мини|десно|Распрострањеност хрватског етнонима у средњем вијеку и претпостављени путеви сеоба Хрвата означени стрелицама унутар распона словенске керамичке , према раду из 1979. године.
Бијела Хрватска (), позната и као Велика Хрватска, подручје је у којем је дио Бијелих Хрвата живио између 7. и 10. вијека и одакле се доселио на подручје данашње Хрватске.
Према новијим археолошким и историографским истраживачима, сматра се да је постојала као племенска са градовима сличним полисима — , , Ревно, Галич, — у , који су трајали све до самог краја 10. вијека. Неки историчари сматрају да је, након сеоба Хрвата у 6—7. вијеку, њихова некадашња прапостојбина постепено губила свој примат и падала под утицај других словенских народа, као што су (Кијевска Русија), () и (Великоморавска, Чешка). Други сматрају да никада није постојала посебна политија позната као Велика или Бијела Хрватска.
Према средњовјековном Љетопису попа Дукљанина, још једна област која се помиње као Бијела Хрватска налазила се јужно од Посавине, заједно са Црвеном Хрватској у Далмацији.
Види још Бијели Хрвати Хипотезе о поријеклу Хрвата
Референце
Литература
Категорија:Историја Хрвата Категорија:Историја Пољске у средњем веку Категорија:Историја Украјине у средњем веку Категорија:Историја Чешке у средњем веку