десно|150п Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за раднички и социјалистички покрет код јужнословенских народа који су се догодили до 1879 године. Хронологија се бави догађајима на подручју бивше Југославије, а тада Аустроугарске и Османлијског царства, као и независних држава Кнежевине Србије и Књажевине Црне Горе и општим догађајима везаним за међународни раднички покрет и јужнословенске народе.
Напомена: За догађаје који су се одигравали на територији данашњих држава Србије (без Војводине), Црне Горе и Македоније, где је до 1919. био на снази стари календар, односно јулијански календар, у загради се налази датум по старом календару.
1842. година у току јуна У Београду типографски радници Државне штампарије ступили у штрајк захтевајући повољније услове рада (према досадашњим истраживањима ово је био први раднички штрајк у Србији).
у току септембра У Кнежевини Србији дошло до смене династија — кнез Михаило Обреновић протеран из земље, а на власт дошао кнез Александар Карађорђевић.
1848. година мини|150п|Насловна страна комунистичког манифеста 21. фебруар У Лондону објављен Манифест Комунистичке партије, који је поставио циљеве и програм Савеза комуниста. Манифест, који су написали Карл Маркс и Фридрих Енгелс, предлагао је правац деловања ради подизања пролетерске револуције и свргавања капитализма и коначног креирања бескласног друштва (на српскохрватском језику објављен је 1871. у Панчеву).
2. децембар Под притиском промена, насталих током таласа националних револуција у Европи, абдицирао Фердинанд I, цар Аустрије, краљ Угарске, краљ Чешке и председник Немачке конфедерације, који је на власти био од 1830, а на власти га је заменио синовац Франц Јозеф I.
у току 1848. Национални револуционарни покрети, који су отпочели устанком у Италији, пренели су се на неколико земаља Европе — Француску, Немачку и Аустроугарка. Иако су ове револуције у основи биле буржоаско-демократског типа, у неким земљама је у њима учествовао и раднички покрет. После ових револуција, код јужнословенских народа долази до јачања идеје о стварању заједничке јужнословенске државе.
1849. година 9. август У Београду носачи запослени при царинарници на Сави ступили у штрајк захтевајући повећање месечне плате за 2 талира. Штрајк је успешно завршен.
1850. година 28. март У Бечу између јужнословенских књижевника потписан „Бечки књижевни договор“ којим је ударен темељ заједничком српскохрватском језику (потписници Вук Караџић, Иван Мажуранић, Ђуро Даничић, Франц Миклошич и др).
1853. година у току октобра У Крагујевцу отпочела са радом „Тополивница“ (данас фабрика Застава оружје).
1857. година 7. новембар У Београду објављен штрајк 40 радника Државне радионице за градњу и оправку чамаца и скела. Штрајк је успешно завршен 3. јануара 1858. године.
у току децембра У Мајданпеку дошло до протеста око 230 отпуштених рудара, од којих су већина били странци.
1858. година у току децембра У Кнежевини Србији дошло до смене династија — кнез Александар Карађорђевић протеран из земље, а на власт по други пут дошао кнез Милош Обреновић.
1860. година 13. августа Умро Кнез Данило Петровић-Његош (1826—1860), на власти га заменио синовац кнез Никола Петровић-Његош, који је владао до 1918. године.
26. септембра Умро кнез Милош Обреновић (1780—1860), на власти га заменио син кнез Михаило Обреновић.
1864. година 28. септембар У Лондону основано Међународно удружење радника — прва међународна револуционарна организација пролетаријата позната и под називом Прва интернационала. Ово удружење постојало је до 1876. и имало је великог утицаја на јужнословенске народе, где се под његовим утицајем јављају први социјалисти, покрећу се први социјалистички листови и преводи марксистичке литературе.
1866. година 4. март У Загребу основана Југословенска академија наука и уметности () која данас делује као Хрватска академија знаности и умјетности (ХАЗУ).
1867. година у току априла и маја Турци предали кључеве градова кнезу Михаилу и њихова војска отпочела повлачење из Србије.
20. октобар У Осијеку одржана оснивачка скупштина „Осјечког радничко-образовног друштва“.
