Украјинци у Републици Српској

Украјинци у Републици Српској () су грађани украјинског поријекла и украјинске етничке припадности који живе и раде на територији Републике Српске. Украјинци представљају најбројнију националну мањину на територији Републике Српске. Њихова историја на овим просторима траје од доласка аустроугарске окупационе власти 1878. године, када прве украјинске породице из источне Галиције, данашње Украјине насељавају подручја прњаворске, лакташке, челиначке, дервентске и сусједних општина. Са собом су донијели своју културу, обичаје, традицију и језик који су се и данас задржали у Српској. Данас је присуство украјинске националне мањине најпримјетније на територији општине Прњавор, гдје у насељеном мјесту Насеобина Хрваћани, од укупног броја становништва, Украјинци чине већину. Поред овог насеља Украјинци су већинско становништво у челиначком насељеном мјесту Дубрава Нова и лакташком насељу Деветина. Највећи број Украјинаца у Српској је гркокатоличке вјероисповијести, док је веома мали број православаца. Саборни храм гркокатоличких вјерника је храм Христа Царја у Бањој Луци.

Већи број припадника украјинског народа се током Одбрамбено-отаџбинског рата борио у редовима Војске Републике Српске. Неки од ових Украјинаца су били из Републике Српске, док је одређен број дошао из Украјине. Украјинци из приједорске регије су током Одбрамбено-отаџбинског рата активно учествовали у одбрани Републике Српске. Борили су се у саставу већег броја јединица 1. крајишког корпуса, док је одређен број њих положио животе у одбрани Републике Српске.

Трнопоље је средиште украјинске културе у Српској. Ту живи и највише припадника ове националне мањине, око три стотине. У основној школи, учи се факултативно и украјински језик. Од свих националних мањина у Републици Српској, Украјинци су се највише интегрисали у друштво иако су и даље чувари свог идентитета. Матерњи језик углавном знају сви Украјинци, јер се говори у породици, цркви и удружењима који раде на очувању идентитета. Највећа симболика овог насељеног мјеста које представља средиште украјинског народа у Српској, јесте његов назив. Назив насељеног мјеста Трнопоље, настао је након доласка Украјинаца на ове просторе. Град из ког су дошли се зове Тернопољ, и налази се у Тернопољској области на територији западне Украјине.

Украјинци су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Вијећу народа Републике Српске, Савјету националних мањина и Савезу националних мањина. Делегати из Вијећа народа се распоређују у радна тијела, Савјет националних мањина бира предсједника, потпредсједника и секретара, док Савез националних мањина бира предсједника, потпредсједника и Координационо тијело, које 2016. године замјењује Управни одбор. Украјинци су учествовали у оснивању Савеза националних мањина, а до сада су имали делегате у два сазива Вијећа народа, три пута су обнашали дужност предсједника Савеза националних мањина, док мјесто предсједника Савјета националних мањина до сада нису обнашали.

Историјат мини|десно|300п|Украјинци у околини Прњавора 1890. године мини|десно|300п|Украјинска гркокатоличка црква у Деветини 1939. године Украјинци представљају веома бројну националну мањину у Српској. Украјинци који живе у Српској данас су углавном насељени на подручју Бање Луке, Прњавора, Козарца, Трнопоља, Дервенте, Лакташа, Градишке и Српца. У крајеве данашње Српске долазе крајем 19. и почетком 20. вијека из Источне Галиције, данашње Украјине. У периоду након потписивања Берлинског конгреса, а аустроугарске окупације ових простора почиње пресељење Украјинаца на просторе данашње Српске. То пресељење одвијало се у три велика таласа све до почетка Другог свјетског рата.

Главни административни центар украјинске колонизације био је Прњавор, који је касније постао центар окупљања расељених породица. Досељавање у Општину Прњавор је почело 1890. године, а масовније око 1900. године. То су били Украјинци из Галиције, претежно из општина Тлумач, Броди, Тернопиљ, Рогатин, Бучач и Рава Руска. Неколико породица стигло је из Карпатске Рутеније. Бања Лука као културни, образовни и привредни центар, већ од 1900. године постаје значајно средиште Украјинаца учесталим досељавањем из других колонија.

