Легањ, помракуша, прилегуша, прилегало, полегуша, козодој, ноћна ласта или звонац (), врста је крепускуларне (активна у сумрак) и ноћне птице из фамилије легњева, која се гнезди широм Европе и умерене Азије. Латинско име рода се односи на стари мит о овој птици као ноћној животињи која сиса козе и изазива престанак продукције млека. Постоји шест подврста које имају клинасту дистрибуцију, која се огледа у смањењу величине тела и светлијој обојености перја идући ка истоку ареала распрострањења. Све популације су миграторне и зиму проводе у субсахарској Африци. Његово криптично (камуфлажно) обојено перје омогућава му одличну заштиту током дана, када је птица практично неприметна док лежи непомично на земљи или грани. Код мужјака у лету се могу видети беле флеке по крилима и репу.
Насељава сува, отворена станишта са проређеним стаблима и малим жбуновима, као што су вресишта, шумски прореди или тек посађена шума. Мужјак легња први долази на територију гнежђења и креће са карактеристичним оглашавањем, који неистренираном уху звучи као жаба. Он обилази територију и тера конкуренте карактеристичним звуком који прави ударајући крила о тело. Ударање крилима се може чути приликом спиралног лета удварања мужјака у присуству женке. Ова врста не гради гнездо, већ јаја (најчешће два) полаже директно на земљу. Инкубација траје 17—21 дан, а браон паперјасти младунци стасавају за 16—17 дана.
Легањ се храни широким спектром летећих инсеката које лови у лету. Лове помоћу чула вида, препознајући силуете инсеката у мраку. Има релативно велике очи са рефлективним слојем („светлеће очи”, који побољшава ноћни вид. Претпоставља се да се не ослања на чуло слуха у проналаску инсеката и не користи ехолокацију. Пије воду и купа се у лету. Иако одређене врсте паразитирају на њему и ловина је неким грабљивицама, највећа претња по легња су губитак станишта, узнемиравање и смањење броја инсеката због употребе пестицида. Без обзира на опадајући популациони тренд, велика бројност и широк ареал распрострањења су главни разлог због кога је Интернационална Унија за Заштиту Природе дала статус најмање угрожен овој врсти.
Таксономија Легњеви () представљају велику фамилију птица, углавном активних ноћу и хране се искључиво инсектима. Највећи и најраширенији род је -{Caprimulgus}-, који има карактеристичне „длаке” око уста, дугачка зашиљена крила, чешљолике канџе на средњим прстима стопала и криптично обојено перје. Мужјак, а понекад и женка, има беле флеке по перима крила и репа. У оквиру рода, легањ формира суперврсту са црвеновратим и тамним легњем, афричким врстама са сличним оглашавањем. Замењен је на истоку индијским легњем који насељава слична станишта.
Легња је први описао Лине у његовом 10. издању -{Systema naturae}- из 1758. године под истим називом који и сада носи.Linnaeus (1758) 193. Име рода -{Caprimulgus}- долази од латинске речи -{capra}-, „коза дадиња” и глагола -{mulgere}-, што значи „мусти”, а све то из мита да ова птица сиса млеко козама, док специјски део имена, -{europaeus}-, долази од географске одреднице распрострањења врсте „европски”.
Подврсте Постоји шест признатих подврста, мада су разлике углавном због клиналне дистрибуције морфолошких карактеристика, где су птице мање и светлије идући ка истоку ареала распрострањења, а мужјаци са већим белим мрљама на перима крила. Прелазни облици подврста се јављају на местима преклапања ареала распрострањења подврста.
