мини|250п|Сви гласови према МФА/ИПА графикону Гласовна или фонетска транскрипција јесте прилагођено преношење гласова из једног језика у други, тј. прилагођено писање израза страних језику у који се транскрибује, при чему се настоји записивање назива симболима циљног језика са најсличнијом гласовном вредношћу.
У стандардне гласовне шеме спада Међународни фонетски алфабет (МФА, ИПА) и његов -{ASCII}- еквивалент Фонетски алфабет метода процене говора (САМПА).
Насупрот гласовне, постоји правописна или ортографска транскрипција. Правопис језика у који се транскрибује садржи тачно одређена правила, тј. упутства како транскрибовати одређене гласове. У већини случајева, правописна транскрипција, за разлику од фонетске, није у потпуности базирана на МФА запису, већ и на писму. Фонетски пренос страних појмова у српски језик користи се само појмове претходно непознате српском језику, и то из језика непокривених правилима правописног преноса.
Примери Једноставан пример за фонетски пренос јесте реч . Гласовни пренос се у потпуности ослања на изговор речи, у овом случају . Сви гласови су присутни у српском језику, па је коначан запис пица — п , и , ц , а . У случају да се у страној речи налазе гласови неприсутни у српском, узима се најближи еквивалент.
Пример тога је , гласовно . У овом случају, јавља се затворен предњи лабијализован самогласник . Како тај глас не постоји у српском језику, узима се њему најсличнији, у овом случају затворен предњи нелабијализован самогласник . Остали гласови су сасвим идентични онима у српском језику, па је коначни пренос дежа ви — д , е , ж , а , в , и .
Свакако, постоје изузеци, као што је традиционални пренос овог гласа као затворен задњи лабијализовани самогласник из турског језика. Тако је један од најпознатијих турских владара Сулејман, а не Силејман, како би било према турском изговору .
МФА/ИПА
Међународна фонетска абецеда (), скраћено МФА или ИПА, фонетски је систем записивања људског говора базиран на латиници. Осмислило га је Међународно фонетско друштво ради стандардизације записа говорног језика.International Phonetic Association (IPA), Handbook. Како најшире примењиван систем гласовне транскрипције, користе је лексикографи, ученици и учитељи страних језика, лингвисти, логопеди, певачи, глумци, ствараоци осмишљених језика и преводиоци.
Ова абецеда се записује помоћу посебних знакова, којих од најскорије измене из 2005. има 163 — 107 слова (гласова има више, јер неки гласови су комбинација два слова), 52 дијакритика и четири ознаке за прозодије. Они чине МФА/ИПА графикон.
Употреба Фонетски пренос страних појмова у српски језик користи се само појмове претходно непознате српском језику, и то из језика непокривених правилима правописног преноса. Према тачки 291. Правописа српскога језика издатог 2010. за језике који су остали необрађени главно је правило да се држи облика који су ушли у изражајни обичај. Никакву измену уобичајених облика, чак ни из језика са одређеним правилима транскрипције, не би требало уводити у јавне текстове док се не верификује сагласно са Одбором за стандардизацију српског језика. Пример таквог некоришћења фонетске транскрипције јесте индијска тенисерка Сања Мирза. Иако је она изворно Санија са изговором , у српском језику је заступљен искључиво облик Сања .
Фонологија
Фонологија српско-хрватске језичке норме, чијег спектра је део српски језик, представљена је помоћу два писма, ћирилице и латинице, од којих оба имају по тридесет слова, подељених на пет самогласника и двадесет пет сугласника. Свако од слова представља тачно један глас, али пет слова је двојно. Услед своје стапајуће природе, то су меки африкати ђ и ћ , зубни африкат ц и тврди африкати ч и џ . Сумирано, српски језик остварује тридесетак гласова, представљених четвртином слова из МФА.
Самогласници мини|280п|Шема самогласника присутних у српско-хрватској језичкој форми, укључујући алофоне и Српски језик има пет самогласника — отворен самогласник средњег реда , средњи готово предњи нелабијализован самогласник , затворен предњи нелабијализован самогласник , средњи задњи лабијализован самогласник и затворен задњи лабијализован самогласник . У алофоним случајевима, може се уочити и средњи самогласник средњег реда, познат и као шва , док су хрватски лингвисти у Хрватској граматици, коју је издала Школска књига уз подршку Института за хрватски језик и језикословље, дискутовали чак и постојање двогласа , што су остали фонолози критиковали као основано на претпоставци, а не говорном језику.
