био је познати даимјо, ратник, генерал, самурај и политичар Сенгоку периодаNussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Ōmi" in познат и као један од три велика ујединитеља Јапана.Richard Holmes, The World Atlas of Warfare: Military Innovations that Changed the Course of History. Наставио је намере свог претходника Оде Нобунаге и допринео крају Сенгоку периода познато и као доба земље у рату. Период његове владавине се често назива Момојама период по имену Хидеошијевог замка. Након његове смрти наслеђује га син Хидејори кога ће касније поразити Токугава Ијејасу.
Хидејоши је остао упамћен као утицајан човек који је за време своје владавине забранио ношење оружја у јавности (осим самурајској класи), финансирао изградњу великог броја храмова, ратовао против Кореје и наредио погубљење одређеног броја хришћана што ће обележити даљи однос Јапана према хришћанству.
Младост мини|лево|Парк Накамура који се сматра местом Хидејошијевог рођења
Веома мало се зна о Хидејошијевој прошлости пре 1570, када је почео да се појављује у данас сачуваним списима и писмима. Писање његове аутобиографије започето је 1577. али и у њему се веома мало говори о његовој најранијој прошлости. Сматра се да је рођен у провинцији Овари, као део клана Ода (данашња Нагоја) у префектури Аичи. Био је део најниже класе становника, није био самурај, а отац му је био земљорадник и, у рату погођеном земљом, ашигару (пешадинац) по имену Јаемон (у неким изворима се наводи име Накамура Јаносуке).Симић, Н. Самураји: Одјеци ратничког сна. стр. 73. Због ниског рода није имао презиме, а као детету дато му је име Хијоши. Породица је била веома сиромашна, толико да се говорило да су пили само воду (чај је за њих, као основно пиће, био луксуз), а кад је отац врло рано умро, мајка се поново удала.
По легендама које се и данас преносе Хидејоши је послат у храм Комјоџи на студије, али је он одбио такав живот и отиснуо се у авантуру. Такав начин живота доводи га до статуса просјака и лопова, а већ са 12 година постаје члан разбојничке дружине коју преводи извесни Хаћисуге Короку и за кратко време постаје други човек банде. Ипак ту се није зауставио, па је врло брзо напустио дружину и ушао у самурајску службу. Под именом придружује се клану Имагава као слуга Мацушите Јукицунеа, а кад је сазнао да је Хидејоши из области Овари (позната по многим занатлијама), послао га је са одређеном сумом новца да му купи добар ратнички оклоп. Петнаестогодишњи Хидејоши одлучује да купљени оклоп присвоји за себе, па се након куповине опреме и оружја појављује испред Нобунагиног замка са молбом да га приме у редове. Његова молба је прихваћена и он постаје Нобунагин војник најнижег хијерархијског реда.
Служба под Нобунагом
Упознавање са Нобунагом мини|лево|200px|100 приказа месеца, цртеж број 7, од аутора Цукиоке Јошитошија приказује младог Хидејошија како води малу групу људи у нападу на замак на планини Инаба. За годину прикључења клану Оде Нобунаге узима се 1558. година када Хидејоши званично постаје ашигару у његовој војсци. Ипак главни задатак који је имао био је да буде чувар сандала, па је испред господаревих одаја морао да слаже сламнате сандале које су сви морали пре уласка да скину. По предању, приликом једног хладног дана Хидејоши је узео Нобунагине сандале, завукао испод кимона и угрејао их на грудима. По изласку господара вратио их је на место, а када је Нобунага приметио да су сандале топле и том приликом веома пријатне за ношење питао га је како је то постигао. Хидејоши је само показао своје груди и тиме одмах придобио симпатије Нобунаге, који га је наградио унапредивши га за личног пратиоца. Хидејоши касније све више напредује, па у биткама почиње да се доказује као ратник, правећи личне стратегије које су се показале успешним. Његово задужење било је и поправка оштећених замака као што је замак Кијосу и Суномата. Пошто је Сумоната била саграђена на непријатељској територији, добио је још додатну репутацију, а по легенди, приликом изградње утврђења пронашао је тајни улаз ка планини Кинка што је додатно утицало на исход борбе непријатељске војске која се том приликом предала.
