Вишеградска тврђава подигнута је на брду изнад данашњег града Вишеграда, на ушћу реке Рзав у Дрину у Републици Српској. Назив Вишеград је настао у средњем веку након изградње саме тврђаве. Током владавине родоначелника породице Павловић, Павла Раденовића тврђава је позната и под називом Павловина.
Првобитна функција Вишеградске тврђаве је била осигурање скеле преко Дрине и одбрана границе.Александар Лома даје дефиницију изворног тумачења истичући да се ради о раном слоју именовања код Словена, да је настао према прасловенском моделу по коме је била уобичајена пракса обезбјеђења главне тврђаве (града) подизањем утврђења узводно од њега на истом водотоку, Александар Лома, О имену Вишеград, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002. година, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003. година, 530, 536. и 538. стр. Просторно мало упориште, издужене основе са две кружне куле на крајевима, које су међусобно повезане бедемом у почетку је имала искључиво одбрамену функцију и није служила као средњовековни двор.
Између кула на бедему био је покривени пролаз. Прилаз граду чувао је и зид који је ишао све до реке Дрине, чиме је осигуравао прилаз води браниоцима тврђаве. Испод кула током средњег века се налазило и насеље Подвишеград. Делови тврђаве су и данас видљиви на брду изнад Дрине и то на два места, по чему су добили назив Горњи и Доњи град. Једини сачувани приказ целокупне тврђаве налази се на отиску из 1530. који краси путопис Бенедикта Курипешића.Хамдија Крешевљаковић, Стари босански градови, Наше старине 1, Сарајево 1953. година, 12. стр.; Павао Анђелић, Вишеград 2, Археолошки лексикон Босне и Херцеговине, Том III, Земаљски музе Босне и Херцеговине, Сарајево 1988. година, 102. стр.; Марко Поповић, Утврђења Земље Павловића, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002. година, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003. година, 97-98. стр.
На јужној падини брда на коме се налазила тврђава и данас стоје остаци куле или Доњег града. Народ је ову кулу прозвао кула Краљевића Марка по легенди о његовом преласку преко Дрине. Ова истурена кула је имала улогу осматрачнице јужне падине и пута који је ишао поред реке.
Стратешка позиција Вишеградске тврђаве, током средњег века, учиниле су је веома битном за контролу прелаза преко реке и раскршћа путева. На подручју Вишеграда спајала су се два пута један из тадашње Врхбосне, преко Гласинца и Рогатице у Вишеград па преко Добруна у долину реке Лим а други фрекфентнији и познатији пут "via Drine" који је спајао Дубровник са рудником у Сребреници и даље ка Зворнику.
Историја тврђаве
Период српске царевине - XIV век-1373 десно|мини|130п|Цар Душан Верује се да је Вишеградска тврђава настала током XIV века као утврђење на западној граници српске царевине, ову тврдњу није могуће поуздано потврдити због недостатка материјаних доказа. Кула кружне основе, каква је Маркова кула, припада периоду развијене готике што се поклапа са претпоставкама да је тврђава настала у другој половини XIV века.
Добрун и његово подграђе су тада били центар жупе, са жупским двором, а подручје данашњег Вишеграда на око 12 километара удаљености истурена постаја на западу којом је контролисан прелаз преко Дрине. Поред скеле код данашњег Вишеграда, северније je постојао прелаз код Хртара и Старог Брода, а јужно на ушћу Лима у Дрину прелаз Бродар. Прелази преко Дрине су се најчешће обављали скелом и представљали су значајне трговачке руте Дубровачких трговаца који су ишли на север. Читав овај крај па и Вишеград је у време српске царевине гравитирао ка граду Добруну.
