Стогодишњи рат

Стогодишњи рат (1337—1453) представља серију конфликата између Енглеске и Француске, а у каснијој фази и Бургундије.

Рат се углавном водио у Француској и имао је карактер и француског грађанског рата и међународног рата.

Рат је историјски значајан по увођењу нових оружја и нових тактика. Показало се да треба напустити стари систем феудалних армија у којима је доминирала тешка коњица.Општа историја позног средњег века стогодишњи рат

Први пут у средњем веку појављују се прве стајаће војске у Западној Европи. Мењају се улоге племића и сељака. Тај рат се сматра једним од најзначајнијих у средњовековној историји.Stogodišnji rat

Каролиншки владар Карло III Прости допушта Викинзима 911. да се населе у Нормандији. Викинзи познати као Нормани предвођени Вилијамом Освајачем (војвода нормандијски) освајају Енглеску 1066. Вилијам Освајач постаје краљ Енглеске.

Англо-Нормани су владали Нормандијом и Енглеском преко 150 година. Они 1216. губе већину територија у Француској.

Енглески племићи XIV века су углавном били потомци Англо-Нормана, још увек су говорили верзију француског језика и памтили су да су њихови дедови владали Нормандијом. Међутим сањали су да опет владају њиховом домовином Нормандијом. То је била богата земља, па би њеним освајањем и Енглеска постала богатија. Пред рат (1314—1337) Династија Капет је владала Француском 320 година. То је била најдужа континуирана династија у средњовековној Европи. Када је умро 1314. Филип IV Лепи остала су му три мушка наследника: Луј X, Филип V Високи и Карло IV Лепи.

Најстарији син Луј X релативно рано умире 1316. и оставља сина, који умире исте године, те ћерку Јовану II од Наваре. Средњи син Филип V Високи пушта гласине да Јована од Наваре није ћерка од Луја X, него је последица мајчине невере. Филип V Високи умире 1322, па на власт долази најмлађи син Карло IV Лепи.Hundred Years' War

Карло IV Лепи води кратки рат 1324. са енглеским краљем Едвардом II. Највећи догађај тога рата је била енглеска опсада тврђаве Ла Реоле на реци Гароњи. Енглеска војска се предала, а после рата Енглеска остаје у поседу само Бордоа и малог појаса уз обалу. Енглеска дипломатија је била заузета питањем како повратити изгубљене територије.

Због пораза у рату ствара се јака опозиција енглеском краљу.

Династија Капет остаје без мушких наследника Краљ Француске и Наваре Карло IV Лепи умире 1328, без мушког наследника и тиме ствара велику кризу. Династија Капета је изложена опасности потпуног гашења и нестајања.

Енглези сматрају да је њихов краљ наследник француске круне преко Изабеле Француске У Енглеској је живела Изабела Француска, сестра француског краља Карла IV Лепог и супруга енглеског краља Едварда II. Она је контролисала енглеско краљевство. Присилила је свог слабог супруга краља Едварда II да абдицира у корист сина Едварда III. Тиме је млади Едвард III фактички био једини мушки наследник династије Капета. По енглеској интерпретацији феудалних закона Едвард III треба постати енглески краљ.The Hundred Years' War | Western Civilization

Француско племство има други принцип за избор краља мини|десно|160п|Филип VI Валоа Француско племство не жели да им влада странац, а посебно не енглески краљ. Француско племство је тврдило да наследство ко ће бити краљ може да иде само кроз непрекинуту мушку линију, а Едвард III је био наследник преко мајке Изабеле Француске, дакле прекидала се мушка линија. Тај принцип је познат као Салијски закон, јер потиче од Салијских Франака. Млађи брат Филипа IV је био Карл Валоа, а он је имао сина Филипа Валоа (Филип VI Валоа).

Француско племство по правилу мушке линије сматра да Филип Валоа (Филип VI Валоа) треба бити краљ.

