Милош Јевремов Обреновић (Шабац, 13. (1) новембар 1829 — Београд, 20. (8) новембар 1860) био је отац краља Милана, официр у војсци Русије и Пруске, и ађутант на двору Кнежевине Влашке. Био је девето дете и други син Јеврема и Томаније Обреновић.

Отац му је био најмлађи рођени брат кнеза Милоша и господара Јована Обреновића, и у време његовог рођења је био управник шабачке нахије, док му је мајка била ћерка војводе Анте Богићевића. Пошто је Јевремова кућа била међу првима које су живеле европским стилом живота, Милош је стекао солидно образовање до своје 12. године, када га је стриц кнез Милош послао у војну школу у Русији. Због лошег здравља није ишао у Петроград, већ у Одесу. Када су Обреновићи збачени 1842, он је доста протестовао због тога што их руски цар Николај није заштитио, и изјављивао је да не жели више да тамо служи војску. После кратког боравка у Влашкој је завршавао војну школу у Бечу, да би касније приступио војсци Краљевине Пруске. Тамо је стекао репутацију доброг и борбеног војника, а међу његовим друговима из јединице су били и Јован Белимарковић и Ранко Алимпић.

Пруску војску је напустио око 1852, када се оженио Маријом Катарџи, чланицом румунске племићке породице. Из тог брака су имали ћерку Томанију, која је рано преминула, и Милана, будућег краља Србије. Око тог времена је Милош почео и да вара жену са љубавницама, и почео је да прилично троши и да се задужује. Његова супруга се убрзо по Милановом рођењу и развела од Милоша, и ушла је у јавну ванбрачну везу са кнезом Румуније Александром Кузом. Због природе везе Милоша и Марије су касније настале гласине да Милан није његов син, већ да му је прави отац или Куза или неки румунски војник, а у Србији је касније писано и да му је право име заправо Емил Разнован. Слободан Јовановић је у својој књизи Влада Милана Обреновића оспорио ту причу, наводећи да архив Краљевине Србије чува извештаје о Милановом образовању и васпитању у Паризу, а преко писама кнеза Милоша, Марије Обреновић и њене мајке, Милош Црњански је као новинар Времена додатно доказао да се Милан несумњиво звао Милан, а према тврдњама у писму Маријине мајке, она је била верна Милошу док су били у браку.

У Србију се вратио нешто након што је кнез Милош крајем 1858. поново одабран за кнеза, и почео је да ради на српској војсци и артиљерији. Средином 1860. се разболео скоро у исто време као и његов стриц Милош, и преминуо је нешто више од месец дана после кнеза, са 31 годином. Његов син је остао да живи са мајком на двору Александра Кузе. Убрзо након Милошеве смрти су настале расправе и препирке између његове и женине уже породице око тога ко је презадужио његово имање у Влашкој, и око тога ко ће се старати о малом Милану, који је тада имао 6 година. Обреновићи су као династија практично били сведени само на две особе: кнеза Михаила и Милана, па је пар година након Милошеве смрти Михаило размишљао да усвоји Петра Карађорђевића, да би касније ипак усвојио Милана.

Према новинару Драгославу Р. Петровићу из Правде, Милош је остао један од заборављених личности из српске историје јер је релативно кратко живео, а преминуо је у тренутку када се од њега могло доста очекивати у погледу војске, и примењивања знања стеченог током војне каријере и службе.

Детињство десно|мини|100п|Јеврем Обреновић, са сином Милошем и ћерком Анком. 100п|мини|десно|Милош Обреновић (Непознати аутор, Историјски музеј Србије)

Родио се 13. (1) новембра 1829. године у Шапцу, у конаку свог оца. Сматрало се да је био шесто дете и први син Јеврема Обреновића и Томаније Обреновић, међутим према делу Родослови српских династија које су писали Андрија Веселиновић и Радош Љушић, Милош је у ствари девето дете и други син. Старији брат Никола је рођен 29. (17) новембра 1824 у Шапцу, и преминуо је нешто више од недељу дана после рођења. Отац му је најмлађи рођени брат кнеза Милоша Обреновића, а мајка ћерка војводе Анте Богићевића. У то време су Милошев отац и стриц Јован Обреновић били послати од стране кнеза Милоша да управљају рудничко-шабачком нахијом. Пошто је био први син кога је добио неко од браће кнеза Милоша, а да је преживео рано детињство, после рано преминулог Обрена којег је добио Јован, добио је име Милош. Од блиске родбине је имао 5 рођених сестара: близнакиње Јелену и Симеону, Анку, Јекатерину и Стану.