1868. година 9. фебруар У Будимпешти основано Опште радничко друштво, као прва земаљска радничка организација у Мађарској и Војводини.
10. јун У Београду убијен кнез Михаило Обреновић (1823—1968). На власти га је 2. јула наследио рођак кнез Милан Обреновић.
2. август У Марибору основано Радничко образовно друштво (прво у Словенији). Ово друштво је било под утицајем из радничког друштва из Граца и било је социјалдемократски оријентисано.
24. септембар Хрватски сабор прихватио „Хрватско-угарску нагодбу“ којом је формирана Краљевина Хрватска и Славонија, која је била аутономна краљевина у саставу Аустроугарске. Постојала је до 1918. и стварања Државе Словенаца, Хрвата и Срба, а потом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
1869. година 13. април У Панчеву почео излазити лист Панчевац под уредништвом Јована Павловића. Излазио је до 1875, када је забрањен.
1. мај У Будимпешти покренут недељни лист „Типографија“, гласило типографских радника. У листу су сарађивали и типографски радници са територије Војводине. Под утицајем овог часописа и у Војводини су се почели организовати штампарски радници.
20. септембар У Загребу одржан састанак око 150 радника и обртника с намером да оснују радничко друштво.
у току октобра У Ријеци радници ковачких, постоларских и столарских радионица ступили у штрајк. Штрајкачи су тражили да им се смањи радно време (које је тада трајало 13 часова) и Градском већу су упутили захтев да посредује између радника и послодаваца.
1870. година десно|мини|150п|Карл Маркс (1818—1883) десно|мини|150п|Спомен-плоча на згради Типографског друштва у Загребу 20. фебруар У Љубљани одржана Оснивачка скупштина „радничког-просветног друштва“ на којој је учествовало око 400 учесника.
21. фебруар У Београду на збору шест столарски и осам браварских мајстора донета одлука о оснивању Прве столарско-браварске дружине.
3. април У Будимпешти основана „Општа радничко-болесничка и инвалидска каса“ која је деловала у оквир Општег радничког друштва са циљем да на основу узајамности пружи помоћ својим члановима у случају болести или инвалидитета. У почетку чланови су били само радници из Будимпеште, а од 1874. се отварају испоставе и у Белој Цркви, Вршцу, Панчеву, Великом Бечкереку (данас Зрењанин), Великој Кикинди, Суботици и др.
7. мај У Београду умро Живојин Жујовић (1838—1870), први пропагатор и социјалистички идеолог у Кнежевини Србији.
26. април У Марибору избио први штрајк кројачких помоћника, који су тражили боље услове рада и повећање надница. Штрајк је успешно завршен 29. априла.
16. јун У Панчеву, од 16. јуна до 3. јула, у листу Панчевац штампан чланак Светозара Марковића „Друштвене и политичке борбе у Европи“.
5. јул У Земуну покренут часопис Народни пријатељ, под уредништвом Симе Поповића. Најистакнутији сарадници листа били су Светозар Марковић и др Драгиша Станојевић.
24. јул У Загребу одржана скупштина типографских радника на којој је основано „Типографичко друштво за међусобно подупирање и наображење“, која је обухватала све графичке раднике у Хрватској и Славонији.
16. септембар У Београду потврђена правила Прве потрошачке кооперативе. Око њеног оснивања и рада посебно се ангажовао Светозар Марковић.
25. октобар У Осијеку кројачки помоћници ступили су у штрајк тражећи повећање зараде и ограничење радног времена на 10 сати. Због претње полиције, део штрајкача се после три дана вратио на посао, услед чега је штрајк пропао.
1871. година 21. јануар У Шапцу на иницијативу социјалиста донета одлука о оснивању Обућарске дружине, као произвођачке кооперативе.
28. јануар У Београду на радничком збору донета одлука о оснивању Општег радничког друштва. Тада су била усвојена и правила друштва, која власти нису хтеле да потврде.
у току јануара У Београду донета одлука о оснивању Прве кројачке дружине, на кооперативној основи. Ова дружина је отпочела са радом током фебруара.