Едвард III одустаје од претензија на престо у замену за Гаскоњу мини|лево|200п|Едвард III

Енглези су контролисали Гаскоњу, а то је данас југозапад Француске. Те територије су биле остатак некад великих територија у Француској. Гаскоња је производила со и вино и била је профитабилна за енглеско племство. Гаскоња је била посебан феуд од француске круне, који није био територија Енглеске. Филип VI Валоа зато тражи да буде признат као суверен у Гаскоњи, а Едвард III жели с друге стране да поврати изгубљене територије.The name the Hundred Years' War

Компромис из 1329. године није задовољавао ниједну страну. Међутим Едвард се суочавао са проблемима код куће, па 1331. прихвата Филипа VI као краља Француске и одустаје од полагања права на француски трон. Тачније Едвард III добија Гаскоњу у замену за признање да је Филип VI легитимни краљ Француске.

Филип VI Валоа захтева Гаскоњу и тиме почиње рат Едвард III креће 1333. у рат против шкотског краља Давида II и тиме почиње Други рат за независност Шкотске. Филип VI Валоа то сматра добром приликом да поново захтева Гаскоњу. Шкотски краљ Давид II је поражен и побегао је 1333. у Француску. Филип VI прави планове да заузме Гаскоњу и да поврати Давида II на шкотски престо. Отворена непријатељства настају када француски бродови почињу нападе на насеља на Ламаншу. Филип VI захтева Гаскоњу цитирајући феудални закон, а Едвард III одговара да је он легитимни краљ Француске. На дан свих светих 1337. проглашава се рат.

Почетак рата (1337—1370) Рат се може поделити у 4 фазе: фаза енглеског успеха под Едвардом III 1337—1360. Французи су успешни и скоро избацују Енглезе 1360—1400. велике енглеске победе под Хенријем V 1400—1429. уједињена Француска под Валоа краљевима 1429—1453.

Кад је почео рат Француза је било 14 милиона, а Енглеза 2 милиона. Осим тога Француска је имала највише витезова у Европи, а били су и најбоље обучени.

У почетку је Едвард III имао савезнике из Фландрије и Холандије, али након неуспеха, та коалиција се распада 1340. Велики трошкови одржања војске ван територија Енглеске и плаћања страних витезова доводе Енглеску до банкротства. 200п|мини|десно|Битка код Слија На мору Француска је била неко време супериорнија, тако да су разорили неколико градова на енглеској обали. Међутим један покушај да спречи искрцавање Енглеза претвара се у битку. Француска флота је уништена 1340. у бици код Слија, па од тада Енглези доминирају Ламаншом и спречавају француске инвазије.

Током 1341. конфликт око наследства војводства Бретање претвара се у Рат за бретонско наслеђе. У том рату Енглеска и Француска подржавају супротстављене претенденте, а рат се ту одвија неколико година, при чему градови неколико пута прелазе из руке у руку. Рат у Гаскоњи исто тако се води променљивом срећом за обе стране.

Тежак пораз француских витезова у бици код Кресија 200п|мини|лево|Битка код Кресија

У јулу 1346. Едвард III се искрцава у Нормандији и одлучује да крене према северу и да уништава успут. Сматрао је да не може држати територију. Филип VI Валоа је кренуо са великом војском да га заустави. Развија се велика битка код Кресија 1346. Много већа француска војска је нападала енглеске и велшке стрелце. Сви француски напади су одбијени са тешким губицима на француској страни. Енглески врло дуги лукови показали су се као разарајуће оружје, јер су пробијали скоро све оклопе. Енглеска војска је комбиновала стрелце врло дугих лукова са другим професионалним оружаним формацијама. Битка код Кресија била је тежак пораз за Французе, а позната је и због тога што представља почетак краја витезова и почетак модерних концепата ратовања.Stogodišnji rat: Bitka kod Kresija

Едвард III је наставио без отпора према северу, где опседа Кале, кога и заузима 1347. године. Исте године Енглези побеђују Шкоте и заробљавају краља Давида II, па тиме смањују шкотску опасност.

Појава куге 1348. Куга је харала целом Европом 1348. па је и Енглеска спречена да финансира или води рат. Кугу су тада звали Црна Смрт. У Француској умире Филип VI Валоа, а на власт долази краљ Јован II Добри.