Године 1561, Хидејоши се први пут жени усвојеном ћерком Асано Нагакуцуа под именом Нене.
Опсада Инабајама замка
Хидејоши је био успешан и као преговарач. Године 1564, успео је да убеди (већином подмићивањем) одређен број ратних господара провинције Мино да напусте клан Саито. Хидејоши је пришао самурајима Саито клана и убедио их да се потчине Нобунаги у које спада и главни стратег клана Такенака Шигехару.
Због тога је Нобунага релативно лако поразио непријатељску војску и то све заслугом Хидејошија који упркос свом ниском пореклу постаје један од главних Нобунагиниг генерала. У том тренутку Хидејоши мења име у Хашиба Хидејоши (羽柴 秀吉) а ново презиме записује уз помоћ два карактера које узима од двоје Нобунагиних челних људи, Ниве Нагахиде (丹羽 長秀) и Шибате Кацуие (柴田 勝家).
Битка на Анегави
Хидејоши је предводио трупе и током битке на Анегави (1570. године) у којој се Ода Нобунага први пут удружио са Токугавом Ијејасуом како би извршили напад на две тврђаве Азаи и Асакура клана. Учествовао је и у опсади Нагашиме 1573. године а након те кампање против поменутих кланова Хидејоши коначно постаје даимјо над три области у северном делу провинције Оми. Иако је у почетку био стациониран у Одани, Хидејоши прелази у Кунимото и преименује место у Нагахама (у част Нобунаге). Касније се опет сели у луку Имахама, на језеру Бива а одатле започиње изградњу Имахама замка како би уз помоћ ње лакше преузео контролу на оближњу фабрику ватреног оружја коју су кланови Азаи и Асакура подигли. Када је и то освојио, под његовом администрацијом производња овог оружја је нагло скочила што је касније помогло у даљим борбама.
Остало је забележено да је учествовао и у борби за Нагашино где је Нобунага послао Хидејошија у напад на Химеџи замак како би освојио регију Чугоку од Мори клана 1576. године.
Следеће године нашао се и у борбама за Теоригаву.
Успон ка владавини
Битка на Јамазаки и конфликт са Кацуије Након што је Ода Нобунага са сином изгубио живот у храму Хоноџи од стране Акечи Мицухидеа, 1582. године, Хидејоши је решио да освети свог владара па је прво успоставио мир са Мори кланом затим удружено напао и поразио Акечи клан у бици код Јамазакија.
Након састанка на Кијосу како би се одредио наследник Нобунаге, Хидејоши је одлучио да подржи Нобутадиног млађег сина Оду Хиденобуа против Ода Нобутаке кога је подржавао Шибата Кацује, тад главни генерал Одиног клана. Кад је придобио на своју страну старешине клана, Нива Нагахиде и Икеде Цунеокија, Хидејори је учврстио Хиденобуову позицију као и сопствени утицај у клану. Напетост је брзо ескалирала између Хидејошија и Кацуија, настаје раздор па је током следеће године Хидејоши морао да уништи другу страну у бици код Шизугатаке. На тај начин контрола над кланом Ода прешао је у потпуности у његове руке.
Изградња Осака замка
мини|десно|330px|Јапан око 1582. године Године 1583, Хидејоши је започео изградњу Осака замка који је изграђен на темељима претходно разрузшеног храма Хонганџи од стране Нобунаге. Замак ће касније постати последње упориште Тојотоми клана неколико година након Хидејошијеве смрти.
Битка за Комаки и Нагакуте
Нопбунагин други син, Ода Нобукацу, остао је у непријатељском расположењу према Хидејошију и прикључио се страни Токугаве Ијејасуа борећи се на његовој страни и бици за Коаки и Нагакуте. Битка је на крају прекинута иако су снаге Хидејошија претрпеле велики ударац па је битка завршена нерешено. Временом ће Хидејоши успоставити мир са Нобукацуом стављајући тачку на сукоб Токугаве и Хашиба кланова слањем своје млађе сестре Асаши но Кате и мајке као таоце. Као одговор на то Ијејасу пристаје да постане вазал и потчини се Хидејошију. Настаје кратак период мира.
На врхунцу моћи мини|Хидејошијев као (врста званичног потписа) мини|Писмо португалског намесника Хидејошију поводом сузбијања хришћанства.
