Малишево ( или -{Malisheva}-) је село у општини Гњилане, у Косовскопоморавском округу, Косово и Метохија, Србија. Село је након 1999. године познато и као Малишт ( или -{Malishti}-). Према попису становништва из 2011. године, село је имало 3.165 становника, већину становништва чинили су Албанци.
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Малишево површине ? -{ha}-.
Историја Приликом досељавања Албанаца пре 1780-е године у овом су селу живели Срби, који су се потом раселили. У Малешеву поред Албанаца живе и Срби који су се почели досељивати 1923. године.Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 218 и 219 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935)
Село је на ивици Сапарског брда и долине реке Станишорке. Неки делови су на планини, изван средњег дела села, а махала Ашани је на Станишорској реци. Вода за пиће се добија из извора, чесама и бунара.
Осим главног груписаног дела села, махала Ашани са 24 куће, затим Горња са 15 кућа и Мухаџирска махала са 13 кућа, куће су удаљене по 15 минута хода од главног дела села. А главни се део села дели на четири махале, које су одвојене улицама. Махале се зову по родовима у њима. То су: Спајић Дурак Доч Ређовић махала
Топографски називи за њиве су: Беги Дол, Ловоништа, Радиновц, Жеден, Плоча, Ограде, Бачовина, Леска и Глишик, Доа.
Топографски за шуму: Руне, Језеро, Прони (Поток), Шулања и Трске.
Село је бомбардовано током НАТО бомбардовања Југославије марта 1999. године. Рањена су три лица, од којих једна жена теже.Zvanični forum Kamerne scene "Miroslav Antić" Senta - Milosrdni anđeo mikaanticforum.orgНОВИ КРУГ БАЛКАНСКОГ ПАКЛА - Srpsko Nasledje srpsko-nasledje.rsSatnica agresije: Ponedeljak, 29. mart - Vreme vreme.co.rsGLAS JAVNOSTI - 29.03.1999 arhiva.glas-javnosti.rs
Порекло становништва по родовима Подаци из 1929. годинеАтанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 219 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935)Порекло презимена, село Малишево (Гњилане) www.poreklo.rs:
У главном делу села живе:
Спахиловић (23. куће) и Дурак (40 кућа), од фиса Бериша; постали од једне куће, која се доселила из околине Скадра 1779. године. Реџовић (15 кућа), од фиса Бериша; досељени по позиву нешто доцније од првих. Доч (16 кућа), од фиса Гаш; предак им био досељен из призренског краја за Реџовићима.
Српски родови су:
Радосав (1 кућа, слава Св. Никола); досељен на купљено имање 1923. године из Трнићевца (Крива река). Старо презиме му је Шопрић. Даља старина као код Шопрића у Коретишту. Савићи (1 кућа, слава Св. Никола); досељени на купљено имање 1924. године из Прибоја (Владичин Хан) Тасићи (1 кућа, слава Св. Јован); досељени 1924. године из Себеврања (Владичин Хан)
У Горњој махали живи албански род Рагуш (16 кућа), од фиса Бериша; предак им досељен са Реџовићима као њихов сродник.
На Реци живи албански род Ашани (24 кућа.), од фиса Бериша; задржали се 1809. године бавећи се стоком на паши. Старином су из Малесије.
Мухаџири:
Лазал (13 кућа.), од фиса Гаш; досељени 1878. године из Лазала (Лесковац). У Турску се после Балканског рата 1912. године иселиле две албанске куће.
Демографија Насеље има албанску етничку већину.
+Еволуција становништва
Становништво
Види још Насељена места у Србији
Напомене
Референце
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Гњилану Категорија:Насељена места на Косову и Метохији