Том Димулен (, Мастрихт, 11. новембар 1990) бивши је холандски професионални бициклиста у периоду од 2011. до 2022. године, који је последње возио за -{UCI}- ворлд тур тим Јумбо—визма. Освојио је по једном Ђиро д’Италију, Бинкбанк Тур и Свјетско првенство у вожњи на хронометар, гдје је освојио и по једну сребрну и бронзану медаљу, као и Свјетско првенство у екипном хронометру, гдје је освојио и једну сребрну медаљу. Четири пута је освојио првенство Холандије у вожњи на хронометар и двије сребрне медаље на Олимпијским играма у вожњи на хронометар — 2016. и 2020. По једном је завршио Тур де Франс и Ђиро д’Италију на другом мјесту, док је Вуелта а Еспању једном завршио на шестом мјесту, уз освојену класификацију за најагресивнијег возача. Остварио је укупно девет етапних побједа на гранд тур тркама.
Професионалну каријеру почео је 2011. у континенталном тиму Рабобанка, гдје је провео једну сезону, након чега је прешао у тадашњи тим Пројект 1т4и, гдје је прве сезоне углавном возио трке за возаче до 23 године. Први велики успјех остварио је 2014. када је освојио национално првенство у вожњи на хронометар и бронзу на Свјетском првенству у вожњи на хронометар, завршивши иза Бредлија Вигинса и Тонија Мартина. Године 2015. завршио је на шестом мјесту на Вуелта а Еспањи, уз двије етапне побједе; био је лидер до етапе 20, на којој је изгубио преко четири минута. Године 2016. освојио је национално првенство у вожњи на хронометар по други пут, након чега је остварио једну етапну побједу на Ђиру и двије на Туру, а сезону је завршио освајањем сребрне медаље на Олимпијским играма, гдје је у вожњи на хронометар завршио 47 секунди иза Фабијана Канчеларе.
Године 2017. остварио је највећи успјех у каријери; освојио је Ђиро д’Италију, поставши тако први холандски побједник Ђира. Исте године, освојио је златну медаљу на Свјетском првенству у вожњи на хронометар, поставши тако први холандски свјетски шампион у вожњи на хронометар. Године 2018. завршио је Ђиро д’Италију на другом мјесту, 46 секунди иза Криса Фрума. Сајмон Јејтс је био лидер до етапе 19, када је Фрум напао на 80 -{km}- до циља, остварио етапну побједу и са четвртог мјеста преузео розе мајицу. На Тур де Франсу 2018, такође је завршио на другом мјесту, иза Герента Томаса. Димулен и Крис Фрум (који је Тур завршио на трећем мјесту) постали су тако први возачи који су и Ђиро и Тур завршили на подијуму исте године, након Марка Пантанија 1998.
Године 2019. пао је на Ђиру, због чега је пропустио остатак сезоне. Године 2020. напустио је тим Санвеб након осам година и прешао је у Јумбо—визму. Сезона је била прекинута од марта до августа због пандемије ковида 19; возио је Тур де Франс, гдје је радио за Приможа Роглича и завршио га је на седмом мјесту. У јануару 2021. одлучио је да привремено прекине каријеру, а бициклизму се вратио у јуну, након чега је освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма у вожњи на хронометар, завршивши иза Роглича, као и првенство Холандије у вожњи на хронометар по четврти пут. Године 2022. возио је Ђиро д’Италију, са које се повукао након етапе 14, послије чега је изјавио да ће завршити каријеру на крају сезоне. Првенство Холандије у вожњи на хронометар завршио је на другом мјесту, иза Баукеа Молеме, након чега је у августу 2022. завршио каријеру.