Према турским пописима познато је да на подручју Вишеграда током средњег века постоје насеља Подвишеград (данас Мегдан), Душће, Кнежина (данас Бан Поље), Славић (данас Косово Поље) и виногради Бабин Поток и Вељи Луг. Скела је била постављена око самог ушћа Рзава, где је Дрина најспорија. У близини ушћа Рзава у Дрину постојао је манастир Пречисте Богородице који се спомиње у турским пописима, верује се да је манастир настао пре подизања вишеградске тврђаве, а да је запустео после разарања у Бечком рату. Током ископавања Земаљског музеја 1966. године у селу Гребен на локалитету Црквице откривени су темељи средњовековне цркве са правоуглом апсидом и заједно са надгробним споменицима, врло је могуће да је ово локација средњовековног манастира Пречисте који се спомиње у турским пописима. десно|мини|130п|Жупан Прибил и синови
У време цара Душана подручјем Вишеграда је управљао жупан Прибил који је саградио манастир Добрун 1343. године а после Прибила управу су добили његови синови. На северном зиду припрате манастира се и данас налазе сачувани портрети цара Душана, царице Јелене и сина им Уроша.
десно|мини|100п|Фреска цара Душана
Према Мавру Орбину цар Душан је 1350. године са царицом, сином и великом војском, дошао на границу Босне, код реке Дрине.. Уколико су подаци Мавра Орбина поуздани цар Душан је са породицом, током октобра 1350. године, боравио у Добруну а потом на прелазу преко Дрине код данашњег Вишеграда. Царска војска је наставила пут Рогатице, Гласинца, Врхбоснe да би извела неуспешну опсаду Бобовца а онда кренула на југ, према Дувну и приморју.
Након смрти цара Душана 1355. године царство је наследио краљевић Урош Немањић за чије владавине почиње распад Српског царства. Пошто је 1371. године цар Урош умро власт над територијама царства у потпуности преузимају њени обласни владари а вишеградским крајем влада српска средњовековна породица Војиновића.
Период босанске средњовековне државе и Земље Павловића - 1373-1448 десно|мини|100п|Твртко I Вишеградски крај прелази у руке бана Твртка I Котроманића и средњовековне босанске државе 1373. године, након пропасти Николе Алтомановића. Зна се да је Прибилов син, жупан Петар, доградио манастир Добрун 1383. године и да је Вишеград већ тада био у власти Павловића. Након смрти Твртка I, 1391. године почиње нагли успон Павла Раденовића када жупан Петар под притиском предаје тврђаву Добрун и околину властели Павловић и монаши се. десно|мини|100п|Грб ПавловићаПреласком у руке породице Павловић, Вишеград, полако преузима престоно место од града Добруна нарочито због постојања скеле и трга. У периоду владавине војводе Радослава Павловића Вишеградска тврђава добија свој коначни облик. Подаци о Вишеграду у време Павловића говоре да су представници власти у граду били заповедник дворца и локални кнез који је управљао и вршио судске послове, чиме тврђава добија на важности. На основу овог може се закључити да Вишеград више није мало погранично утврђење већ значајно средиште и трг.
У историографији Вишеградска тврђава се први пут спомиње 30. октобра 1427. годинеДесанка Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево 1978. година, 106. стр., у евиденцији дуга ѕа Радивоја Микојевића из Подвишеграда која се чува у Државном архиву Дубровника. Назив тврђаве и назив насеља испод ње се понекад мешају, тако се априла 1429. године помиње да је Радиша Стојаковић из Вишеграда, а крајем августа исте године да је из Подвишеграда. (20. априла 1429. године), Државни архив у Дубровнику, Серија: Debita Notariae, Свезак: XIV, Фолија : 285 verso; (30. август 1429. године), Исто, Фолија: 327. стр. У њему је било домаћих трговаца који су пословали са Дубровником.Д. Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, 136. стр.
