200px|мини|Стандарта председника СРЈ/СЦГ Председник Савезне Републике Југославије је био шеф државе у Савезној Републици Југославији од 1992. до 2003. године.
Начин избора Од усвајања Устава СРЈ, председник СРЈ се бирао у Савезној скупштини, док су током јула 2000. године усвојени уставни амандмани, којима се председник бирао директним гласањем. Дужина мандата је остала непромењена, четири године.
Иако су уставни амандмани променили начин избора председника СРЈ, неке ствари су остале исте, иако су поновљене у амандманима. Попут да иста особа не може бити два пута бирано за председника, председник СРЈ и председник Савезне владе по правилу не могу бити из исте републике чланице, председник СРЈ није имао право на обављање друге јавне функције или на професионалну делатност, као и да председник СРЈ има имунитет као и савезни посланик, а о његовом имунитету је одлучивала Савезна скупштина.
Након уставних промена 2003. године и стварања Србије и Црне Горе назив је промењен у председник Србије и Црне Горе. Од 2003, дужност је спојена са дужношћу председника Савета министара Србије и Црне Горе, тиме је у СЦГ једна особа држала функцију и председника и премијера — иако државна заједница (због свог хибридног конфедералног уређења, у коме је целокупна власт бирана директно из парламената држава чланица) није имала председнички систем.
Историја бирања председника Први председник Савезне Републике Југославије је био књижевник Добрица Ћосић. Иницијативом Војислава Шешеља 11. фебруара 1993. године је покренута расправа да ли је Ћосић прекршио Устав СРЈ, без да је претходно обавестио Ћосића.Тада је одржана седница о разрешењу Ћосића, где је Ратко Марковић је тврдио како је Ћосић бар у три случаја прекршио Устав. Ипак, Ћосић је тек 29. маја разрешен функције председника СРЈ. За његовог наследника је изабран високи функционер СПС-а Зоран Лилић.
Слободан Милошевић је 23. јула 1997. године преузео функцију председника СР Југославије од Зорана Лилића.
У јулу 2000. године, усвојени су уставни амандмани, којима се председник бирао директним гласањем, и којима је Милошевићу отворен пут за још најмање један мандат. Ипак, Милошевић је изгубио на изборима од 24. септембра 2000. године, а након демонстрација 5. октобра те године, признао је пораз и повукао се са позиције председника дан касније, 6. октобра.
Последњи председник СРЈ, био је Војислав Коштуница, и на том месту је остао до реконституисања Савезне Републике Југославије у Државну заједницу Србије и Црне Горе 4. фебруара 2003. године.
Табела председника СРЈ
# Шеф државе Рођен/умро Почетак мандата Крај мандата Странка Напомене 151x151пиксел|Dobrica Ćosić Добрица Ћосић 1921—2014 15. јун 1992 1. јун 1993 Независни политичар 100x100п Милош Радуловић<small>(в. д.) 1929—2017 1. јун 1993 25. јун 1993 Демократска партија социјалиста Црне Горе Вршилац дужности безоквира|129x129п Зоран Лилић 1953— 25. јун 1993 25. јун 1997 Социјалистичка партија Србије 100x100п Срђа Божовић<small>(в. д.) 1955— 25. јун 1997 23. јул 1997 Демократска партија социјалиста Црне Горе Вршилац дужности 129x129пиксел|Vojislav Koštunica Слободан Милошевић 1941—2006 23. јул 1997 7. октобар 2000 Социјалистичка партија Србије 136x136пиксел|Vojislav Koštunica Војислав Коштуница 1944— 7. октобар 2000 7. март 2003 Демократска странка Србије Функција председника СРЈ престала да постоји после усвајања Уставне повеље СЦГ
Надлежности Председник Савезне Републике Југославије је надлежан да: представља Савезну Републику Југославију у земљи и иностранству указом проглашава савезне законе; издаје исправе о потврђеним међународним уговорима предлаже Савезној скупштини кандидата за председника Савезне владе, пошто саслуша мишљење представника посланичких група у Савезној скупштини предлаже Савезној скупштини кандидате за судије Савезног уставног суда, судије Савезног суда, савезног државног тужиоца и гувернера Народне банке Југославије, по прибављеном мишљењу председника република чланица расписује изборе за Савезну скупштину поставља и опозива указом амбасадоре Савезне Републике Југославије на основу предлога Савезне владе; прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника додељује одликовања и признања Савезне Републике Југославије предвиђена савезним законом даје помиловања за кривична дела прописана савезним законом обавља и друге послове одређене овим уставом
Види још Избори за председника Савезне Републике Југославије 2000. Списак председника СФР Југославије Списак председника влада Југославије Председник Републике Србије Председник Србије и Црне Горе
Референце
Литература
Категорија:СР Југославија Категорија:Србија и Црна Гора Категорија:Спискови везани за политику у Југославији