BAE системс хок је британски једномоторни, напредни млазни авион за обуку пилота. Први пут је летео у 1974. години, као Хокер сидли хок, а потом је преименован у духу ново наслеђеног ауторског предузећа, BAE системс. Основна намена му је обука пилота, а секундарна као јефтинији борбени авион.
Користи га Краљевско ратно ваздухопловство, као и знатан број иностраних ваздухопловстава, укупно преко 18 корисника. „Хок“ је још увек у производњи у Уједињеном Краљевству и по лиценци у Индији. До 2012. године је укупно произведено преко 900 примерака, у великом броју варијанти.
Између осталих, користи га и Америчка морнарица у варијанти Т-45 гошек. BAE системс хок у акробацијама.|десно|мини|250п
Развој
Почетак
Британско ратно ваздухопловство је поставило захтев 1964. године (-{АСТ}- 362), за развој и производњу новог брзог млазног школског авиона, ради замене Фоланд гната. Првобитно је за ту улогу био намењен Јагуар, али је убрзо закључено да ће то бити сувише сложен авион за обуку, па су само мали број купили његових двоседиа. Сходно томе, у 1968. години, Хокер сидли авијација (-{HSA}-) је започела студије за једноставнији авион, у почетку као интерни пројекат (-{SP}- 117). Тај пројектански тим је предводио Ралф Хупер.Flight International 22 November (1986). стр. 61. центар|600п Хок T1 Овај пројекат је финансиран интерно од саме компаније, у очекивању могућег интереса британског ваздухопловства. Пројекат је замишљен као авион двосед, са тандем седиштима и са борбеним способностима, поред обуке, посебно због повећања извозног потенцијала. До краја године, (-{HSA}-) је поднела оформљен комплетан предлог Министарству одбране, на основу направљеног концепта пројекта, а почетком 1970. је ваздухопловство дефинисало тактичко-техничке захтеве под ознаком (-{AST}- 397). Са тиме је формализована дефиниција новог школског авиона и за обуку пилота. Ваздухопловство је поставило свој захтев -{HS}-.1182 1. октобра 1971. године, а главни уговор, потписан је за 175 примерака авиона у марту 1972.Reed, A., "Modern Combat Aircraft 20: BAe Hawk", Chapter 1 (Ian Allan). Британски Хок T1.|десно|мини|250п Прототип авиона, полетео је 21. августа 1974. године. Све активности развоја авиона су се одвијале без кашњења. Програм се комплетно одвијао по плану, у складу са намењеним буџетом. Хок T1 је уведен у оперативну употребу британског ваздухопловства крајем 1976. године. Први авион, за извоз Хавк 50, полетео је 17. маја 1976. године. Ова варијанта је специјално пројектована за двоструку намену, лаке борбене задатке и напредни „тренер“. Повећан му је капацитет и асортиман наоружања, у односу на варијанту Хок T1.
Већи број варијанти „хока“ је уследило, заједничким побољшањима основног пројекта, најчешће са захтевом повећања долета, интеграције јачег мотора, репројектовања крила и стајног трапа, додавањем радара и система -{FLIR}-, GPS навигације, и опреме за ноћно осматрање. Касније су варијанте развијене и произведиле су се, са великим избором опција опреме и компатибилних система у односу на индивидуалне захтеве купаца, функционалност кабине је често преуређивана и програмирана да задовољи више заједничких захева за главну намену обуке пилота и повећање њеног квалитета.
Америчка морнарица је изабрала варијанту насталу из извозне варијанте Хока 60 1981. године, за свој нови школски авион. Носилац развоја и производње те варијанте је америчка фирма Даглас, а авион је добио ознаку Т-45 гошек. Пројектом је ојачан стајни трап, за услове слетања на палубу носача авиона, са већом вертикалном брзином пропадања. Авион Т-45 гошек је ушао у оперативну употребу 1994. године, а први испоручени имају аналогне показиваче у кабини, а касније се прешло на електронске дигиталне (). Планирано је да се све летилице ретроактивно доведу на тај исти савремен стандард опремања.