Украјинци се на ове просторе пресељавају из западних крајева данашње Украјине, тачније покрајине Халичина (), која се у српском језику преводи као Галиција па одатле и назив Галцијани за новопридошле становнике. Централно мјесто пресељења било је село под називом Насеобина Лишња, Котар Прњавор данашња Општина Прњавор. Котар Прњавор пописом из 1921. године има нешто више од 48.000 становника, од тога више од 17.000 припадника националних мањина: Пољака, Украјинаца, Италијана, Мађара, Руса, Јевреја, Словака, Турака, Рома, Румуна, и тада па до данас с правом носи назив Мала Европа или Европа у малом. Из Насеобине Лишња Украјинци се селе у Бању Луку, Прњавор, Србац, Лакташе, Стару Дубраву, Козарац код Приједора и Градишку.

Дневне новине „Време” у чланку из 15. јануара 1939. доносе причу о украјинском селу Деветина у прњаворском срезу гдје се говори о животу Украјинаца и градњи школе и цркве. Управо током 1939. године Украјинци су у селу Деветина подигли своју основну школу и гркокатоличку цркву. Даље се наводи да овдашњи Украјинци у свом селу поред ових објеката имају читаоницу и мјешовити хор. Бавећи се у највећој мјери пољопривредом, Украјинци су у Деветини основали и Сељачку кредитну и привредну задругу којом руководи одбор у сарадњи са локалним парохом. У чланку се поред овога наводи да досељени Украјинци попут осталих крајинских досељеника живе миран живот у изузетно добрим односима са старосједиоцима.

Уочи Другог свјетског рата у данашњој Босни и Херцеговини је било око 12.000 Украјинаца. Претпоставља се да је број Украјинаца у односу на 1991, када их је било око 7.500 преполовљен, те да их данас има свега 3 хиљаде. У Деветини (украјинско село у општини Лакташи) радила је украјинска школа „Тарас Шевченко”. У близини цркве у Прњавору, 1990. године отворен је и највећи центар Украјинаца у тадашњој БиХ.

Поводом обиљежавања стоте годишњице украјинског просветитељства на овим просторима у Насеобини Лишња 2008. године је подигнут споменик првој украјинској читаоници и школи на Балкану. Украјинци су вјерни чувари украјинског идентитета у многим сегментима. Украјински језик углавном знају сви Украјинци и он се говори у породици, цркви и у украјинским удружењима које раде на чувању идентитета. У Деветини, селу близу Лакташа, сачуване су прве украјинске куће покривене сламом. Оне се чувају као дио историјске баштине. Украјинска ношња присутна је у свакој фамилији подједнако као и Кобзар, најпознатија збирка поезије најпревођенијег украјинског пјесника Тараса Шевченка. Занимљиво је да су очувању свог културног идентитета допринијели сами Украјинци јер су везе с матицом до скоро биле ријетке, готово нису ни постојале. Породица, Црква и удружења – културно умјетничка друштва, поред вјерске, одиграли су и друштвену улогу, посебно код младих код којих је изражен украјински идентитет. Вјерски обреди се обављају на украјинском језику. Црква и удружења су та која их окупља и организује разна дружења гдје се изводе познате украјинске игре и пјесме. Брине се и о информативној дјелатности те се добављају штампа и литература на украјинском језику како матерњи језик не би пао у заборав, а повремено се штампају гласила Украјинаца са ових простора. Према црквеним подацима Украјинци су се престали досељавати око 1935. године на просторе Српске.

У Поткозарском региону Републике Српске, највећи број Украјинаца живи у селу Трнопоље код Приједора. По свијету је расељено 20 милиона Украјинаца, а у Републици Српској живи око 3.000 припадника ове националне мањине, у десет парохија. У приједорском Трнопољу живи 350 Украјинаца.