Зна се да је јуна 1433. године један караван са робом из Дубровника дошао до места Вишеград у посједу војводе Радослава Павловића (). (2. јуни 1433. године), Државни архив у Дубровнику, Серија: Diversa Notariae, Свезак: XVIII, Фолија: 42. стр. десно|мини|130п|Ђурађ Бранковић
Период српске деспотовине и Ђурађа Бранковића - 1448-1459
Први војни сукоб у непосредној околини Вишеградске тврђаве је био рат између босанског краља Стефана Томаша и деспота Ђурађа Бранковића због контроле над Сребреницом. У битци септембра 1448. године деспотова војска под командом војсковође Томе Кантакузина и деспотовог савезника Стефана Вукчића Косаче заузимају Сребреницу и Вишеград са околином, па ово подручје опет долази под власт српске државе.
Период власти српског деспота обележио је спор око подизања пореза Дубровачким трговцима у Вишеграду. Године 1449. вишеградски војвода је известио Дубровачке власти о привилегијама које су њихови трговци добили од деспода Ђурађа. У историографији нема много података о Вишеграду у српској деспотовини, али то време је у народу остало упечатљиво с обзиром да су многе легенде о градинама у околини приписане жени Ђурађа Бранковића, Јерини Бранковић.
Период Османске царевине и вилајета Павли - 1459-1878 десно|мини|100п|Мехмед II Други војни сукоб у коме се тврђава нашла су почетак освајања Османске војске средњовековне Боснe. Турци у време Мехмеда II Освајача, прво освајају тврђаву Добрун, према легенди, након издаје манастирског кмета Јована Калауза. Град су опљачкали и разорили, а варош испод тврђаве спалили заједно са манастиром. Након овога Добрун губи сваки стратешки и привредни значај а центар овог подручја се са турским освајањем дефинитивно сели у Вишеград.
Вишеградску тврђаву Турци освајају након града Добруна вероватно у периоду од 1458 до 1459 током коначног пада српске деспотовине, зна се да је 1462. године у Вишеграду већ столовао турски кадија (судија). Османлије су земљу Павловића називали вилајет Павли а његово седиште преместили у Вишеград који се помиње у акту из 1463. године од турског бирократе Турсун-бегa. У почетку господар вилајета је био Иса–бега Исаковића који је касније постао босански санџак-бег. У попису османских тврђава из 1469. године у вилајету Павли наведена су три места Борач, Добрун и Вишеград, вишеградска тврђава је тада имала посаду као и имама (вођа области). десно|мини|100п|Бајазит II Прва грађевина које Турци граде у околини вишеградске тврђаве била је Царева џамија (позната и као Бикавац џамија). Направљена је око 1489. године у част султана Бајазита II. Другу вишеградску џамију подиже Синан-паша Боровинић у периоду од 1496. до 1499. године и она се према њему звала Синан пашина џамија. Џамија се налазила са десне стране Рзава на месту данашњег Дома културе.
десно|мини|100п|Соколовић паша У другој половини XVI века за време великог везира Мехмед паше Соколовића, у околини тврђаве се гради низ задужбина као што су водовод и хамам у Вишеградској бањи (1575. године), вишеградска ћуприја (1577. године) и караван сарај. Велики везир је за управника тврђаве поставио мутевелију (управитеља) својих вакуфских добара. По путописцу Евлији Челебији зна се, да је 1574. године, вишеградски кадија биo Абдул Халим ефендија.
Трећу Газанфер-бегову џамију (познату и као Атик-Стару џамију) у околини вишеградске тврђаве гради Газанфер бег 1590. године. Газанфер бег био је савременик Ферхат паше Соколовића и носио је титулу заима или велепоседника, сахрањен је у турбету поред своје џамије у Бања Луци.
За време Турака, Вишеграду је придавана велика важност због њеног стратешког положаја, која је увећана тиме да је у Вишеграду био једини мост у околини. У то време Вишеград је био ослобођен плаћања царских дажбина.
десно|мини|100п|Карађорђе У пролеће 1809. године за време Првог српског устанка, Карађорђе Петровић је ослободио Стари Влах, али се због критичне ситуације код Делиграда повукао. Након повлачења главнине српске војске врховно заповедништво на том делу фронта преузима Милан Обреновић. Остало је запамћено да је Карађорђе преноћио у порти манастира Добрун.