Наставак развоја Главни конкурент „хоку“ за извоз је Алфа џет, што је ваздухопловни експерт Џон Тејлор () прокоментарисао: До почетка 1998. године, укупно је продато 734 примерака „хока“, од чега више од 550 за иностране купце. Војни купци су често „хока“ наменили за замену старијих борбених авиона, као што су BAC стрикместер, Хокер хантер и A-4 скајхок. Британски Хок 128 (Хок T2), 2009. године.|десно|мини|250п Током осамдесетих и деведесетих година 20. века, Бритиш аероспејс, наследник компаније Хакер сидли, покушавао је да закључи уговоре са иностраним купцима за авион Панавија торнадо, међутим земље као што су Тајланд и Индонезија, показале су већи интерес за „хока“ у односу на „торнадо“. Сматрали су да је „хок“ погоднији и бољи авион за њихове потребе. Малезија и Оман су отказали своје уговорене поруџбине „торнада“, почетком 1990. године, како би уместо њих набавили „хока“. Ваздухопловни експерти Норман Полмар () и Дан Бел () изјавили су за „хока“:
Министарство одбране, склопило је уговор са фирмом BAE системс, 22. децембра 2004. године, за развој напредне варијанте „хока“ за британско ваздухопловство. Модернизована варијанта је означена Хок 128, или као Хок Т2, код које су замењени конвенционални инструменти са електронским дигиталним приказивачима (), тако да више личи на модерни борбени авион, као што је Јурофајтер тајфун. У октобру 2006. године, потписан је уговор у висини од 450 милиона британских £ (фунти), за производњу 28 примерака Хок 128. Први лет авиона Хок 128 догодио се 27. јула 2005. године, на сопственом аеродрому BAE системс, Вортон аеродром."Hawk Mk 128 Makes Maiden Flight" Air Forces Monthly, September (2005). стр. 6.
Према саопштењу фирме BAE системс, до јула 2012. године, продали су скоро 1.000 примерака авиона хок, што је настављено. У јулу 2012. године, аустралијски министар одбране, Стивен Смит је потврдио да ће њихови авиони Хок 127 бити надограђени на стандард, сличан као што је код британског Хок 128. Америчко ратно ваздухопловство, такође намерава да замени своје надзвучне авионе за обуку Нортроп T-38 талон, са британском варијантом Хок 128.
Пројекат Двопроточна турбомлазна мотора Адур Mk 102.|десно|мини|250п Британски Хок Т1, 1984. године.|десно|мини|250п „Хок“ је напредни авион за обуку пилота, двосед са тандем седиштима у кабини, нискокрилац и са једним двопроточним турбомлазним мотором. За разлику од многих претходних авиона за обуку, у оперативној употреби британског ратног ваздухопловства, „хок“ је посебно пројектован за ту намену. BAE системс је развио авион са високим употребним капацитетом, као и мањим набавним и оперативним трошковима, у односу на претходне авионе из те категорије, попут Џет провост (. Пилоти хвале „хока“, за његову агилност, лако руковање и одличне перформансе.
Конструкција трупа му обезбеђује значајно надвишење између два седишта у кабини, због добре прегледности из задње, за ефикасност инструктора. Ово је веома важна карактеристика за школски авион, због потребе за добру видљивост инструктора, из положаја на задњем седишту. Оба седишта су Мартин-Бејкер Mk.10, избацива су ракетним лансирањем и у условима нулте бузине и висине лета. Бочни усисници су изнад кореног дела крила, снабдевају ваздухом двопроточни турбомлазни мотор Адур. Током развоја авиона, BAE системс је блиско сарађивао са Ролс-Ројсом, на проблема смањуја потрошње горива мотора и за постизање високог нивоа његове поузданости.