Од тридесетак самогласника, у српском језику постоји већ поменутих пет. Ти вокали у транскрипцији замењују оне не присутне у српском, са изузетком средњег самогласника средњег реда , који се као неутралан глас неблизак ниједном другом не преноси или преноси правописно према писму.
МФА симболНазив вокалаСрпски еквивалентЗаписПримеротворен предњи нелабијализованотворен средњег реда(-{Аа/Aa}-) → швахотворен средњег редаотворен средњег реда(-{Аа/Aa}-) → залготово отворен средњег редаотворен средњег реда(-{Аа/Aa}-) → палотворен задњи нелабијализованотворен средњег реда(-{Аа/Aa}-) → канаотворен задњи лабијализованотворен средњег реда(-{Аа/Aa}-) → каполуотворен задњи нелабијализованотворен средњег реда(-{Аа/Aa}-) → пласготово отворен предњи нелабијализовансредњи готово предњи нелабијализован(-{Ее/Ee}-) → ђевећполузатворен предњи нелабијализовансредњи готово предњи нелабијализован(-{Ее/Ee}-) → стеласредњи готово предњи нелабијализовансредњи готово предњи нелабијализован(-{Ее/Ee}-) → емиполузатворен нелабијализован средњег редасредњи готово предњи нелабијализован(-{Ее/Ee}-) → усереполуотворен нелабијализован средњег редасредњи готово предњи нелабијализован(-{Ее/Ee}-) → петполуотворен предњи нелабијализовансредњи готово предњи нелабијализован(-{Ее/Ee}-) → бетотворен предњи лабијализовансредњи готово предњи нелабијализован(-{Ее/Ee}-) → беанполуотворен предњи лабијализовансредњи готово предњи нелабијализован(-{Ее/Ee}-) → текнполузатворен предњи лабијализовансредњи готово предњи нелабијализован(-{Ее/Ee}-) → кексредњи готово предњи лабијализовансредњи готово предњи нелабијализован(-{Ее/Ee}-) → фејсполузатворен задњи лабијализовансредњи задњи лабијализован(-{Оо/Oo}-) → посусредњи задњи лабијализовансредњи задњи лабијализован(-{Оо/Oo}-) → сухојполуотворен задњи лабијализовансредњи задњи лабијализован(-{Оо/Oo}-) → тополузатворен лабијализован средњег редасредњи готово предњи нелабијализован(-{Оо/Oo}-) → огохполуотворен лабијализован средњег редасредњи готово предњи нелабијализован(-{Оо/Oo}-) → птохполузатворен задњи нелабијализовансредњи задњи лабијализован(-{Оо/Oo}-) → тосредњи задњи нелабијализовансредњи задњи лабијализован(-{Оо/Oo}-) → потзатворен предњи лабијализованзатворен предњи нелабијализован(-{Ии/Ii}-) → лиготово затворен готово предњи лабијализованзатворен предњи нелабијализован(-{Ии/Ii}-) → кирготово затворен готово предњи нелабијализованзатворен предњи нелабијализован(-{Ии/Ii}-) → литготово затворен нелабијализован средњег редазатворен предњи нелабијализован(-{Ии/Ii}-) → жиназатворен предњи нелабијализованзатворен предњи нелабијализован(-{Ии/Ii}-) → бинизатворен нелабијализован средњег редазатворен предњи нелабијализован(-{Ии/Ii}-) → тизатворен лабијализован средњег редазатворен задњи лабијализован(-{Уу/Uu}-) → рудзатворен задњи лабијализованзатворен задњи лабијализован(-{Уу/Uu}-) → учакзатворен задњи нелабијализованзатворен задњи лабијализован(-{Уу/Uu}-) → кузготово затворен готово задњи лабијализованзатворен задњи лабијализован(-{Уу/Uu}-) → усготово затворен готово задњи нелабијализованзатворен задњи лабијализован(-{Уу/Uu}-) → хунготово затворен лабијализован средњег редазатворен задњи лабијализован(-{Уу/Uu}-) → ју
Назални самогласник је онај кога карактерише артикулација кроз нос. Они се фонетски транскрибују као одговарајући рагуларан облик самогласника након кога иде надзубни назал .
МФА симболНазив вокалаСрпски еквивалентЗаписПримерназални отворен самогласникотворен средњег реда(-{Аа/Aa}-) → Канназални полуотворен самогласниксредњи готово предњи нелабијализован(-{Ее/Ee}-) → Бенназални полуотворен самогласниксредњи готово предњи нелабијализован(-{Ее/Ee}-) → Бренназални полуотворен самогласниксредњи задњи лабијализован(-{Оо/Oo}-) → Лјон
Ротички самогласник је онај кога карактерише завршетак артикулације једноударним сугласником. Они се фонетски транскрибују као одговарајући рагуларан облик самогласника након кога иде надзубни вибрант .
МФА симболНазив вокалаСрпски еквивалентЗаписПримерротички отворен самогласникотворен средњег реда(-{Аа/Aa}-) → карротички полуотворен самогласниксредњи готово предњи нелабијализован(-{Ее/Ee}-) → веркротички полуотворен самогласниксредњи задњи лабијализован(-{Оо/Oo}-) → вор
Приближни Апроксиманти су сугласници у некој мери слични самогласницима. Најсличнији јесу полусамогласници и њих има осам. Остатак чине централи и бочни, али и неколицина ретких безвучних апроксиманата. Од свих двадесетак апроксиманта, у српском језику присутно их је пет — предњонепчани , бочни надзубни , бочни меки , веларизован бочни надзубни и уснено-зубни апроксимант , који нема све одлике апроксиманта, али се услед негубљења звучности → сматра полувокалом.
МФА симболПолусамогласникСугласнички еквивалентСамогласнички еквивалентсавијени апроксимантнадзубни вибрант не налази се на месту самогласникабезвучни предњонепчанипредњонепчани апроксимант затворен предњи нелабијализован предњонепчани апроксимантпредњонепчани апроксимант затворен предњи нелабијализован усненопредњонепчани апроксимантпредњонепчани апроксимант затворен предњи нелабијализован задњонепчани апроксимантнадзубни вибрант не налази се на месту самогласникабезвучни усненозадњонепчаниуснено-зубни апроксимант затворен задњи лабијализован усненозадњонепчани апроксимантуснено-зубни апроксимант затворен задњи лабијализован грлени апроксимантнадзубни вибрант отворен средњег реда
Централни апроксиманти се изговарају тако што се додирују средишта артикулатора.
МФА симболЦентрални апроксимантСрпски еквивалентЗаписПримердвоуснени апроксимантуснено-зубни апроксимант(Вв/Vv) → лавауснено-зубни апроксимантуснено-зубни апроксимант(Вв/Vv) → ванзубни апроксимантзвучни надзубни плозив(Дд/Dd) → виднадзубни апроксимантнадзубни вибрант(Рр/Rr) → сурчресични апроксимантнадзубни вибрант(Рр/Rr) → редепиглотални апроксимантнадзубни вибрант(Рр/Rr) → тарашебезвучни глотални апроксимантбезвучни задњонепчани(Хх/Hh)ретки алофони примеризвучни глотални апроксимантбезвучни задњонепчани(Хх/Hh)ретки алофони примери
Бочни апроксиманти се изговарају тако што језик обавезно додирује непца.
МФА симболБочни апроксимантСрпски еквивалентЗаписПримербочни зубнибочни надзубни(Лл/Ll) → лијабочни надзубнибочни надзубни(Лл/Ll) → мгалбезвучни бочни надзубнибочни надзубни(Лл/Ll) → ласавеларизован бочни надзубнибочни надзубни(Лл/Ll) → кузулбочни савијенибочни надзубни(Лл/Ll) → пулибочни мекибочни меки(Љљ/Lj) → љубовбочни предњонепчанибочни меки(Љљ/Lj) → љакадабочни задњонешчанибочни надзубни(Лл/Ll) → милк
Једноударни Једноударник је сваки сугласник који се изговара једном контракцијом мишићем услед које један говорни орган удара о други (нпр. језик о предње непце). Ниједан словенски језик нема ниједан од десет једноударних сугласника. То је делимично зато што они нису прошли кроз процес зван ротацизам, који се одвија по шеми → , итд, а кроз који је у потпуности прошао јапански језик. Уместо тога, они су прошли кроз процес веларизације → . Сви једноударници се преносе као надзубни вибрант .