десно|150п|Грб СФР Југославије, од 1963. до 1992. године Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), деловање Савеза комуниста Југославије (СКЈ), као и општа политичка, друштвена и културна дешавања која су се догодила у току 1981. године.

Догађаји Јануар 1. јануар У Београду, у Дому омладине одржана музичка манифестација „Поздрав из Загреба“, на којој су се београдској публици представљали загребачки рок састави, међу којима су били — Прљаво казалиште, Филм, Хаустор и др. (манифестација „Поздрав из Београда“ одржана је 16. фебруара у Загребу).

13. јануар У Београду отпуштено седморо професора Филозофског факултета — Михаило Марковић, Љубомир Тадић, Миладин Животић, Загорка Голубовић, Драгољуб Мићуновић, Светозар Стојановић и Небојша Попов. Они су још јануара 1975, одлуком Скупштине СР Србије, искључени из наставног колектива и „стављени на располагање“, чиме им је било онемогућено предавање. Убрзо после отпуштања са Београдског универзитета, они су запослени у Центру за филозофију и друштвену теорију при Институту друштвених наука (данас Институт за филозофију и друштвену теорију).

19. јануар У Београду умро Вукић Мићовић (1896—1981), хемичар, професор и декан (1949—52) Природно-математичког факултета у Београду, ректор (1952—54) Београдског универзитета и члан Српске академије наука и уметности (САНУ).

25. јануар У посети Народној Социјалистичкој Републици Албанији боравила делегација Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово, коју је предводио потпредседник Покрајинског Извршног већа Риза Сапунџију. У посети је боравила и делегација Академија наука и уметности Косова, а током разговора са званичницима Албаније договорен је висок ниво културне сарадње између Косова и Албаније, који је прекинут након немира на Косову, у марту и априлу.

Фебруар 1. фебруар Међународни монетарни фонд (ММФ) одобрио СФР Југославији стенд-бај кредит од 2,2 милијарде долара у три годишње рате, намењен превазилажењу економских проблема.

16. фебруар У Загребу одржана музичка манифестација „Поздрав из Београда“ на којој су се загребачкој публици представљали београдски рок састави, међу којима су били — Рибља чорба, Пилоти, Рок машина и др. (манифестација „Поздрав из Загреба“ одржана је 1. јануара у Београду).

17. фебруар У Загребу, од 17. до 20. фебруара, пред Окружним судом одржано суђење историчару и бившем генерал-мајору ЈНА Фрањи Туђману. Због интервјуа шведској и немачкој телевизији, као и француском радију, у којима је „критиковао и неистинито приказао друштвено-политичке прилике у земљи“, као и „положај хрватског народа“, осуђен је на три године затвора. Туђман је 1972. због сличних дела осуђен на две године затвора, али је после одлежаних девет месеци пуштен. Затворску казну од три године из 1981. није одлежао до краја јер је у фебруару 1983, због лошег здравља пуштен на лечење. Маја 1984. вратио се на издржавање казне, али је септембра исте године поново пуштен на лечење, да би касније био ослобођен даљег служења казне.

26. фебруар У Београду одржана 17 седница Централног комитета Савеза комуниста Југославије (ЦК СКЈ) на коме се расправљало о питањима одбране.

Март 200px|мини|Споменик „Револуцији“ у Приштини 11. март У Приштини, у мензи Студентског центра дошло до незадовољства студената Приштинског универзитета, који су претворени у демонстрације. После разбијања студентске мензе, група студената-демонстраната, њих око 200 се Улицом маршала Тита упутила према центру града и згради Покрајинског комитета Савеза комуниста Косова, где су протестовали извикујући пароле „социјалног садржаја“. Током протеста у студентском центру се окупило 1.500 студената, који су насели на лажну вест да су „студенти који су протестовали испред зграде Покрајинског комитета нападнути од милиције и ухапшени“ и кренули њима у помоћ. Код зграде Албанолошког института, сукобили су се са припадницима милиције, који су потом блокирали круг Студентског центра и онемогућили излазак нових демонстраната на улицу. Ово је изазвало револт других студената, па се у кругу студентског центра окупило око 4.000 студената који су уз логорске ватре певали националистичке песме и клицали албанском председнику Енверу Хоџи. Око 2 часа после поноћи, припадници милиције су уз помоћ сузавца успели да растерају студенте и смире ситуацију. Током демонстрација, у сукобу са студентима-демонстрантима рањено је 26 припадника милиције.

12. март У Приштини одржана заједничка седница Председништва Покрајинског комитета Савеза комуниста Косова и Председништва Социјалистичке Аутономне Покрајине Косова, на којој је расправљано о студентским демонстрацијама. Иако је неколико учесника седнице отворено говорило о националистичком и непријатељском карактеру демонстрација, на иницијативу председника Председништва ПК СК Косова Махмута Бакалија и председника Председништва САП Косова Џавида Ниманија, демонстрација су оцењене као „социјални немири“. Оваква оцена партијског и државног руководства Косова онемогућила је припаднике милиције да ухапсе око 100 лица, који су били индентификовани као организатори демонстрација.

16. март У манастиру Пећка патријаршија, код Пећи избио пожар у конаку манастира, у коме је у тренутку пожара спавало 30 људи. Пожар је подметнут на три места у поткровљу, на растојању од по 10 метара. Иако је изгорео цео конак, жртава није било.

25. март У Призрену избиле мање демонстрације које је предводило око тридесетак ученика и студената албанске националности. Они су најпре демонстрирали у заједничком дворишту Више педагошке школе и Педагошке академије, а потом у дворишту гимназије и медицинске школе, у нади да ће им се придружити неко од ученика. Брзом интервенцијом припадника милиције, демонстрације су разбијене.

26. март У Приштини, у Студентском центру, група студената албанске националности блокирала улазе у сва три студентска дома и на тај начин онемогућила улазак/излазак осталих студената, приморавајући их да се одазову на заказани збор. За то време група студената водила је разговоре са представницима града и Универзитета, око побољшања услова живота студената. Када је студентска делегација иступила са отвореним политичким захтевима, разговори су прекинути, а студенти-демонстранти њих око 400 изашло је на улицу. Пошто је тог дана у Приштину стизала Штафета младости, демонстранти су хтели да продру у центар града и онемогуће њен долазак. Брзом и ефикасном акцијом милиције, демонстранти су онемогућени у овој намери. У сукобима су повређена 32 демонстранта и 16 милиционера, док је 49 демонстраната ухапшено. У Приштину стигла Штафета младости, коју је у центру града дочекало око 40.000 грађана Приштине и околине. Штафета је преноћила у Омладинском дому „Боро и Рамиз“, а сутрадан је свечано испраћена.

27. март У Приштини одржана седница Комитета за општенародну одбрану и друштвену самозаштиту САП Косова, на којој су разматрани протекли догађаји и на којој су демонстрације од 26. марта означене као „националистичке“ и „непријатељске“. Излагање Аслана Фазлије, које је објављено у штампи било је прва информација широј јавности о демонстрацијама.

30. март Део студената албанске националности, ступио у бојкотовање наставе на Економском, Правном и Природноматематичком факултету Универзитета у Приштини, због хапшења студената у демонстрацијама од 26. марта.

31. март Савезни завод за статистику објавио резултате пописа становништва у СФРЈ према коме је у Југославији живело 22.424.711 становника, од чега у СР Босни и Херцеговини — 4.124.256 (18.4%), СР Македонији — 1.909.136 (8.5%), СР Словенији — 1.891.864 (8.4%), СР Србији (са покрајинама) — 9.313.676 (41.5%), СР Хрватској — 4.601.469( (20,5%) и СР Црној Гори — 584.310 (2,6%). У Обилићу, код Приштине избиле демонстрације. Најпре су ученици Средњошколског центра, предвођени наставницима, изашли на улице узвикујући сепаратистичке пароле, а потом им се придружила и једна група радника.

Април 1. април У Подујеву се око 200 ученика Средњошколског центра албанске националности одлучило на бојкотовање наставе. После неколико сати убеђивања да се врате на наставу, група ученика се упутила ка центру Подујева, где су узвикивали непријатељске пароле и каменовали излоге продавница. Око 13 часова демонстранти су растерани акцијом милиције, али пошто су припадници милиције били малобројни, после извесног времена демонстранти су се поново окупили у центру града. Када је милицији стигло појачање, демонстрације су разбијене а у току ове акције - повређен је један милиционер и неколико демонстраната, од чега тројица теже. 250px|мини|Хотел „Гранд“ у Приштини У Приштини, на вест о разбијању демонстрација у Подујеву, у Студентском центру почео да се окупља велики број студената албанске националности. Почетак протеста био је у Пољопривредној и Економској школи одакле је стотињак ученика, којима се придружио и један број студената Пољопривредног факултета кренуо према центру града, успут узвикујући „Косово република“. Ови демонстранти су били растерани у при првом сусрету са милицијом, али им се касније придружио и један број радника са оближњих грађевина. Број демонстраната се стално повећавао, тако да се између хотела „Божур“ и „Гранд“ окупило око четири хиљаде људи. Како су се приближавали згради Покрајинског комитета демонстранти су почели да разбијају излоге радњи (поготово оних из Београда и других градова Србије) и преврћу аутомобиле. Када су сукобили са припадницима милиције, организатори демонстрација су на чело демонстрација као својеврсни „штит“ истурили децу од 7 до 12 година, као и неколико Титових слика. Пуна три сата демонстранти су узвикивали непријатељске пароле — „Живео Адем Демаћи“, „Хоћемо републику“, „Косово република“ и др. Потом су се демонстранти упутили на неколико главних пунктова — зграде Покрајинског комитета, Председништва и Извршног већа, радија, телевизије, редакције „Рилиндје“ и др. Припадници милиције су тада, успели да растерају демонстранте. Иако милиционери нису користили ватрено оружје, двојица демонстраната су била убијена (каснија истрага није успела да утврди одакле је пуцано). Један група демонстраната, предвођена Руждијем Хајдинијем кренула је према Подујеву, успут пресрећући власнике возила и камиона. Овој групи се придружила и група из села Бесије, која је била наоружана са оружјем опљачканим из једног милицијског камиона. Пред поноћ јединице Југословенске народне армије су изашле на улице Приштине и не наилазећи на било какав отпор преузеле заштиту јавних зграда и других објеката. То је исто учињено и у Подујеву и Урошевцу, где је током дана такође било демонстрација и сукоба са припадницима милиције.

2. април У Приштини од раних јутарњих часова настављене демонстрације. Најпре су се испред аутобуске станице окупили радници албанске националности грађевинских предузећа „Рамиз Садику“ и „Косово“. Они су се потом упутили ка центру града, где су им се придружили радници још неколико предузећа, као у ученици и студенти. Да би психолошки утицао на демонстранте, Комитет за општенародну одбрану је издао наредбу да кроз град прођу тенкови. Ово је додатно изазвало демонстранте који на све начине покушавају да се домогну центра града. Ка Приштини се упућују демонстранти из Подујева и Обилића, али се на путу сукобљавају са припадницима милиције. Демонстранти из Обилића успевају да пробију блокаду и дођу до Приштине. Најжешћи сукоби милиције и демонстраната одвијају се између зграде Окружног суда и зграде Скупштине општине Приштина. Потом им се придружују и демонстранти из Подујева и покушавају да се пробију до зграде Извршног већа. Око 20 часова успешном акцијом припадника милиције разбијене су три велике групе демонстраната, али у другим деловима града опстају мање групе демонстраната.