Подврсте Подврсте Легатор Ареал гнежђења Напомене -{C. e. europaeus}- Linnaeus, 1758 Широм северне и централне Европе и севера средње Азије Номинална подврста -{C. e. meridionalis}- Hartert, 1896 Северозападна Африка и јужна Европа до Каспијског мора Мањи, светлији и сивљи од номиналног, са већим белим туфнама на перима крила -{C. e. sarudnyi}- Hartert, 1912 Од Казахстана до Киргистана Варијабилан због укрштања са осталим околним подврстама, али генерално светлији са већим белим туфнама -{C. e. unwini}- Hume, 1871 Од Ирака и Ирана до Узбекистана Хјумов легањ; светлији, сивљи, обичнији од номиналног и често има беле мрље по гуши -{C. e. plumipes}- Przewalski, 1876 Северозападна Кина и западна Монголија Светлији, боје светлијег песка са великим белим туфнама на перима крила и репа -{C. e. dementievi}- Stegmann, 1949 Североисточна Монголија Врло слабо позната светлија и сивља форма Има слабо фосилних налаза ове врсте, али је највероватније да су те слабо дефинисане подврсте настале са повећањем глобалне температуре пре око 10.000 година. Само један фосилни налаз врсте је датиран на касни еоцен.Holyoak & Woodcock (2001).
Опис мини|Млада птица са отвореним устима у присуству опасности Легањ је 24,5–28 центиметара дугачка птица, са распоном крила у распону 52–59 центиметара. Мужјак тежи од 51 до 101 грама, док је женка 67–95 грама тешка.Mullarney et al. (1999). Одрасла јединка номиналне подврсте има сивкасто-браон покровно перје са тамним пругицама, са беж оковратником и белим „брковима”. Затворена крила су сива са браон тачкицама, док је доње перје сивкасто-бран, са браон испруганошћу и тачкицама беж боје. Кљун и ирис су црне боје, док су ноге и стопала браон боје.
Летење дугачким крилима је бешчујно због перја које је прекривено ситним „длачицама” (као код сова), које ублажавају сечење ваздуха и смањују трење, а самим тим легањ не прави никакав звук. Пол птице у лету се може препознати по белим флекама код мужјака које се јављају на трима примарним летним перима и на врховима спољашњих пера репа, док беле флеке одсуствују код женке. Птићи имају браон паперје и светлије браон перје, а поодрасли младунци су јако слични женкама. Одрасле птице се митаре од јуна па надаље по престанку гнежђења, а по потреби престају са митарењем у сеоби, док репна перја мењају тек када стигну до зимовалишта. Митарење је готово између јануара и марта. Једногодишње птице имају сличну стратегију замене перја као и одрасли, сем ако нису из касних полега, код којих се цео процес митарења дешава у Африци.
Друге врсте легњева се срећу на местима између гнездећег и зимовалишног ареала распрострањења легња. Црвеноврати легањ се гнезди на Пиринејском полуострву и северозападној Африци. Ово је већа, сивља и врста са дужим крилима од обичног легња, са већим беж обојеним оковратником и израженијим белим мрљама на перима крила и репа.Cleere & Nurney (1998). стр. 227.–229. Симпатрија са црвеновратим и тамним легњем је честа појава током зимских месеци. Обе врсте имају израженије оковратнике и истачканост на крилима. Тамни легањ је доста тамнији од свог европског сродника.Cleere & Nurney (1998). стр. 233.–238. Узимајући у обзир њихову ноћну активност, криптичну обојеност и тежину опажања, опажање легња је више „ствар среће неголи искуства и знања”.
Оглашавање Оглашавање легња се састоји од крештавих трилера, који могу трајати и до 10 минута са повременим променама брзине и висине звука. Најчешће се оглашава са гране, при чему се мужјак помера по својој територији и пева са већег броја места. Оглашава се чешће у сумрак и свитање неголи током ноћи, а смањење учесталости оглашавања се дешава током дана са лошим временом. Оглашавање се завршава дубоким клепетањем или ударањем крилима о тело, што можда указује на приближавање женке. Птице које мигрирају или су на зимовању се понекад оглашавају. Индивидуални мужјаци се могу идентификовати услед постојања разлике у фреквенцији оглашавања сваког мужјака. Чак и певајући мужјак се тешко може лоцирати, јер је јако тешко видети птице по мраку, а песма је трбухозборног квалитета како мужјак окреће главу. Песма се лако чује са 200 местара даљине, а може се под добрим временским уловима чути до 600 метара. Лако се може помешати са оглашавањем ровца.