У Бретањи су се наставили спорадични сукоби као витешка Битка Тридесеторице 1351, у којој је 30 француских витезова победило 30 енглеских витезова. У складу са традицијом Французи су тражили откуп за побеђене противнике.

После Црне смрти (куге) Енглеска је успела да се финансијски опорави.

Заробљен француски краљ Јован II Добри у бици код Поатјеа Син Едварда III Едвард Црни Принц започео је инвазију из Гаскоње 1356. и побеђује у бици код Поатјеа. Енглески стрелци понављају исту тактику као у бици код Кресија. Гаскоњски племић Каптал де Бух је предводио напад са стране, у коме заробљава новог француског краља Јована II Доброг и много племића.

Јован II Добри потписује мир са Едвардом, а у његовом одсуству власт се распада. Одредили су да откуп за краља Јована II Доброг буде 2 милиона тадашњих новчаних јединица, а Јован II Добри сматра да он вреди много више, па откупна цена постаје 4 милиона.Bitka kod Poitiersa 1356. godine

Други Лондонски споразум 1356. Склапа се Други Лондонски споразум 1356, по коме чланови краљевске породице Валоа треба да буду таоци у Лондону, док се не исплати 4 милиона откупа. Краљ Јован II Добри се може вратити за то време да скупи откуп.

Француска је по споразуму добила Аквитанију, велико југозападно подручје Француске са градовима Бордо и Поатје.

Краљевски таоци су били слободни да се крећу около, па су побегли у Француску. Јован II Добри је био „добар“ и витешки краљ па се сам враћа у Енглеску, јер је држао до своје речи и части. Јован Добри је умро у Енглеској као заробљеник 1364, а Енглези су му мртвом указали велику почаст витешком церемонијом.

Сељачка побуна у Француској 1358. У Француској избија 1358. побуна сељака Жакерија. Избија делом због осиромашења сељака током рата, а делом због мржње према локалном племству. Почели су у Бовеу, северно од Париза, па су се раширили. Уништили су многе дворце и побили су много племића, али су сами били поражени крајем лета.

Едвард III напада Француску, надајући се да ће искористити незадовољство и домоћи се трона. Међутим упркос слабом француском отпору не успева да освоји ни Париз ни Ремс. Склапа се споразум у Бретањи 1360. по коме се Едвард III одриче француског трона, али повећава енглеску територију у Аквитанији, а и Кале постаје енглески. У ствари Едвард се никад не одриче француског трона, а Шарл V Мудри ће му одузети територије чим постане краљ.

Пола француских вазала постали су енглески савезници, што је била очита предност уједињене Енглеске против разједињене Француске пуне вазалних територија.

Француска победа под Карлом V Мудрим (1370—1400) десно|мини|170п|Карло V Мудри Током владавине Шарла V Мудрог Енглеска се константно повлачи. Иако у Бретањи побеђује енглески кандидат за престо Иван V Бретањски, Француска не трпи штету јер се Иван V Бретањски мири са Французима, а бретањски командант Бертран ди Геклен прелази на страну Карла Мудрог и постаје један од најбољих француских генерала.

Едвард Црни Принц је заузет ратом у Шпанији од 1366. Енрике II од Кастиље долази на власт 1370. свргавајући рођаке Едварда Црног Принца. Осим тога Енрике II Кастиљски проглашава рат Енглеској и Португалу.

Црни принц мини|лево|Едвард Црни Принц Едвард Црни Принц је био најбољи командант тога доба и као велики иноватор у техници ратовања и као командант одбране Аквитаније. Бољи је био од свих француских команданата. Међутим, само после две године рата у Француској, разрешавају га дужности, делом због финансијских проблема, јер је увукао Енглеску у велики дуг, делом због бруталности, посебно у опсади Лиможа 1370, а делом захваљујући старости.

Бертран ди Геклен и успешна фабијанска тактика француске војске Црни Принц је разрешен дужности па је Французима много лакше.

Од 1370. Французи успевају на много места да потисну Енглезе избегавајући велике одлучне битке. Француска је била исувише велика да би је неко лако освојио и држао. Што би Енглези више освојили требало им је више војске за држање запоседнутог и тиме би им се смањивала ударна моћ.

Стогодишњи рат

Źródło i licencja