Алекса Ацо Ракочевић (Прекобрђе, код Колашина, 1938 — Београд, 13. фебруар 2007) био је српски приповедач и романописац.
Одрастао је у Урошевцу, учио гимназију, завршио Учитељску школу у Призрену. Једно време је службовао у просвети у Урошевцу, а онда је постао новинар и уредник листа Јединство у Приштини, касније и уредник у Издавачкој делатности „Јединства“. Први књижевни текст је објавио у „Стремљењима“, а потом књиге за младе и одрасле. Писао је репортаже из живота за лист Јединство, приповетке и романе, као и прозу за децу. На Косову и Метохији остао и после бомбардовања 1999. године, да би се након годину дана преселио у Београд. Био је члан Удружења новинара Србије и члан Удружења књижевника Србије. Умро је у Београду 2007. године.
Дела
Књиге за децу Невесели извор (1975), Кад су свици лагали (1979), Државна деца (1980), Брвнара под планином (1984), Бела поточара (1985), Молитва за Милицу (2002),
Романи
Безмуд (1992), Самоћа (1993),
Приповетке Човек који прескаче ваздух (1997), Морам Цигане да нађем (2000), По свету с Косовом о врату (2001) Страх од сутра (2003).
Награде Награда Јединства за књигу године, 1979, Награда „Лазар Вучковић”, 1990, Награда „Грачаничка повеља”, 2001.
Литература
Даница Андрејевић: Савремени писци Косова и Метохије (лексикон), 2005.
Спољашње везе Сахрањен писац Ацо Ракочевић С косовом и Метохијом у срцу
Категорија:Рођени 1938. Категорија:Умрли 2007. Категорија:Колашинци Категорија:Књижевници из Приштине Категорија:Срби у Црној Гори Категорија:Јединство (новине) Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски новинари Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије