Папа Стефан V (латински: Stephanus V; умро 14. септембра 891) је био 110. папа од септембра 885. године до своје смрти"Pope Stephen (V) VI". Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. 1913..
Детињство и младост Стефан је рођен у Риму који је тада био део Папске државе. Отац Хадријан припадао је римској аристократији. Стефан је образовање стекао код Захарија, папског библиотекара. Пре ступања на папску столицу, Стефан је био кардинал манастира Кватро КоронатиIlaria Bonaccorsi, Stefano V nell'Enciclopedia dei Papi, Treccani, 2000. URL consultato il 2/1/2015.. На то место поставио га је папа Марин I.
Понтификат Након смрти свога претходника, папе Хадријана III, Стефан је септембра 885. године освећен за папуClaudio Rendina, I Papi. Storia e segreti, Ariccia, Newton&Compton Editori. (2005). pp. 296.. Није се чекала потврда каролиншког цара Карла ДебелогCfr. Adriano III. Током Стефановог понтификата, Папску државу погодила је глад изазвана сушом и најездом скакаваца. Папски трезор остао је празан те се Стефан морао користити богатством свога оца како би помагао сиромашнима, откупљивао заробљенике и поправљао цркве.
Стефан је усвојио Гаја III од Сполета и крунисао га је за цара 891. годинеTommaso Di Carpegna Falconier, Guido di Spoleto in Dizionario Biografico degli Italiani, vol. 61, Treccani, URL consultato il 2/1/2015. Луја III Слепог поставио је за краља Провансе. Са Византијским царством био је у добрим односима. Од цара Лава VI тражио је помоћ за борбу против Сарацена на мору. Византинци су се одазвали позиву и у периоду од 885. до 886. године преотели Сараценима јужну ИталијуGreville Stewart Parker Freeman-Grenville; Stuart Christopher Munro-Hay. Islam: An Illustrated History. Bloomsbury Publishing USA. 2006. . Византинци су се одазвали позиву и у периоду од 885. до 886. године преотели Сараценима јужну Италију.
Папа Стефан је умро 14. септембра 891. године. Сахрањен је у Базилици Светог Петра у данашњем ВатикануC. Rendina, I Papi. pp. 298.. Наследио га је папа Формоз.
Однос према словенском богослужењу Након смрти панонско-моравског архиепископа Методија Солунског (6. априла 885. године), немачко свештенство на челу са бискупом Вихингом извршило је утицај на папу Стефана V, што је довело до издавања папске буле под називом: Quia te zelo fidei. Тим документом, забрањено је вршење литургије и светих тајни на словенском језику, зарад промовисања латинског као обедног језика, док је употреба словенског била сведена само на област тумачења и проповедања пред народом.
Референце
Литература
Claudio Rendina, I Papi. Storia e segreti, Newton&Compton Editori, Ariccia 2005 Biagia Catanzaro, Francesco Gligora, Breve Storia dei papi, da San Pietro a Paolo VI, Padova (1975). pp. 98
Спољашње везе Opera Omnia by Migne Patrologia Latina with analytical indexes Biografia di papa Stefano V nell'Enciclopedia dei Papi Treccani
Категорија:Умрли 891. Категорија:Папе