Поводом његовог рођења, Вук Караџић је његовом оцу Јеврему 30. (18) децембра 1829 из Земуна написао поруку, у којој честита Божић и остале празнике њему и породици, а за сина је додао:

За разлику од браће Милоша и Јована, Јеврем је завршио нешто школе, а међу првима је почео да живи у западноевропском стилу, па су у складу с тим и његове ћерке добијале неко образовање и имале гувернанте. Милош је до дванаесте године одрастао у очевој кући где је живео попут младог аристократе, што је подразумевало и учитеље, професоре и гувернанту. За време распуста од школе је у Пожаревцу посећивао браћу од стрица Милана и Михаила.

Образовање и војна служба у Русији (1839—1842) Када је имао непуних 13 година, његов стриц кнез Милош је преузео на себе његово даље образовање, и послао га је 1839. у Пажевски корпус у Петрограду где је провео 2 године. Поред њега, кнез Милош је о свом трошку послао још неколико српских дечака. С обзиром на здравствене проблеме, Милош Јевремов је уместо у Петроград остао у Одеси где је провео две године, након чега је отишао у Кијев.

У међувремену су Обреновићи збачени са власти 1842, и на чело Србије су дошли Уставобранитељи и кнез Александар Карађорђевић. Милош је током тог периода изјавио Шта ћу ја у Русији која само гледа како српски народ живи на мукама? и није желео да настави образовање тамо. Поред тога је и наводно рекао да ће опет видети Русију само кад буде могао уздигнуте главе да стане пред руским царом. Стриц Милош га је позвао назад у Румунију, после чега је његов братанац преко Јашија отишао у Букурешт, где је једно време живео са својом сестром Анком, која се у међувремену удала за Александра Константиновића, и сестре од тетке Катарине Богићевић.

Живот у Аустрији (1842—1847) Осим код Анке, Милош је једно време и живео код свог бившег зета Јована (Јанићија) Германа, који је био ожењен његовом старијом сестром Симком Обреновић до њене смрти 1837. у Београду. Годину дана касније, 1843, отишао је код стрица Јована у Нови Сад, пошто му је стрина кнегиња Љубица преминула. Убрзо је отишао у Пешту код оца и мајке, јер му је сестра Јелка била на самрти. У Пешти је учио све до 1845, када га је стриц кнез Милош као спремног за универзитетско образовање позвао код себе у Беч. После две године и положених семестралних испита, кнез Милош га је 1847. послао у војну школу у Берлину код краља Пруске Фридриха Вилхелма IV, где је служио у кадетском пажевском корпусу. Поред њега је тамо било још Срба, од којих је познатији био Јован Белимарковић, будући српски генерал и један од намесника његовом унуку краљу Александру. У Пруској је до 1860. важило да само племићи могу бити официри. Према захтеву кнеза Милоша, одобрено је и ступање Ранка Алимпића у тај корпус пошто је он био друг Милошевог братанца.

Војна служба у Пруској (1847—1850) У војној школи у Берлину је брзо напредовао, а пратила га је репутација да се добро бори копљем, мачем, и да је добар јахач. Током првих година у касарни се сукобио са једним немачким племићем који се погрдно изразио према Србима. Милош му је одговорио да он није једнак по роду према братанцу кнеза Милоша, који се борио против Турака за ослобођење Србије, и да би једино прихватио опаску од неког који је од истог рода, а не нижег. У решавању сукоба је помогао и главни начелник касарне Фридрих Карл, млађи брат актуелног краља Пруске. Фридрих Карл и Милош су се спријатељили, па је он у складу с тим био често позиван у Фридрихов дом, а касније је и са осталим кадетима позван на свечани бал у краљевском дворцу. Његов отац Јеврем је замолио Данила Медаковића да прими Милоша код себе и да води рачуна о њему током образовања.