Дјетињство и јуниорска каријера
Димулен је одрастао у близини булевара Мас, гдје је некада био циљ трке Амстел голд. Први пут кад је гледао трку, нису га импресионирали бициклисти, већ хеликоптери. Први спорт којим се бавио био је фудбал. Ипак, убрзо се показало да није довољно талентован за фудбал и почео је да тражи спорт у којем би успио. Почео је да се бави атлетиком, затим хокејом на леду и на крају бициклизмом; придружио се групи коју је формирао бивши холандски професионални бициклиста, Ув Вајнандс. Димулен ипак није хтио да буде бициклиста, већ доктор, али у Холандији је тешко уписати медицинску школу: од око 300 пријава колико пристиже, само 100 буде примљено. Након што није примљен, одлучио је да се посвети бициклизму годину дана, да види како ће ићи; тако је и остао у бициклизму, а касније је изјавио да никад не би постао бициклиста да је примљен у школу.
thumbnail|left|Димулен на трци Западне Фландрије 2011.
Најбоља сезона у јуниорској каријери била му је 2010. када је учествовао на купу нација у Португалу (Трофео сидаде да гварда). На хронометру на трећој етапи није возио хронометрашки бицикл; побиједио је на етапи на бициклу који је позајмио од сувозача, а успио је да сачува предност и освоји трку. Сезону је наставио на трци Ђиро деле Ређони, гдје је завршио на 13. мјесту, након чега је возио трку Ројал олимпија тур у Холандији, коју је завршио на 21. мјесту. Национално првенство у вожњи на хронометар за возаче до 23 године завршио је на петом мјесту. Касније исте године, освојио је хронометар на осмој етапи трке Бејби Ђиро (Ђиро д’Италија за јуниоре). Сезону је завршио на Свјетском првенству, гдје је у конкуренцији до 23 године освојио седмо мјесто у вожњи на хронометар, а возио је и друмску трку коју је завршио на 80. мјесту. На крају сезоне требало је да пређе у тим Сервело, али тим се расформирао па је прешао у развојни тим Рабобанка.
На крају 2010, након што је прешао у Рабобанк, углавном је возио јуниорске трке. Сезону је почео на класику Бевербек, гдје је завршио на 29. мјесту. Након неколико трка без значајнијих резултата, у априлу је освојио трку Триптик де Мон е Шато у Белгији. На Лијеж—Бастоњ—Лијежу за возаче до 23 године завршио је осми. У мају је освојио треће мјесто на трци у домовини, на Ројал олимпија туру. Европско првенство и у вожњи на хронометар и у друмској вожњи завршио је на 22. мјесту. Тур де л’Авенир завршио је на 16. мјесту, а сезону је завршио на Свјетском првенству, гдје је у вожњи на хронометар за возаче до 23 године завршио осми. На Свјетском првенству се повезао са тимом Аргос—Шимано, за који је потписао професионални уговор на крају сезоне.
Професионална каријера 2012—13
Сезону 2012. је почео на трци Вуелта а Андалузија (Рута дел Сол). На прологу отварања трке, Димулен је завршио девети, а добрим вожњама у наставку трке завршио је шести у генералном пласману. У наставку сезоне није биљежио добре резултате; возио је Ронде ван Фландерен и Лијеж—Бастоњ—Лијеж, али их није завршио, док је Амстел голд рејс завршио на 46. мјесту. На трци Тур оф Калифорнија завршио је пети у спринту на шестој етапи, док је трку завршио на 23. мјесту, уз четврто мјесто у класификацији за најбољег младог возача. Тур де Луксембург је отворио седмим мјестом на прологу, док је трку завршио на петом мјесту, уз друго мјесто у класификацији за најбољег младог возача, гдје је остао 22 секунде иза Ваута Пулса. На националном првенству завршио је седми и у друмској и у вожњи на хронометар. Прва гранд тур трка коју је возио била је Вуелта а Еспања у августу. Вуелта је почела екипним хронометром, који је Димуленов тим завршио на 19. мјесту. У наставку трке није остварио добре резултате и напустио је трку током осме етапе. У финишу сезоне завршио је десети на Свјетском првенству у вожњи на хронометар за возаче до 23 године, Ђиро ди Ломбардију није завршио, док је посљедњу трку у сезони — Меморијал Франк Ванденбруке — завршио на 94. мјесту.
