Рак грлића материце, карцином грлића материце, цервикални карцином је експанзивни (злоћудни) туморски процес ћелија грлића лоциран у доњем делу материце, који ако се правовремено не дијагностикује и лечи може бити смртоносан. Најчешћи облик овог тумора је карцином.
Са преко 1300 новооболелих и приближно 500 умрлих жена годишње, рак грлића материце је други водећи узрок оболевања и четврти узрок умирања од рака међу женском популацијом Србије.
Болест је проузрокована одређеним типовима гениталног хуманог папиломавируса (ХПВ), који се углавном преноси сексуалним контактом. ХПВ је доста распрострањен и лако се шири. Док већина заражених жена ХПВ-ом оздрави у периоду од 6 до 24 месеци, а најчешће није знала за инфекцију, код других жена (због имунодефицијенције њиховог имунског систем) повећан је ризик да ХПВ доведе до појаве рака грлића материце.
Анатомија Врат материце () је њен доњи, цилиндрични део који се наставља на труп материце (). Спољна страна цервикса (), која штрчи у лумен вагине, као и сама материца обложена је вишеслојним плочастим епителом, док је унутрашња страна цервикса () обложена једнослојним цилиндричним епителом.Junquiera LC. Osnove histologije. 10. izd. Zagreb: Školska knjiga; 2005.
Место, у којем вишеслојни плочасти епител егзоцервикса прелази у једнослојни цилиндрични епител ендоцервикса, носи назива сквамоколумнарна граница (СКГ). У зависности од тренутног хормонског статуса и животне доби, положај сквамоколумнарне границе се мења.Šimunić V. Ginekologija. 2. izd. Zagreb: Naklada Ljevak; 2001. У хормонски неактивним периодима (детињство и постменопауза) СКГ налази се дубље у цервикалном каналу, док је у хормонски активним периодима (новорођеначки период живота, пубертет, генеративни период живота, трудноћа и код жена које узимају оралне хормонске контрацептиве) СКГ померена ниже, ван цервикалног канала. Када је сквамоколумнарна граница померена ниже, једнослојни цилиндрични епител који је осетљивији, на утицај ниског пХ у вагини замењује се отпорнијим, метапластичне плочастим епителом. Зато се на егзоцервиксу могу уочити две сквамоколумнарне границе и зона преображаја: Прва која је оригинална или примарна СКГ у којој једнослојни цилиндрични епител прелази у оригинални вишеслојни плочасти епител пре процеса метаплазије, Друга или секундарна СКГ која је активна, и у којој једнослојни цилиндрични епител прелази у метаплазијом промењени плочасти епител. Зона преображаја је подручје између примарне и секундарне сквамоколумнарна границе (или трансформатциона зона)). Како је незрели метапластичне плочасти епител осетљив на деловање разних онкогених фактора цервикална интраепителна неоплазија (CIN) у највећем броју случајева почиње као жариште у зони преображаја. 600px|мини|центар|Анатомске структуре унутрашњих женских гениталија и положај цервикса (грлића) у материци
Епидемиологија мини|upright=1.3|Дистрибуција цервикалног карцинома на 100.000 у 2004.
</div> Глобална дистрибуција Рак грлића материце трећи је по учесталости малигни тумор у свету и са више од пола милиона нових случајева годишње, чини 8,8% свих случајева рака у жена. Већина случајева (око 80%) открива се у мање развијеним регионима света, где је просечна стандардизована стопа инциденције 17.7 на 100,000 жена, што је скоро двоструко више него у развијенијим регионима где она износи 9.1 на 100 000 жена.Ferlay J, Shin HR, Bray F, Forman D, Mathers C, Parkin DM.GLOBOCAN 2008, Cancer Incidence and Mortality Worldwide: IARC CancerBase No. 10 [Internet].Lyon, France: International Agency for Research on Cancer; 2010.World Health Organization, Department of Reproductive Health and Research and Department of Chronic Diseases and Health Promotion. Comprehensive cervical cancer control: A guide to essential practice, WHO publications, 2006
У складу са бројем оболелих жена највећи број смртних случајева од рака грлића материце дешава се у мање развијеним регионима, у којима је према узрасним-стандардизованим стопе смртности 2,8 пута виша (9,7 на 100.000) него у развијеним деловима света (2.7 на 100,000).Ferlay J, Bray F, Pisani P, Parkin DM, eds. Globocan 2002. Cancer Incidence, Mortality and Prevalence Worldwide (IARC Cancer Bases No. 5. version 2.0), Lyon, IARCPress, 2004). Србија Србија је 2002. године имала највећу инциденцију рака грлића материце (27,3 на 100.000) у Европи, у којој је инциденца 10,6 на 100.000 жена. Према последњим подацима Globocan-a, Србија је у првим деценијама 21. века на петом месту по инциденцији са 24,1 случаја на 100.000 жена), одмах иза Румуније, Македоније, Бугарске и Литваније.
После карцинома дојке, рак грлића материце је у Србији на другом месту свих новооткривених случајева канцера у жена. У Војводини он је заступљен у 7,2% а у централној Србији у 8,7% свих новооткривених случајева канцера у жена.
Морталитет Бројни истраживањима утврђено је да су лимфни чворовии једини значајан независтан фактор општег преживљавања.. Укупно 5-годишње преживљавање код пацијенткиња са негативним лимфним чворовима после радикалне хистеректомије и пелвичне лимфаденектомије је 90% . Пацијенткиње са позитивним лимфним чворовима мале карлице имају 5-годишње преживљавање 59,5%, као и повећан ризик за рецидив у малој карлици и / или удаљени рецидив.Pecorelli S, Beller U, Heintz PA, Benedet LJ, Creasman WT, Peterson F: The 25th FIGO Annual Report on the Results of Treatment in Gynecologic Cancer. Int J Gynaecol Obstet, 2003; 83 (Suppl 1): 1-229. Ризичне групе жена Жене које имају повишен ризик за настанак рака грлића материце су: Жене које су сексуалне активности започеле у раној младости (пре 16. године) Жене са бројним сексуалним партнерима инфекцију С обзиром да је ХПВ вирус толико распрострањен веома је тешко спречити ХПВ инфекцију, са бројним сексуалним партнерима јер су готово све одрасле особе имале ХПВ инфекцију некада у свом животу, осим уколико никада нису имале сексуалне односе или су имале сексуалне односе само са једном особом која такође није имала друге партнере у свом животу. Жене које ступају у односе са мушкарцем који има ХПВ инфекцију Код већине жена које су заражене ХПВ вирусом од сексуалних партнера, имуни систем ће у току 6-24 месеца створити антитела и савладати вирусну инфекцију. Међутим мали број жена ипак не успе да победи инфекцију и ове жене имају повећан ризик да касније у току живота оболе од рака на грлићу материце.
Употреба кондома веома је ефикасна заштита од других полних инфекција, али није толико сигурна заштита од ХПВ вируса. Објашњење за то је да се ХПВ може наћи и на кожи гениталија која није покривена кондомом, па се тако вирус може пренети сваким додиром коже са кожом. Жене које у анамнези имају сексуално преносивих болести или гениталне брадавице Пушачи или бивши пушачи. Велики број студија је испитивао утицај пушења на настанак абнормалности у ћелијама грлића материце и њихово погоршавање до рака. Показано је да пушачи имају нешто више од два пута већи ризик за настанак рака грлића материце у поређењу са женама које никада нису пушиле. Особе код којих постоји одсуство нормалног имуног одговора Рак грлића материце неће се развити уколико нема дуготрајне ХПВ инфекције, јер се имуни систем већине особа, избори против ХПВ инфекције у року од 24 месеца. Било шта што слаби имуни систем, као што је хемиотерапија или ХИВ инфекција, трансплантација жене које су имале трансплантацију органа или које су из различитих разлога примале имуносупресиве, може одложити или спречити елиминацију ХПВ и повећати ризик за настанак рака грлића материце. Дуготрајно узимање оралних контрацептива Жене које су раније лечене због CIN 2 i CIN 3 Жене које не одлазе редовно на контролне гинеколошке и друге прегледе Жене којима претходно није редовно рађен Папаниколау тест (ПАП тест)
Етиопатогеназа Цервикална интраепителна неоплазија (CIN)
Рак грлића материце у свом развојном процесу пролази кроз низ промена цервикалног епитела које носе назив цервикалне интраепителне неоплазије (CIN). У прошлости за ове промене коришћен је назив дисплазија/карцином ин ситу. После увођења Бетезда (Bethesda) цитолошке класификације, CIN промене се сврставају у једну од група сквамозних интраепителних лезија (SIL).
