Откриће хемијских елемената, свих 118 који су спознати до данас, овде је представљено хронолошким редом.
У чланку је дато следеће: периодни систем у формату са 18 колона, кодиран бојом према периоду/ери открића; табела [не]евидентираних открића, са елементима поређаним према датуму кад су први пут дефинисани као чисти (пошто тачан датум открића већине елемената не може тачно да се дефинише):
графички приказ броја до сада откривених елемената у зависности од времена.
Периодни систем
Неевидентирана открића Z Име елементаНајранија употребаНајстарији узорак Место узорка Проналазач(и) Напомене 29 Бакар9000.п. н. е.6000.п. н. е. Анадолија Азијати Средњегистока Бакар је вероватно први кован, рађен и коришћен метал од људи. Оригинално је добијен као изворни метал, а касније топљењем руде. Најраније процене открића бакра упућују на и Средњи исток. Ово је био један од најважнијих материјала за људе кроз халколит (бакарно доба) ибронзано доба. Бакарне перлице које датирају из 6000.п. н. е. пронађене су у Чатал Хојуку (Анадолија), а археолочко налазиште Беловоде на планини Рудник у Србији садржи на свету најстарије сигурно датиране доказе топљења бакра — из 5000.п. н. е. 82 Олово7000.п. н. е.3800.п. н. е. Абидос (Египат) Африканци Верује се да је топљење олова почело најмање пре 9.000 година, а најстарији оловни артефакт је стауета пронађена у Озирисовом храму на локалитету Абидос — датира из 79 Злато Варнанска некропола Бугари Најстарије златно благо на свету, које датира из 4600—4200.п. н. е., откривено је на гробном локалитету Варнанске некрополе. 47 Сребропре 5000.п. н. е. Мала Азија Процењује се да је пронађено недуго након открића бакра и злата.47 Silver 26 Гвожђепре 5000.п. н. е.4000.п. н. е. Египат непознато; в. гвожђева металургија Постоји доказ да је гвожђе било познато пре 5000.п. н. е. Најстарији познати гвоздени предмети које су људи користили су неке перлице метеорског гвожђа, које потиче из Египта — из Откриће топљења око 3000.п. н. е. довело је до почетка гвозденог доба — око 1200.п. н. е.; истиче се употреба гвожђа за алате/оруђа и оружја. 6 Угљеник3750.п. н. е. Египћани и Сумерци Најранија позната употреба угљена за редукцију бакарне, цинчане и оловне руде при производњи бронзе забележена је код старих Египћана и Сумераца. Дијаманти су вероватно већ били познати отприлике 2500.п. н. е. Прве праве хемијске анализе су направљене у 18. веку, а 1789.угљеник се од стране Антоана Лавоазје нашао квалификован као елемент. 50 Калај3500.п. н. е.2000.п. н. е. непознато; в. Калај#Историја Прво је топљен у комбинацији са бакром — око 3500.п. н. е., да би се добила бронза (и тако отпочињало бронзано доба тамо где др гвоздено доба није директно наметало неолиту каменог доба). Најстарији артефакти датирају из 16 Сумпорпре 2000.п. н. е. Кинези/Индијци Први пут је коришћен пре најмање 4.000 година. Као елемент га је 1777. препознао Антоан Лавоазје. 80 Живапре 2000.п. н. е.1500.п. н. е. Египат Кинези/Индијци Већ је била позната древним Кинезима и Индијцима 2000.п. н. е., а пронађена је у египћанским гробницама које датирају из 1500.п. н. е. 30 Цинкпре 1000.п. н. е.1000.п. н. е. Индијски потконтинент индијски металурзи Добијен као метал још у антици (пре 1000.п. н. е.), а пронашли су га индијски металурзи с тим да права природа овог метала није била знана у древна времена. Идентификује га као засебан метал средњовековни индијски алхемијски рад односно металург Расаратна Самучаја — године 800,Craddock, P. T.; et al. (1983). „Zinc production in medieval India”. . . као и алхемичар Парацелзус — године 1526. Изоловао га је Андреас Зигизмунд Маргграф — године 1746. 33 Арсен Први га је изоловао Џабир ибн Хајан, арапски алхемичар.Sarton, George. Introduction to the History of Science. Алберт Велики је био први Европејац који је изоловао елемент. 51 Антимон Први га је изоловао Џабир ибн Хајан, арапски алхемичар. Василије Валентин је био први Европејац који је изоловао елемент.
Евидентирана открића