Религија

десно|250п|мини|Украјинска гркокатоличка црква Христа Царја у Бањој Луци

Украјинци у матичној земљи, као и широм свијета су православне вјероисповијести, док је мали број гркокатолика. Украјинци у Републици Српској, било гркокатолици или православци прослављају све празнике који у њиховој религији и традицији имају велики значај. Посебно мјесто заузимају Божић и Васкрс. Украјинци специфично славе Васкрс. Припремају се великим предваскршњим постом који је карактеристичан за њихов народ. За прославу празника послије литургије благосиљају васкршња јела која су типична само за Украјинце. Украјинци традиционално у великом броју прослављају Никољдан, док Божић прослављају 7. јануара. У Српској постоји већи број објеката у којима своје вјерске обреде врше припадници украјинског народа. Украјинци су веома побожни, тако да претежно насељавају мјеста близу својих вјерских објеката.

Гркокатолици Украјинци у Републици Српској су већином гркокатолици, процентуално њих 98%, док их је свега 2% православне вјероисповијести који су смјештени у Хрваћанима. Прва гркокатоличка парохија основана је у Прњавору 1897, а црква је изграђена 1912. године. Затим су почеле да се оснивају парохије у Деветини 1900, Старој Дубрави 1906, Дервенти 1907, Бањој Луци и Козарцу 1910. године.

Током јуна мјесеца 2012. године у службеној посјети Српској, боравио је владика Јосиф Милиан из Украјинске гркокатоличке цркве, помоћник Кијевске архиепископије.

У Српској постоји већи број вјерских објеката гркокатолика, док се централна катедрална црква Христа Царја налази у Бањој Луци, при парохији Христа Царја формираној 1917. године. Ова црква је сједиште парохије, a u народу је позната као плава црква и спада у ред најљепших вјерских објеката у Бањој Луци. Посебно мјесто на мапи украјинских гркокатоличких вјерских објеката заузима Црква Успенија Пресвете Богородице у Деветини која је данас за Украјинце најважније духовно средиште и главно ходочасничко мјесто за све Украјинце бивше Југославије Црква Пресвете Еухаристије у Трнопољу представља саборни храм Босанскохерцеговачког викаријата Крижевачке епархије. Прва украјинска гркокатоличка црква на Балкану је изграђена у Прњавору 1910. године.

Украјинска гркокатоличка црква тренутно на територији Српске има десет парохија са 19 храмова и капела. Ових десет парохија улазе у састав Гркокатоличког викаријата у Босни и Херцеговини у којем дјелује седам свештеника. На територији Викаријата дјелују и монахиње Василијанке и Служебнице, а босанскохерцеговачки Викаријат је у саставу Крижевачке епархије која у себи окупља вјернике гркокатолике Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине. Крижевачка епархија Гркокатоличкe црквe у Хрватској, Словенији, Босни и Херцеговини и Србији се састоји од неколико црквених управних тијела, од којих је један Босанскохерцеговачки викаријат са сједиштем у Трнопољу, под чију јурисдикцију улазе све гркокатоличке парохије у Републици Српској.

Гркокатолички Украјинци, своје вјерске обреде обављају у:

Украјинској гркокатоличкој цркви Христа Царја, у Бања Луци, Цркви Пресвете Еухаристије у Трнопољу, Цркви Преображења Господњег у Прњавору, Капели Светог Јована Богослова у Брезику, Капели Светих апостола Кирила и Методија у Бошковићима, Цркви Светог Великомученика Димитрија у Гајеви, Цркви Христа Царја у Детлаку, Цркви Успенија Пресвете Богородице у Деветини, Црква Рождества Пресвете Богородице у Јаблану, Цркви Покрова Пресвете Богородице у Хрваћанима 1, Капели Покрова Пресвете Богородице у Марићки, Капели покрова Пресвете Богородице у Доњим Срђевићима, Цркви успења Пресвете Богородице у Селишту, Цркви Светог Арханђела Михаила у Старој Дубрави, Цркви Светог свештеномученика Јосафата у Церовљанима, Цркви Светих Апостола Петра и Павла у Лишњи, Цркви Рожденства Пресвете Богородице у Брђанима, Цркви Светог Пророка Илије у Ресавцу, Цркви Успенија Пресвете Богородице у Дервенти.

Православци