Златна () је град у Румунији у округу Алба у општини Златна. Удаљен је 30 км западно од града Алба Јулије (). Општина се налази на надморској висини од 407 -{m}-.
Златна је позната по средњевековној Цркви Успења Пресвете Богородице из 1424. године, коју је caградио жупан Станислав Храбор. У цркви је сачуван ктиторски ћирилични натпис на коме пише: „...жупан Станислав Храбор и жупаница его Анка...".
Кратка историја
Рударско насеље постојало је на ширем подручју Златне још у време Римског царства, а налазило се на месту данашњег оближњег села Патражени (), које је било познато као римски муниципијум под именом Ампелум () Назив Златна, који води порекло од јужнословенске речи злато, први пут је у документима забележен 1347. године, док је статус града насеље добило 1387. године. Иако Срби на простору данашње Румуније живе још од раног средњег века, након слабљења српске државе крајем 14. века, у Северински Банат (Олтенију) и Ердељ (Трансилванију), данашњу Западну Румунију, досељавао се велики број Срба, племића и војника, али и рудара и занатлија. Још 1479. године Срби су у ердељском граду Јенопољу имали своју Епархију. У периоду од XV до XVIII века Срби су насељавали Ердељ, и то подручје између Алба Јулије (Ердељски Београд), Тевиша и Сибиња. Овде су дошли у неколико таласа, који су уследили после пада Деспотовине, затим пада Баната и Кришане и пропасти Банатског устанка 1594. године. У том периоду значајно је присутно и српско становништво које се бавило рударењем. Тако постоји запис путописца да су средином 17. века у граду Баја де Арама () све занатлије и радници рудари били Срби. У немачком и румунском окружењу, без непосредне везе са својим етничким стаблом, Срби у Ердељу су се асимиловали до краја XVIII века.
Становништво Према подацима из 2002. године у насељу је живело 4289 становника.
Попис 2002.
Галерија
Референце
Категорија:Насеља у Румунији Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији