Република Езо () била је краткотрајна држава основана 1869. од стране свргнуте владе Токугава шогуната. Обухватала је територију острва Хокаидо и део Курилског архипелага.
Историјат Након пораза снага Токугава шогуната у Бошин рату (1869) током периода Меиџи обнове, део бивше шогунове морнацице, вођене од стране адмирала Еномото Такеакија, пребегао је на северно острво Езо (стари назив за острво Хокаидо), заједно са неколико хиљада војника и француских војних саветника. У свом последњем покушају да очува традицију самураја Еномото пише молбу царском двору да дозволи да се Хокаидо изузме од нових промена али бива одбијен.
Оснивање републике и војна организација мини|200px|left|Скупштинске просторије републике Езо, унутар замка Горјокаку. У јануару, 1869. основана је независна република Езо, са организацијом владе заснованом на систему САД где је Еномото изгласан међу самурајима као први председник државе (тз. „сосаи). Ови избори се сматрају првим изборима у Јапану будући да је држава још увек била под стегама феудалне владавине где је воља ратног вође, шогуна била неоповргљива, а након тога почеле су и припреме за међународно признање од других држава.
Новчани фонд којим је располагала износила је 180.000 јапанских рјо златника које је Еномото придобио из замка у Осаки, пратећи шогуна током његовог пребега након Тоба-Фушими битке, ране 1868. године.
Током зиме 1868—1869. године, одамбрене снаге стациониране дуж јужне су знатно побољшање, поготово око замка Горјокаку. Трупе су биле организоване под заједничком командом Француско-Јапанских команданата, где су трупе биле подељене у четири бригаде над којом би командовао један од француских официра а свака од бригада била је подељена на две полу-бригаде свака под једним јапанским наредником.
Пораз од царске војске Царским трупама није одговарало да се на северном Јапанском острву оформи засебна држава већ су хтели да Јапан остане у целини па се у априлу 1869. снага од 7000 војника шаље у Хокаидо. Царске снаге су брзо напредовале, победивши у борби у Хакодатеу (главном граду републике Езо) где су окружили замак Горјокаку. Еномото, као председник и представник државе, предаје се 26. јуна 1869. снагама области Сацума и њеном команданту Куроди Кијотаки. Остало је забележено да је Курода био веома импресиониран посвећености Еномота у борби до те мере да је помогао да му се после суђења поштеди живот. Исте године, острво добија нови назив Хокаидо што би у грубом преводу значило „област северног мора“.
Након републике мини|200px|left|Битка за луку Хакодате у мају 1869. У позадини су бојни бродови Касуга и Котецу. мини|200px|left|Француски војни саветници и јапанске војне вође.
Државна влада200px Вође републике Езо са председником Еномото Такеакијем (напред десно).ПредседникЕномото ТакеакиПотпредседникМацудаира ТароМинистар за морнарицуАраи ИкуносукеМинистар војскеОтори КеисукеАсистент министра војскеХиџиката ТошизоХакодате магистратНагаи ЈаојукиАсистент Хакодате магистратаНакаџима СабуросукеЕсаши магистратМацуока ШироџироАсистент Есаши магистратаКосуги МасаношинМацумате магистратХитоми КацутароМинистар за амелиорацијуСава ТарозаемонМинистар финансијаЕномото МичиакиМинистар финансијаКавамура РокушироКомандант морнарицеКога ГенгоКомандант копнене војскеФуруја СакузаемонЗваничник за војно-правна питањаТакенака ШигекатаЗваничник за војно-правна питањаИмаи Нобуо
Мада каснији историјски текстови напомињу да је тек у марту 1869. Еномото званично прихватио владавину цара, царска воља се републици Езо никада није доводила у питање што је доказано поруком Еномотоа царској влади при доласку у Хакодате:
Из ове Емотове перспективе, напори да се успостави засебна влада у Хокаиду није била само због породице Токугава већ и због одбране која би републике Езо уступила у обрани целе земље, будући да је због западних освајања азијских земаља и претварања држава у колоније, то била главна брига Јапанског народа. Савремени историјски истраживачи забележили су да се острво Езо вековима није сматрало делом централне државе, већ неким засебним делом земље па се оснивање државе Езо није могло описати као сепаратизам у буквалном смислу те речи већ као политичко-социјални ентитет који је касније најнормалније прикључен Јапанској држави.
Еномото је одслужио кратку затворску казну и након пуштања 1872. године добија посао као владин службеник у Хокаиду. Касније постаје амбасадор у Русији а током живота држаће и неколико министарских позиција у меиџи влади.
Референце
Литература
Ballard C.B., Vice-Admiral G.A. The Influence of the Sea on the Political History of Japan. London: John Murray, 1921. Black, John R. Young Japan: Yokohama and Yedo, Vol. II. London: Trubner & Co., 1881.
Onodera Eikō, Boshin Nanboku Senso to Tohoku Seiken. Sendai: Kita no Sha, 2004. Sims, Richard. French Policy towards the Bakufu and Meiji Japan 1854-1895, Richmond: Japan Library, 1998. Suzuki, Tessa Morris. Re-Inventing Japan: Time Space Nation''. New York: M.E. Sharpe, 1998. Trans. Sir Ernest Satow. Wilmington, Del., Scholarly Resources,
Спољашње везе
Република Езо, сепаратизам или не?
Категорија:Бивше државе Азије Категорија:Историја Јапана