског модернизма 20. века Јаниса Ксенакиса, композитора, архитекту и теоретичара. Марија Калас, Никос Скалкотас, Микис Теодоракис, Димитри Митропулос, Манос Хадзидакис и Вангелис су такође дали грчки допринос двадесетом веку, као и Демис Русос, Нана Мускури и други.
Рођење прве школе модерне грчке класичне музике Хептанова или јонска школа, настала је на Јонским острвима, где се Манолис Каломирис сматра оснивачем "грчке националне школе".
Грчка је једно од ретких места у Европи где се свакодневно приказује улога народног плеса. Уместо да функционише као музејски део, сачуван само за наступе и посебне догађаје, то је живописан израз свакодневног живота. Прилике за плес обично су венчања, породичне прославе и имендани. Плес има своје место у церемонијалним обичајима који су још увек очувани у грчким селима, као што је плесање невесте пре и током венчања. Карневал и Ускрс дају више могућности за породична окупљања и плес. Грчки кафане, таверне, које пружају уживо забаву често укључују и народне плесове у свој програм.
Регионалне карактеристике су се развијале током година због варијација у климатским условима, географије Грчке и друштвеног живота људи. У каснијим годинама, ратови, међународни пактови и слично кретање становништва, па чак и покрети државних службеника широм земље, међусобно су преплавили традиције. Људи су научили нове плесове, прилагодили их окружењу и укључили их на своје празнике. "Каламатианос" и "Сиртос" се сматрају Пан-хеленик плесовима и играју се широм света у заједницама дијаспоре. Други су такође прешли границе и познати су изван региона одакле потичу; то су "пентозали" са Крита, "Хасапико" из Константинопоља, "Зонарадикос" са Тракије, "Сера" са Понта и "Балос" са Егејског мора.
Авангардни кореограф, режисер и плесач Димитрис Папаиоану је био одговоран за успешну церемонију отварања летње олимпијаде 2004, са концепцијом који је осликавала класичне утицаје на модерне и експерименталне облике грчког плеса.
Сликарство
Античка Грчка У Античкој Грчкој било је неколико међусобно повезаних традиција сликања. Због својих техничких разлика, прошли су донекле диференцирани развој. Нису све технике сликања једнако довољно заступљене у археолошком запису. Најцењенији облик уметности, према ауторима као што су Плиније Старији или Паусанија, биле су појединачне, покретне слике на дрвеним плочама, технички описане као панелно сликарство. Такође, традиција зидног сликарства у Грчкој се јавља чак у Минојској и Микенској цивилизацији бронзаног доба, са раскошном декорацијом фрески на локацијама попут Кнососа, Тиринта и Микене.