Као и Нобунага пре њега, Хидејоши никад није добио титулу шогуна. Уместо тога успео је да организује да га усвоји Коное Сакихиса, један од утицајних дворјанина Фуџивара клана и на тај начин осигурао царске титуле у које између осталог спада и висока титула царског регента (кампакуа). Године 1586, Хидејоши коначно добија дозволу од царског двора да оснује нов клан под називом Тојотоми (уместо Фуџиваре). Гради раскошну палату Џуракудаи (1587) и у њој прима и гости актуелног цара Го-Јозеија.
Уједињење Јапана Након што је покорио провинцију Ки и освојио Шикоку од Чосокабе клана преузео је контролу и над провинцијом Ечу освојивши цело острво Кјушу. Године 1587, Хидејоши је забранио практиковање хришћанства као нове религије донете од стране португалских мисионара али пошто је трговао са Европљанима, одређени хрићани су се игнорисали.
Следећа одлука донета 1588, била је да се забрани земљорадницима и несамурајској класи да поседује оружје које је прикупљено, претопљено у употребљено у стварању велике статуе Буде (такозвани лов на мачеве). Оваква одлука утицала је на смањење побуна сељака и обезбедила стабилност у регионима под даимјоима.
Опсада Одаваре
Године 1590. остао је само још један клан који се није потчинио Хидејошијевој владавини и то Хоџо клан који је држао регију Канто. Након опсаде Одаваре елиминисан је последњи отпор и Хидејоши је званично са тим ујединио цео Јапан. Ова победа обележава крај Сенгоку периода, а после победе Хидејоши предаје девет провинција Хоџо клана Токугави Ијејасу у замени за верност што он то и прихвата.
Смрт Сен но Рикјуа У фебруару 1591, Хидејоши наређује Сен но Рикјуу да изврши самоубиство. Рикју је био слуга и мајстор чајне церемоније са великим утицајем на Хидејошија и претходно Нобунаге. Под покровитељством Хидејошија направио је значајне промене у култури и спремању чајне церемоније да су се и након његове смрти изграђивали објекти по узору на Рикјуеве предлоге.
Након Рикјуове смрти Хидејоши је са чајне церемоније своју пажњу пренео на позориште Но које је проучавао откако је постао царски регент. Током свог боравка у Нагоја замку (данашња Сага префектура на острву Кјушу) Хидејоши је запамтио све главне улоге од 10 представа које је затим изводио, приморавајући остале даимјое да га прате као друге улоге на представама. У једном тренутку изводио је и пред самим царем.Ichikawa, Danjūrō XII. Danjūrō no kabuki annai (團十郎の歌舞伎案内, "Danjūrō's Guide to Kabuki"). Tokyo: PHP Shinsho. (2008). стр. 139–140.
Слабљење клана Када је Хидејошијево тада једино дете Цурумасу, умро у септембру 1591. године у својој трећој години, стабилност Тојотомијевог клана након Хидејошијеве смрти је доведена у питање. Када је и његов полубрат Хиденага умро недуго потом, Хидејоши је именовао његовог нећака Хидецугуа као наследника, усвојивши га у јануару 1592. Одмах након тога Хидејоши се повлачи са позиције кампакуа и узима титулу таико (пензионисани регент) док Хидецугу постаје нови регент.
мини|Хоукокубјо, маузолејум Тојотоми Хидејошија, Кјото Хидејошијево здравље почело је нагло да опада али не и његови планови. Наследивши Нобунагину жељу да освоји Кину, организовао је инвазију на династију Минг али путем Кореје (тада Чосона) која се налази између две земље.
Хидејоши је био у контакту са Корејом још од 1587. тражећи да им уступи миран пролаз до Кине али будући да су они били савезници Кине тако нешто нису дозволили. У почетку су игнорисали захтеве а након тога су у априлу и јулу 1591. изричито забранили пролазак кроз њихову земљу. Забринутост је првенствено лежала у томе да би Кинези и Јапанци могли да се суоче на корејском тлу што би пољуљало безбедност целе земље. Због тога је Хидејоши наредио припреме за инвазију на Кореју.
Прва инвазија на Кореју