thumbnail|right|Димулен на Тур де Франсу 2013. Сезону 2013. почео је у Шпанији, на трци Вуелта а Андалузија, гдје је освојио брдску класификацију. Тирено—Адријатико је почео 16 km дугим екипним хронометром, који је Димуленов тим завршио на 14. мјесту, хронометар дуг 9 km на седмој етапи завршио је на 11. мјесту, док је у генералном пласману завршио на 34. мјесту. Средином марта возио је Милано—Санремо по први пут и завршио га тек на 129. мјесту, након чега је возио трку Дридагсе де Пан („Три дана Де Пана”) на којој је завршио седми на хронометру а шести у генералном пласману. У наставку сезоне возио је Арденске класике и Тур де Романди, али није остварио значајније резултате. На Балоаз Белџијум туру освојио је класификацију за најбољег младог возача, док је у генералном пласману завршио на петом мјесту. На националном првенству у вожњи на хронометар освојио је треће, а у друмској вожњи друго мјесто. У јулу је возио Тур де Франс по први пут. На хронометру на етапи 11 завршио је девети, док у наставку трке није остварио добре резултате и завршио је на 42. мјесту у генералном пласману и на петом у класификацији за најбољег младог возача. Након четири спринтерске етапе на Енеко туру, Димулен је на хронометру на петој етапи завршио други, четири секунде иза Силвана Шаванела, захваљујући чему је дошао на треће мјесто у генералном пласману. На шестој етапи Димулен је пао, али је у финишу етапе напао заједно са возачима Астане — што није могао да прати лидер трке, Ларс Бум. Димулен је дошао до четвртог мјеста на етапи, захваљујући чему је преузео лидерску мајицу, осам секунди испред Здењека Штибара. На посљедњој, седмој етапи, Штибар је напао на 10 km до циља; Димулен није могао да га прати и Штибар је освојио етапу 4 секунде испред Станарда, док је Димулен завршио 25 секунди иза и завршио трку на другом мјесту у генералном пласману. У финишу сезоне завршио је шести на трци Гран при де Валон, 14. на екипном хронометру на Свјетском првенству и 18. на Ђиро ди Ломбардији, посљедњој трци у сезони.
2014.
Сезону 2014. почео је на трци Рута дел Сол. Трка је кренула прологом дугим 7 km, који је Димулен завршио на другом мјесту, 7 секунди иза Алехандра Валвердеа. У наставку трке, Димулен није био конкурентан ни за етапну побједу ни за генерални пласман и завршио је трку на 39. мјесту. Након Шпаније, возио је трке у Италији; најуспјешнији је био на Страде Бјанкеу, гдје је освојио 12. мјесто. Прву побједу у сезони остварио је на трци Критеријум антарнасјонал, гдје је био најбољи на хронометру на другој етапи. На Арденским класицима није био успјешан; Амстел голд рејс завршио је на 20, Флеш Валон на 21. и Лијеж—Бастоњ—Лијеж на 65. мјесту. На трци Ронде ван Белгије (Тур де Белжик), Димулен је завршио други на хронометру, 16 секунди иза Тонија Мартина; преостале етапе су биле спринтерске и Димулен је завршио трку на другом мјесту, 16 секунди иза Мартина. Тур де Суис је почео хронометром, на којем је Димулен завршио други, шест секунди иза Мартина. Све наредне етапе до седме биле су равне, тако да је Димулен држао друго мјесто. На хронометру на седмој етапи, опет исти сценарио као на отварању: Димулен је завршио 22 секунде иза Мартина, који је тако повећао предност на 28 секунди. На посљедњој, деветој етапи, Димулен је изгубио времена у брдима и пао је на пето мјесто. Крајем јуна, по први пут је освојио национално првенство у вожњи на хронометар, након чега је возио Тур де Франс.
thumbnail|left|Димулен на Тур де Франсу 2014.