Те године је у Пруску дошао и руски цар Николај I, чија жена Александра је била рођена сестра Фридриху Вилхелму IV. Он је са пруским краљем посетио и војну школу у Берлину и поздравио кадете, а нарочито је поздравио Милоша уз речи да каже свом стрицу кнезу Милошу да треба да посети цара у Петербургу. Такође га је и пољубио у образ, чиме је Милошева важност прилично порасла. Цео овај призор је забележен у немачким новинама Vossische Zeitung у броју од 18. новембра 1847, а у Србији је ова прича објављена у Београдским новинама у уторак 28. маја 1918, за време аустроугарске окупације града. После догађаја са руским царем је Милош био све чешће зван у дворац, а присуствовао је и балу за Бадње вече 1847. када је Фридрих Карл, брат пруског краља, био верен.

Према једном извору, током Берлинског конгреса 1878. је Јован Ристић посетио и Фридриха Карла, који му је доста добре ствари причао о Милошу. Фридрих Карл је Ристићу рекао и да је Милош дао своју дотацију од пола милиона талира официрској сирочади после рата Пруске и Француске.

За време европских револуција 1848. је хтео да оде из Берлина, а нарочито кад је сазнао да је његов брат од стрица кнез Михаило отишао у Нови Сад. Кнез Милош му је рекао да остане где јесте, јер ни породица не зна шта да ради. Нешто касније је кнез Милош дошао у Берлин по њега, и заједно су обилазили места по Немачкој.

После обилажења Немачке кнез Милош је отишао за Петроград, а Милош Јевремов је отишао у Белгију где је провео шест месеци проучавајући оружја у Лијежу и Бриселу. После тога је отишао у Енглеску, где је провео целу зиму са братом од стрица Михаилом. На почетку пролећа 1849. је отишао у Француску, да би се у лето поново вратио у Берлин да оконча школовање. У чин официра је произведен 6. марта (22. фебруара) 1850, што је исти датум када је 32 године касније његов син Милан постао краљ Србије.

Официрску службу у Пруској је започео у 5. уланском пуку, а остало је забележено и да је врло брзо пошто је постао официр једно време провео у војном затвору. Према тој причи, Милош се није бријао у знак жалости према стрицу Јовану који је преминуо почетком године, што је наишло на критику главног команданта у Берлину генерал-маршала Врангела. После расправе да то није по обичајима пруске војске, Милош је једно време провео у затвору. После изласка из затвора је једно време био при артиљерији, да би касније био у генералштабу. Војну службу у Пруској је окончао крајем 1850, када га је краљ Фридрих Вилхелм IV позвао на аудијенцију где му је саопштио да је кнез Милош тражио да се он врати у Влашку код породице.

Анегдота са кнезом Милошем Милош Јевремов је благајнику његовог оца Ивану Вуковићу-Мркши лично пренео једну анегдоту у време када је са стрицем Милошем обилазио Немачку 1848. Те године се у Хамбургу окупило много немачких, француских, руских и енглеских принчева, владалаца и грофова, и сви су се у једној сали коцкали на велике улоге. Кнез Милош је једно време посматрао ситуацију, па је решио и да сам учествује. На једном рулету је уложио један сребрни талир, и по окончању кретње је изгубио. Када је благајник скупљао новац, који је већински био златан, наишао је и на тај сребрни талир, и бацио га је са гомиле на под уз коментар ђубре припада сметлару. Када су Милошу превели те речи, он се прилично наљутио, и пробио се до благајника, извадио велики кожни новчаник у коме је било пуно пара, и рекао му је да игра за све паре, што је после пребројавања износило 3,000 наполеона у злату. На крају обрта је Милош добио опкладу, одбио је једног од својих пратилаца да узме тај новац, преврнуо је сто са новцем на њему наопако, и рекао је: Одвојте оном ђубретару колико му је доста за конопац, а остало носите православној цркви. Истог дана су оба Милоша са пратњом напустила Хамбург и Висбаден. Ова анегдота је убележена и у збирци старих записа Михаила Барловца.

Боравак у Румунији (1851—1859)