Tiazol (1,3-tiazol) je heterociklično jedinjenje koje sadrži sumpor i azot. Termin „tiazol“ označava i veliku familiju derivata. Sam tiazol je bledo žuta tečnost sa mirisom sličnim piridinu i molekulskom formulom -{C3H3NS}-.}- Tiazolni prsten je komponenta vitamina tiamina (B1).
Molekulska i elektronska struktura Tiazoli su azolna heterociklična jedinjenja zajedno sa imidazolima i oksazolima. Kod oksazola je sumpor zamenjen kiseonikom, dok je kod imidazola zamenjen azotom. Tiazol je isto tako funkcionalna grupa.
Tiazolni prsten je planaran i aromatičan. Kod tiazola su pi-elektroni delokalizovani u većoj meri nego kod oksazola, te su stoga tiazoli aromatičniji. To svojstvo se potvrđuje hemijskim pomeranjem protona prstena u protonskoj NMR spektroskopiji (između 7.27 i 8.77 -{ppm}-), što jasno ukazuje na jaku dijamagnetičku struju prstena. Proračuni pi-elektronske gustine ukazuju da je -{C5}- primarno mesto za elektrofilnu supstituciju, a -{C2}- za nukleofilnu supstituciju.
300px|лево|Tiazolna elektronska gustina i način numerisanja
Rasprostranjenost tiazola i tiazolijum soli Tiazoli se nalaze u mnoštvu specijalizovanih proizvoda, često spojeni sa derivatima benzena, takozvani benzotiazoli (npr. luciferin). Osim vitamina B1, tiazolni prsten je prisutan u epotilonu. Komercijalno značajni tiazoli su uglavnom boje i fungicidi.
Organska sinteza Postoji više laboratorijskih metoda za organsku sintezu tiazola. Hantzčova sinteza tiazola (1889) je reakcija između haloketona i tioamida. Na primer, 2,4-dimetiltiazol se sintetiše iz acetamida, fosfornog pentasulfida, i hloroacetona. Još jedan primer je prikazan ispod:
лево|400px|Hantsch Thiazole Synthesis
U jednoj adaptaciji Robinson-Gabrielove sinteze, 2-acilamino-ketoni reaguju sa fosfor-pentasulfidom. U Kuk-Heilbronovoj sintezi, α-aminonitril reaguje sa ugljen-disulfidom. Pojedini tiazoli se mogu formirati primenom Herzove reakcije.
Biosinteza Nekoliko biosintetičkih puteva proizvodi tiazolni prsten, koji je neophodan za formiranje tiamina. Sumpor tiazola potiče od cisteina. Kod anaerobnih bakterija, -{CN}- grupa se izvodi iz dehidroglicina.
Reakcije Reaktivnost tiazola se može prikazati na sledeći način: Deprotonacija na -{C2}-: negativno naelektrisanje na ovoj poziciji je stabilizovano u obliku ilida; Grignardovi reagensis i organolitijumska jedinjenja reaguju na tom mestu, zamenjujući proton
400px|лево|Thiazole deprotonation
2-(trimetilsiliil)tiazol (sa trimetilsilil grupom u 2-poziciji) je stabilna zamena i reaguje sa nizom elektrofila kao što su aldehidi, acil halidi, i keteni
Elektrofilna aromatična supstitucija u -{C5}- zahteva aktivirajuću grupu, kao što je metil grupa u ovoj brominaciji:
350px|лево|Thiazole bromination
Nukleofilna aromatična supstitucija često zahteva odlazeću grupu koja ne zadržava elektronski par, poput hlora
400px|лево|Thiazole Nucleophilic Aromatic Substitution
Organska oksidacija na azotu daje tiazolni -{N}--oksid. Mnogi oksidujući agensi postoje, npr. -{mCPBA}-, hipofluorna kiselina pripremljena iz fluora i vode u acetonitrilu. U nekim slučajevima se oksidacija odvija na sumporu, čime se formira sulfoksid:
400px|лево|Thiazole oxidation
Reference
Spoljašnje veze
Категорија:Тиазоли Категорија:Ароматичне базе