Чак и у оквиру фаза развоја, предвиђала се варијанта једноседа „хока“, са наменом за дејства ваздух-земља. Обе варијанте (за обуку и борбена, развијене су за извозно тржиште. Код једноседа Хок 200, простор предњег седишта је искоришћен за смештај допунске опреме и система, укључујући и рачунар за управљање ватром. Интегисани су вишенаменски радар, ласерски даљиномер и -{FLIR}- великог домета. Неки купци, као што су Малезија, имали су велике измене у свом авиону, укључујући и систем за пуњење горивом у лету. центар|600п|Хок 200, једносед.|мини
Јужноафрички хок, при слетању.|десно|мини|250п „Хок“ је пројектован тако да буде покретан и да може постићи брзине еквивалента Маховом броју од 0.88 у хоризанталном лету, а у понирању Махов број од 1,15, чиме ученицима омогућује искуство лета у крозвочној облати брзина, пре преласка на надзвучни „тренер“ (двосед). Структура „хока“ је веома издржљива и робусна, подноси нормална убрзања од +9 / -4 -{g}-, док је уобичајена граница у британском ваздухопловству +7,5 / -4 -{g}-.Caliaro, Luigi. In flight with the Red Arrows, A&D Magazine, May. (1996). стр. 51. Поседује двоструки, истоветан хидраулични систем, чије пумпе погони мотор. Ови системи снабдевају хидропокретаче, за погон закрилаца, аеродинамичке кочнице и стајног трапа, заједно са командама лета. Помоћни (трећи систем) снабдева хидро пумпа погоњена ваздушном турбином, која се извлачи у случају потребе из контуре трупа. Служи да обезбеди резервну хидрауличну снагу за снабдевање команди лета, у случају квара мотора или истовременог отказа оба главна хидросистема.
„Хок“ је пројектован тако да носи подтрупни контејнер, или два подкрилна са уграђеним топом, као што је -{ADEN}- калибра 30 -{mm}- и укупно четири подкрилна носача за опремање наоружањем, резервоарима са горивом и контејнерима са опремом. Опремљен је са ракетама ваздух-ваздух AIM-9 сајдвиндер. У раним деведесетим годинама 20. века, „хок“ је наоружан са против-бродском ракетом Си игл, у опцији BAE системса за извоз.
Оператвна историја Велика Британија Британски Хок Т1, у акро. групи Ред аровс.|десно|мини|250п „Хок“ је уведен у оперативну употребу британског ваздухопловства, у априлу 1976. године, замењујући Фоланд гнат и Хокер хантер за школовање и борбену обуку пилота. Хок Т1 је основна верзија коју користи британско ваздухопловство, чије су испоруке почеле у новембру 1976. године. Најпознатији корисници „хока“ је акробатска група Ред аровс (), где је уведен у употребу, 1979. године.
Од 1983. до 1986. године, неки су авиони „хок“ опремљени као пресретачи малог долета. Модификована су 88 примерка Хок Т1, да носе по две ракете ваздух-ваздух AIM-9L сајдвиндер, поред топа ADEN, калибра од 30 -{mm}-, у подтрупном контејнеру. Ови репројектовани авиони су обележени као Хок Т1А. У ратним условима, они би имали намену да сарађују са Торнадом F3, у задацима пресретања. Торнадо F3 би им помагао са својим радарским претраживањем и подацима, као и софистицираним навигационим системима, за навођење против непријатељских циљева.Jane's Defence Weekly, (1986). стр. 395-400. Британски Хок Т1, припада школи за летачку обуку бр 4, прослава поводом 85. годишњице британског ваздухопловства.|десно|мини|250п
„Хок“ је заменио британски авион Канбера, на задацима подршке. Британска морнарица је преузела десетак примерака Хока Т1/Т1А из ваздухопловства, они се такође користе у задацима подршке, често се с њима спроводе симулирана борбена обука напада бродова на мору.
Током последње две деценије двадесетог века, модификовани су трупови 80 примерака авиона Хок Т1/1А. Делови централног и задњег сегмента трупа су у потпуности замењени, па је укупно авиону повећан оперативни век.. 4. 2003.. Побољшани авиони, под ознаком Хок Т2, испоручени су ваздухопловству У 2009. години и са њим су замењени старији Хок Т1. Обука на Хоку Т2 је почела у априлу 2012. године.
У августу 2011. године, пилот Ред аровса је погинуо, при паду његовог „хока“. Испитани и прегледани су сви авиони Хок Т1, као мера предострожности, а враћен им је летни статус, после неколико дана.
Финска Фински Хок 51. године.|десно|мини|250п У јануару 1978. године, Британија и Финска најавиле су договор, у коме је финско ваздухопловство требало да набави 50 примерака авиона Хок 50, у 1980. Ови авиони су произведени по лиценци у Финској. Финском ваздухопловству је забрањено по финско-совјетском споразуму из 1948. године, да поседује више од 60 примерака ловачких авиона из прве линије. Набавком „хокова“, који нису у категорији ловаца већ се рачунају као школски авиони, оперативни капацитет се могао повећати, док се споразум поштује. Ови услови су поништени при распаду Совјетског Савеза.