десно|мини|200п|Барикаде у Паризу 1871. 18. март У току француско-пруског рата у Паризу избила побуна радника у којој је град ослобођен и створена „Париска комуна“. Ова краткотрајна држава била је прва „радничка држава“ на свету у којој је спроведен низ друштвених реформи која су касније имале доста утицаја на даљи ток развитка социјалистичке идеологије. Снаге одане француској влади, уз пруску помоћ, су успеле да угуше револуцију. У току тзв „крваве недеље“ од 21. до 28. маја убијено је преко 30.000 Парижана.
30. март У Љубљани отпочео штрајк кројачких помоћника, који је окончан повишицом надница од 20%.
3. април У Љубљану дошао Јохан Мост, један од вођа аустријског радничког покрета. Он је требало да одржи говор на радничком збору, али су власти тај скуп забраниле.
6. април У Марибору одржан раднички збор на ком је говорио Јохан Мост. Мариборско образовно радничко друштво се тада, после поделе у аустријском радничком покрету (на умерене и радикале) нашло у рукама радикалне струје, коју је предводио Мост.
20. април У Панчеву, од 20. априла до 4. јуна у листу Панчевац почело објављивање у наставцима, Комунистичког манифеста Карла Маркса на српскохрватском преводу (касније је овај превод штампан и као брошура).
десно|мини|200п|Насловна страна првог броја листа Раденик из 1871. 29. април У Београду објављен огледни број листа Раденик — првог социјалистичког листа у Кнежевини Србији и на Балкану. Лист је редовно почео излазити 13. јуна исте године, као гласило социјалистичке групе Светозара Марковића. Због оштре критике власти, лист је забрањен 29. маја 1872. године.
3. мај У Загребу избио штрајк столара. Полиција је у циљу заустављања штрајка најпре ухапсила вође штрајка, а потом су следећег ухапшени и остали штрајкачи. Убрзо су сви пуштени на слободу.
13. јун У Кнежевини Србији почела продаја брошуре Манифест комунистичке партије од Карла Маркса, која је била штампана у Панчеву.
18. јун У Вршцу основано Вршачко опште радничко друштво чији је циљ био стручно и културно образовање радника, као и одржавање слободних конференција и других активности. Због политичких говора, који су били чести на радничким зборовима, друштво је 1875. године било забрањено.
22. јул У Љубљани избио штрајк радница фабрике бомбона и слаткиша. Уз помоћ полиције, штрајк је био угушен, а две раднице, које су биле организаторке штрајка, су отпуштене.
25. јул У Београду лист Раденик почео у наставцима да објављује „Грађански рат у Француској“ од Карла Маркса.
1872. година 13. јануар У Загребу избио штрајк типографских радника, који је окончан 21. јануара. У току штрајка Градско поглаварство је забранило рад Типографског друштва и запленило његову имовину. Типографи су потом примали новачну помоћ од типографских друштава из Беча, Новог Места, Граца, Прага, Брна, Пеште и Печуја.
20. март У Београду лист Раденик почео објављивати текст „Шта је то радни дан“, који је био писан према чланку Карла Маркса.
22. август Кнез Милан Обреновић постао пунолетан и преузео владарске дужности од намесништва.
1873. година 19. јануар У Загребу одржана Оснивачка скупштина Загребачког радничког друштва. Скупштина, којој је присуствовало око 200 радника, усвојила је правила друштва, која су била одобрена од Земаљске владе.
23. јануар У Земуну покренут први социјалистички педагошки часопис Учитељ. Овај први број је изашао под уредништвом Мите Нешковића. Други број под уредништвом Николе Брашована штампан је у Вршцу. Генерална команда у Загребу је 18. јануара 1874. донела одлуку о забрани часописа.
4. октобар У Загребу изашао први број листа Раднички пријатељ. Оснивачи листа су били загребачки социјалисти, а циљ листа је био политичко образовање радничког сталежа и ширење друштвеног живота. Лист је излазио два пута месечно, пола на хрватском, а пола на немачком језику. Последњи број листа изашао је 25. априла 1875. године.