Женка се не оглашава, мада у лету оба пола испуштају кратке куик, куик звуке, који се такође могу чути када су нападнути од стране предатора. Друга оглашавања су варијације оштрог чук када је узнемирен, шиштање када је адулт ухваћен или младунац узнемирен, али такође и уак, уак, уак, пригушено оак, оак и жамор који се може чути на гнезду. Велики млади имају претећи перформанс, тако што су им уста широко отворена са гласним шиштећим оглашавањем.van Grouw (2012).
Дистрибуција и станиште мини|Вресишта су им омиљена станишта Насељава читаву Европу без крајњег севера, односно између 65° и 35° северне географске ширине.Рашајски, Ј. (2017): Све птице Србије. Лагуна, Београд Ареал гнежђења легња креће од севера Европе око 64° северне географске ширине, а у Азији од 60° географске ширине на истоку до Бајкалског језера и источне Монголије. Јужне границе ареала гнежђења су север Африке, Ирак, Иран до северозападних Химајала. Бивша је гнездарица Либана и Сирије.Snow & Perrins (1998). стр. 929.–932.
Све популације су миграторне и већина птица зимује у Африци јужно од Сахаре, а постоје и подаци о зимовалишним птицама из Пакистана, Марока и Израела. Миграција се одвија најчешће у току ноћи, појединачно или у мањим групама до двадесет птица. Гнездеће птице Европе, Медитерана и северне Африке мигрирају преко Блиског истока и источне Африке. Неке азијске птице прелазе и до 100° северне источне ширине на својим путовањима. Већина птица зимује у источној или југоисточној Африци, мада су неке европске птице скоро откривене у Демократској Републици Конго. Претпоставља се да су већина зимовалишних птица у западној Африци припадници подврсте -{C. e. meridionalis}-. Главни део јесење миграције креће у августу и септембру, а на гнездилишта се враћају у мају. Недавни подаци о праћењу открили су да легањ има миграторну петљу из западне Европе у субекваторијалну Африку где мора прећи неколико еколошких баријера (Средоземно море, Сахара и централноафричка тропска кишна шума). Легањ користи сличне странице за заустављање и окрепљење као и друге европске миграторне врсте птица. Луталице се појављују у Ирској, Фарским острвима, Сејшелима, Азорским острвима, Мадеири и Канарским острвима.
Легањ је птица сувих, отворених станишта са појединачним стаблима и ниским жбуњем, као што су вресишта, гаженим травнатим површинама, пустарама, шумским проредима или крчевинама или тек посађеним шумама. За време гнежђења избегава места без шумског прекривача или густо сађене шуме, градове, планине и њиве, али се често храни изнад водених површина, култивисаних површина или башта. Током зиме се среће на широком спектру отворених станишта, од станишта под акацијом и степом, до пешчара и високопланинских делова. Постоји налаз са 2.800 надморске висине у сезони гнежђења и 5.000 метара надморске висине током зимовања.
У Србији је редовна гнездарица, односно селица, али свугде малобројна. Најчешћи је у Делиблатској и Суботичкој пешчари, где насељава следеће типове станишта: пешчаре и слатине, а у другим деловима Србије насељава и високопланинске голети, обрасле камењаре и камењаре до 900 м. Код нас се популација сматра стабилном.
Понашање Одмара се на грани|мини Легањ је крепускуларна и ноћна птица. Током дана се одмара на земљи, на делимично засенченим површинама или седи непомично на штрчећој или ниској грани. Криптична обојеност чини га скоро невидљивим, па га је тешко уочити. Птице које су на земљи и не у сенци се знају окренути лицем ка сунцу и тиме смањују сенку коју прави њихово тело.Barthel & Dougalis (2008). Ако се осети угроженим, легањ прибија тело више земљи (спљоштава тело) и затвара очи, а одлеће само ако се опасност приближи на два до пет метара. Може се оглашавати или лупати крилима док одлеће и слеће на око 40 метара од места са кога је подигнут. На зимовалиштима се такође одмара на земљи или на гранама до 20 метара висине. Како на гнездилиштима, тако и на зимовалиштима, увек бира исто место за одмор на коме може остати и неколико недеља, а промениће га једино ако је његово одмаралиште откривено од стране предатора.Holyoak & Woodcock (2001)