Ујгурски језик (-{ئۇيغۇر تىلى, Уйғур тили, Uyghur tili, Uyƣur tili}- или -{ئۇيغۇرچە, Уйғурчә, Uyghurche, Uyƣurqə}-) је туркијски језик којим говори између 8 и 11 милиона људи, а пре свега га користе ујгури у Аутономном ујгурском региону Синкјанг у западној Кини, где се користи као званични језик. Значајан број људи који говоре ујгурски живе у Казахстану и Узбекистану.

Ујгурски припада карлукском огранку туркијских језика. који укључује саларски и узбечки језик. Ујгурски је током историје био под снажним утицајем персијског и арапског језика, а у последње време и мандаринским кинеским и руским језиком.

Арапски систем писања је најчешћи и једини стандардни у Кини, мада се користе и други системи писања.

Историја Старотуркијски језик се користио од 7. до 13. века у Монголији и региону Синкјанг. Директни потомак је ујгурски туркменистански језици, који укључују ујгурски и узбечки језик.

Вероватно око 1077, туркијски учењак Махмуд ал Кашгари из Кашага у данашњем Синкјангу, објавио је речник и опис географску расподелу туркијских језика.

Старотуркијски језик, услед утицаја персијске и арапске културе након 13. века, развио се у чагатајски језик, књижевни језик који се користио широм Централне Азије до 20. века. Након нестанка чагатајској, стандардне варијанте ујгурског и узбечког су развиле своје дијалекте.

Назив ујгурски језик је своје име добио у Совјетском Савезу 1922. и у Синкјангу 1934. Сергеј Малов је био носилац промене имена са туркијског на ујгурски језик.

Класификација

Ујгурски језик припада карликско туркијском огранку туркијских језика. Близак је ајну, лопском, или туркијском језику, као и данас изумрели језици старотуркијски и чагатајском, као и нешто удаљенијем узбечком језику.

Дијалекти

Ујгурски језик има три главна дијалекта који су географски расподељени. Сваки дијалекат има више поддијалеката. централни: говори се у од града Кумила до Јарканда на југу јужни: говори се од Гуме до Чаркалика на истоку источни: говори се од Чаркалика до Чонкола на северу

Централни дијалект користи око 90% ујгура, док остале дијалекте користи релативно мала мањина.

Референце

Литература

Категорија:Карлучки језици Категорија:Аглутинативни језици