У складу са хистолошким изменама у епителу и дебљине захваћеног епитела, цервикална интраепителна неоплазија разврстана је у градуса 1, 2 и 3 (CIN 1, CIN 2 и CIN3 ). <center> Упоредни систем класификације премалигних промена грлића материце {| class="wikitable" |- ! ДисплазијаКарцином ин ситу!! CINЦервикалнаинтраепителнанеоплазија !! SILСквамознаинтраепителналезија !! Последице!!Хистолошки налаз |- |Нормални изглед сквамозног епителагрлића (цервикса) материце|||||| || 100px|
| Дисплазија лаког степена||<center> CIN 1 ||L-SIL (Low-grade SIL/SIL ниског степена)|||| 100px|
| Дисплазија средњег степена||<center> CIN 2 || H-SIL (High-grade SIL/SIL високог степена)||Претходи већини инвазивнихформи планоцелуларног карцинома|| 100px| |- | Дисплазија тешког степена||<center> CIN 3 || H-SIL (High-grade SIL/SIL високог степена)||Претходи већини инвазивнихформи планоцелуларног карцинома|| 100px| |- | Карцином ин ситу|| CIN 3 || H-SIL (High-grade SIL/SIL високог степена)||Претходи већини инвазивнихформи планоцелуларног карцинома|| 100п| |} У малобројним популационим епидемиолошким студијама о цервикалним интраепителним неоплазијама (CIN 1—3), наводи се да су, за све степене дисплазије, стандардизоване стопе инциденције 195 на 100.000 жена а 38 на 100.000 за жене са најтежим обликом, CIN 3 (карциномом in situ). 800px|мини|центар|Приказ прогресије хистолошких промена у грлићу материце за коју је код најтежих форми интраепителијална неоплазије у инвазивни карцином потребно је 3 до 10 година. У неких болесница овај латентни период је толико дуг да можда до инвазије, у току живота, неће ни доћи. Са друге стране, у неких болесница ток болести је веома брз и може бити мерен месецима
Хистопатолошка класификација малигних тумора грлића материце Светска здравствена организација дефинисала је три категорије епителијалних тумора грлића материце: сквамозне, гландуларне (аденокарцином) и остале епителијалне туморе укључујући неуроендокрине туморе и недиферентован карцином. Хистопатолошка класификација СЗО 2004 која се примењује за одређивање хистолошког типа малигних тумора грлића материце.2012, Cancer Incidence, Mortality and Prevalence Worldwide in 2012. International Agency for Research for Cancer; 2012. Хистолошки тип Хистолошки подтип Варијанта подтипа Епидемиологија Сквамоцелуларни карцином кератинизујући некератинизујући папиларни верукозни кондиломатозни сличан лимфоепителиому сквамо-транзициони 70‒80% свих случајева, Аденокарцином муцинозни ендометриоидни светлих ћелија (Clearcell) серозни мезонефрични аденокарцином Муцинозни ендоцервикални интестинални карцином прстенастих ћелија минималне девијације вилогландуларни 10‒15% свих случајева Остали епителни тумори аденосквамозни карцином карцином стакластих ћелија аденоид цистични аденоид базални неуроендокрини недиферентовани Неуроендокрини карциноид атипични карциноид ситно-ћелијски карцином неуроендокрини карцином великих ћелија Остали епителни тумори аденосквамозни карцином карцином стакластих ћелија аденоид цистични аденоид базални неуроендокрини недиферентовани Неуроендокрини карциноид атипични карциноид ситно-ћелијски карцином неуроендокрини карцином великих ћелија Мезенхимни тумори и туморима слична стања леиомиосарком ендометриоидни стромални сарком ниског степена недиферентовани ендоцервикални карцином ботриоидни сарком остали мезенхимни тумори Мешани епителијални и мезенхимни тумори карциносарком аденосарком Wilmsov тумор Меланоцитични тумори Малигни меланом Разни тумори Тумори герминативних ћелија (Yolk sac tumor) Лимфоидни и хематопоетски тумори Малигни лимфом Леукемија Секундарни тумори
Етиологија